Ф/А-18Е/Ф супер хорнет

С Википедије, слободне енциклопедије
F/A-18E/F супер хорнет
F/A-18E/F супер хорнет на палуби америчког носача авиона Двајт Ајзенхауер
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1995. година
Уведен у употребуфебруар 2000.
Број примерака500 до априла 2011.[1]
Дужина18,31
Размах крила13,62
Висина4,88
Површина крила46,5
Празан14.552
Нормална полетна21.320
Макс. маса при узлетању29.937 kg
Макс. спољни терет8.050 kg
Турбо-млазни мотор2× Џенерал Електрик F414-GE-400
Потисак ТММ62 / 98,0 kN
Макс. брзина на Hопт1.900 (М = 1,8+) km/h
Тактички радијус кретања722 / 1.065 km
Долет2.345 / 3.055 km
Плафон лета15.240 m

F/A-18E/F супер хорнет је амерички двомоторни (два Џенерал електрик F404) вишенамјенски борбени авион, предвиђен је за оперативну употребу са носача авиона. F/A-18E/F супер хорнет је већа и напреднија варијанта F-18C/D хорнета, од кога је наследио само спољни изглед. F/A-18E је једносед, а F/A-18F је двосед. Супер хорнет поседује оружје интерни ротациони топ M61 калибра од 20 mm и ракете ваздух-ваздух и ваздух-тло. Додатно гориво може носити у до пет спољних резервоара, а може се допуњавати са горивом и у току лета. Супер хорнет је полетео 1995. године, а потпуна серијска производња је започела у септембру 1997. године. Уведен је у оперативну употребу у Америчкој морнарици, 1999. године, уместо старијих F-14 томкет, и користи се заједно са својим предком Хорнетом. Аустралија је 2007. године наручила Супер хорнете како би заменила застареле F-111, а увели су их у оперативну употребу у децембру 2010. године.[2][3][4]

Ток програма[уреди | уреди извор]

Порекло[уреди | уреди извор]

Демонстрациони лет YF-17 у 1976. години. Његов потомак је F/A-18 хорнет, па и F/A-18E/F супер хорнет

Супер хорнет је настао репројектом F/A-18 хорнета. Јединствена је аеродинамичка конфигурација крила и репних површина. Порекло Супер хорнета се може пратити уназад до Нортроповог пројекта YF-17 у оквиру конкурса за лаки ловац, где је победио YF-16 (F-16 Фајтинг фалкон).[5] Морнарица се није сложила да F-16 Фајтинг фалкон буде и морнарички лаки ловац, већ је одредила да се за њих репројектује YF-17 у већи F/A-18 хорнет, који ће да испуни услове вишенаменског ловца за допуну могућности већег F-14 томкета у оперативној употреби супериорности у ваздушном простру, као употпуњена одбрамбена флота пресретача. F/A-18 хорнет се показао ефикасним, али са ограниченим тактичким радијусом. Његов пројекат је проширен у Супер хорнет, повећаног тактичког радијуса, чија је маса (празан опремљен) мало већа од F-15C.[6]

Концепт повећаног Хорнета, први је на тржишту предложио Макдонел Даглас, 1980. године, као Хорнет 2000. Исти је заснован на унапређењу F/A-18 хорнета са повећаним крилом и дужим трупом, за смештај више горива и уградњом јачих мотор. У јануару 1988. године, студија Хорнет 2000 је званично најављена.[7] Истовремено, Америчко ратно ваздухопловство и Америчка ратна морнарица се суочавају са бројним проблемима. Развој А-12 авенџера II је обустављен, који је требало да замени застареле А-6 интрудер и А-7 корсер II, пошто је налетео на озбиљне проблеме. Крај Хладног рата довео је до периода резова војних буџета и значајном њиховом рестрикцијом. Морнарица је сматрала да је ажурирање постојећег пројекта као рационалним приступом. Као алтернатива А-12, Макдонел Даглас је предложио Супер хорнет (првобитно се звао Хорнет II), као побољшање успешног постојећег стандарда F/A-18 хорнет, који би могао послужити као замена за А-6 интрудер.[3][8][9][10]

Развој[уреди | уреди извор]

Супер хорнет је првенствено наручен од Америчке морнарице, у 1992. години, да би делимично заменио F-14 томкет у оперативној употреби. Све варијанте морнаричких борбених авиона, из породице Хорнет, биће у оперативној употреби до увођења авиона F-35C лајтнинг II.[8] Задржана је ознака F/A-18 да програм буде лакше одобрен од Конгреса, као варијанта постојећег, па је мали ризик, иако је Супер хорнет углавном нов авион. Основни Хорнет и Супер хорнет деле многе карактеристике, укључујући авионске, избацивање седишта, радар, наоружање, рачунарски софтвер мисија и одржавање / оперативних процедура. Почетни F/A-18E/F задржале већину система од F/A-18C/D, за конфигурацију у то време. Супер хорнетје полетео 29. новембра 1995. године. Развој прототип F/A-18E се одвијао у 1995. години, а његово испитивање у лету 1996. године. Полетање и слетање на носач авиона је спроведен 1997. године.

Супер хорнет је наставио са развојем. Тај такозвани „спирални развој“ је примаран при сваком новом уговарању набавке система наоружања, увек се траже тренутно могућа побољшања. У тим фазама, „спиралног развоја“ обезбеђена је способност електронског ратовања. Доградњом пројекта Супер хорнета повећана му моћ преживљавања у сразмери са развојем претњи. Други системи и подсистеми варијанти авиона F/A-18А / B / C / D / E / F, такође ће бити од значајног интереса за будуће „спиралне програме“. Мотори Џенерал Електрик Ф414-ГЕ-400 су уграђени у основни авион Супер хорнет. На касније варијанте авиона F/A-18C/D, они су замењени са моторима F400-GE-402, бољих перформанси.

Верзије авиона F/A-18E/F, из лансиране партије (лота) производње 25, оплемењене су новим подсистемима за противелектронску заштиту. Подсистем је настао даљим развојем од претходно примењеног на авионима варијанти F/A-18А / B / C / D. Примењен је доказани ометач АЛК-165, а сада је ретроактивно укључен и у авионе F/A-18C / D. Додатна заштита је обезбеђена и са пасивним подсистемом АЛЕ-50, вученим контејнером са мамцима. Супер хорнет, из побољшане партије 25, имао је свој први лет у августу 2002. године, са дугом листом унапређења, односно нових функција.[11]

Упоредни приказ, изгледа два двоседа у плану, F/A-18D хорнета и F/A-18F супер хорнета.

Испитивање[уреди | уреди извор]

Конгрес је одобрио, 1995. године, почетну производњу прототипова авиона F/A-18 E/F супер хорнет, како би се омогућило његово опсежно оперативно испитивање и оцењивање. Морнарички пилоти су их испитивали, 1995. године, у различитим сложеним тактичким мисијама, које представљају могуће оперативне сцене, како би се омогућило детаљно и мениторно оперативно оцењивање.

У марту 1996. године, током испитивања у лету, F/A-18 E/F супер хорнет је показао неприхватљиву особину наглог сваљивања на крило. То нежељено нагло бочно ваљање се јавља на нападном углу од око 60°. Иако то не угрожава безбедност лета, појава пада на крило се јавља током брзог маневрисања са великим нормалним убрзањем „g“ и ограничава пилота у граничном маневрисању при праћењу противника и избегавању његових лансираних ракета. Проблем је био изузетно озбиљан и ограничавао је авион у суштинским борбеним могућностима. Током прве године испитивања у лету, феномен пада на крило, јављао се само на великим висинама, јер ограничења оптерећења на малим висинама су спречавала авион да постиже опсег великих нападних углова. Када је програмом испитивања на основу добијених резултата ограничено нормално убрзање „g“ на вредност 7,5, на свим висинама, у потпуности је лоциран проблем услова појаве пада авиона на крило. Та неприхватљива појава се дешавала на режимима лета са Маховим бројевима између 0,5 и 0,9 и то је била велика опасност да технички и политички пропадне програм F/A-18 E/F супер хорнет.

Свестрано је проблем истражен теоретском и аеротунелском симулацијом опструјавања крила и закључено је да несинхронизовано једно од полукрила нагло губи узгон током маневрисања. Различита решења су истражена за смањење разлике опструјавања ваздуха око левог и десног полукрила при оштром маневру авиона. Испробано је више решења, која су дала само делимична побољшања. Коначно, на основу свеобухватне детаљне анализе закључено је да су узроци екрани који преклапају пресек склапања крила. Они, уместо да буду глатки као што је оплата крила, требају да буду грубље перфорирани и да диктирано изазивају једновремено локално оцепљење ваздушних струјница на оба полукрила. Са тиме је разрешен проблем „пада на крило“ авиона, при оштром маневру.[12]

Реализовано је 3.100 пробних летова у функцији испитивања у лету, у трајању од 4.600 часова.[10] Супер хорнет је прошао морнаричка оперативна испитивања и позитивним извештајем је оцењен у 1999. години, а усвојен је за оперативну употребу у фебруару 2000.[13]

F-18E/F супер хорнет

Производња[уреди | уреди извор]

Благим темпом, почела је производња у марту 1997. године,[14] а пуним, почетком септембра 1997.[15]

Америчка ратна морнарица и његови партнери, обележили су у Боингу испоруку петстотог авиона Супер хорнет, 20. априла 2011. године.[1]

До 15. јула 2014. године, Боинг и његови кооперанти су изградили и испоручили Америчкој ратној морнарици више од 487 примерака F/A-18E/F, на путу до циља програма од укупно планираних 563 авиона, саопштили су званични извори.[16]

Пројекат[уреди | уреди извор]

Преглед[уреди | уреди извор]

Супер хорнет је углавном нови авион, у односу на претходника F/A-18 хорнет. Он је око 20% већи, 3.200 kg веће масе (празан), и 6.800 kg у максималној конфигурацији од претходног Хорнета. Носи 33% више унутрашњег горива, повећање опсега мисије за 41% и издржљивости од 50%. Маса празног Супер хорнета је око 5.000 kg мања од F-14 томкета, кога је заменио.[а][17] На F/A-18E/F супер хорнет су два мотора F414, што је повећање снаге за 35% у односу на моторе F404-400, на F/A-18А/В.

F/A-18F долива гориво авиону F/A-18E, преко залива Бенгал, 2007. године.

Супер хорнет, за разлику од претходног Хорнета, пројектован је тако да може бити опремљен системом за пријем и испоруку горива у лету.[18]

Измене на змају авиона[уреди | уреди извор]

Предњи део трупа је непромењен, али се остатак ваздухоплова F/A-18C/D разликује од претходног стандарда. Труп је продужен за 86 cm да би се направио простор за гориво и уградњу допунске опреме, а површина крила је повећана за 25%. Међутим, Супер хорнет има 42% мање делова структуре, од оригиналног пројекта Хорнета.[3][19] Мотор Џенерал електрик F414, развијен је од Хорнетовог F404, има 35% додатни потисак на већини режима лета ваздухоплова. Супер хорнет може да се врати на носач авиона са већим оптерећењем од неутрошених горива и муниције од оригинала Хорнета. Супер хорнет се може вратити на носач са више од 4.100 kg горива.[20]

Остале разлике укључују уградњу рампе за моторе и два помоћна носача спољних терета испод крила (укупно 11). Међу најзначајнијим аеродинамичким изменама су уградња „зуба“ на полукрилима и померање њихове нападне ивице унапред, што повећава укупну површину крила, неопходну због повећања масе авиона у односу на претходни Хорнет. „Зубови“ генеришу вртлоге на већим нападним угловима, што обезбеђује стабилан лет и у оштрим маневрима. Значајно је повећан критични нападни угао (преко 40°), до појаве „лома“ узгона. То смањује ризик нежељеног изласка из домена управљивог лета.[10][20]

F/A-18E/F супер хорнет

Мере за смањење уочљивости[уреди | уреди извор]

Преживљавање је важна пројектна карактеристика Супер хорнета. Америчка ратна морнарица је заузела „уравнотежен прилаз“ према приоритету преживљавања у овом пројекту.[21] То значи да није био приоритет, по сваку цену, примена технологије за малу уочљивост, односно невидљивост (енгл. stealth). Уместо тога, пројекат укључује комбинацију смањења одраза, напредним електронским бројним могућностима, смањење балистичке рањивости, употребу прикривеног оружја и иновативним тактичким прилазима, што укупно повећала сигурност ловца и посаде и то на приступачан начин.[21][22]

Површина радарског пресека је знатно смањена под одређеним угловима зрачења, из предње и задње хемисфере. Пројекат усисника ваздуха, у мотор, смањује фронталну површину радарског попречног пресека авиона. Пројектом су усклађене водеће ивице усисника, тако да се распу радарски зраци у разним правцима. Статорске лопатице су структура на улазу у усисник, која својом рефлексијом преусмерава енергију радарског зрачења од рефлексије ротирајућих лопатица вентилатора.

Супер хорнет такође користи и „изрецканост“ ивица поклопаца и отвора на оплати, за расипање зрачења. Значајна пажња је посвећена уклањању или допуни непотребне површине придружене празнином и резонантним шупљинама. Користе се решетке за покривање различитих наставака издувних цеви и перфориране панеле који се користе за разбијање радарских таласа на фреквенцијама које се користе. Пажња је посвећена усклађивању многих ивица панела и ласерском прецизном обрадом површина у „дијамански облик“ да се усмерено распу рефлектовани радарски зраци. Примењени су разни премази за упијање радарских таласа. Површина радарског пресека ваздухоплова F/A-18E/F, значајно је смањена у одређеним угловима долазећег зрачења, углавном из предње и задње хемисфере. Из предње хемисфере, је 1,2 m², што је око два пута мање него за његовог претходника F/A-18С/D.[23]

Пројекат радарског сегмента такође има низ техничких решења у циљу смањења уочљивости.

Авионска опрема[уреди | уреди извор]

У почетку, опрема и софтвер су били скоро истоветни за авионе F/A-18 E/F и F/A-18C/D, у нивоу око 90%. Разлике укључују кабински доњи предњи велики вишенаменски приказивач у боји са течним кристалом, осетљив на додир и приказивач за стање горива. Супер хорнет је са четвороструким дигиталним командама лета, као и дигиталним системом, који детектује и коригује управљање летом у случају оштећења у борби.[10] Почетне варијанте производње користиле су радар APG-73, а касније је замењен са AN/APG-79, са антеном са активним електронским скенирањем (AESA).[24] Супер хорнету су главни електро-оптички сензор AN/ASQ-228 ATFLIR (напредни софистицирани IC нишан) и ласерски означивач циља. Комуникацијска опрема се састоји од радија AN/ARC-210 VHF/UHF и малог обима терминала за брзо приказивање MIDS и слој везе (енгл. Link 16) SINCGARS.[21]

Одбрамбене противмере авиона блока I укључују пријемник за радарско упозорење AN/ALR-67(V)3, диспанзер противмера AN/ALE-47, вучене мамце AN/ALE-50 и систем активне самозаштите ометањем (ASPJ) AN/ALQ-165. У авионима блока II замењени су ALQ-165 са новим системом одбрамбених противмера (IDECM) AN/ALQ-214, који се састоји од интерно уграђених пријемника претњи и ометача за самозаштиту. Старији ALE-50 мамци, замењени су вучним контејнером са мамцима ALE-55, који могу да преносу сигнале ометања на основу података добијених од IDECM.[25] Побољшан ометач AN/ALQ-214, интегрисан је на авионе блока II.[24]

Авиони из блока II, опремљени су радаром AN/APG-79 AESA, способним да извршавају симултано задатке напада ваздух-ваздух и ваздух-земља, високе резолуције и мапирања тла.[26] Радар АЕСА такође може да открије мање циљеве, као што су долазне ракете и може пратити циљеве изван домета авионске ракете ваздух-ваздух.[27][28] Супер хорнет је надограђен кацигом пилота са системом приказивача (ЈХМЦС), што је уведено у оперативну употребу 18. маја 2007. године. ЈХМЦС пружа вишенаменска безбедносна упозорења.[21][29]

Варијанте[уреди | уреди извор]

  • F/A-18E супер хорнет: једносед.
  • F/A-18F супер хорнет: двосед.
  • EA-18G гловер: Варијанта F/A-18F супер хорнет, за електронско ратовање.

Оперативна историја[уреди | уреди извор]

Полетање F/A-18E супер хорнета са носача авиона Ибрахим Линколма.

Америчка ратна морнарица[уреди | уреди извор]

Супер хорнети су остварили почетни оперативни капацитет у септембру 2001. године, у америчкој 115. морнаричкој ловачко-бомбардерској ескадрили, у Калифорнији.[30] Такође, та јединица је прва користила своје Супер хорнете у борбеним дејствима. У Ираку су 6. новембра 2002. године, два Супер хорнета извршили удар на положаје ракетних система и једно командно место противваздухопловне одбране, у бункеру ваздухопловне базе.

У току рата у Ираку, два F/A-18E углавном су претходно били распоређени да остале борбене авионе допуњавају горивом, у току операција. Међутим, касније 6. априла 2005. године, авион из друге ескадриле F/A-18C је одбацио две ласерски вођене бомбе од 230 kg на непријатељске положаје, источно од Багдада.[31]

F/A-18F супер хорнети су, 8. септембра 2006. године, са бомбама GBU-12 и GBU-38 дејствовали против талибанских бораца и њихових утврђења, западно и северозападно од Кандахара. Ово је био први пут да је јединица активно у борбеним дејствима учествовала Супер хорнетима.[32][33]

Током 2006—2007. године, носач авиона Двајт Д. Ајзенхауер, подржао је операције у Ираку и операције изван обала Сомалије. Поред осталих и Супер хорнети су бацили 140 комада прецизног вођеног оружја.[34] Супер хорнет може да користи и француски носач авиона Шарл де Гол.[35]

Званично су Сједињене Америчке Државе објавиле, 7. августа 2014. године, да су овлашћени да покрену мисије бомбардовања исламских снага у северном Ираку. Рано 8. августа 2014. године, два Супер хорнета су полетела са ласерски вођеним бомбама на и одбацили су их на покретно артиљеријско оружје, које су милитанти користили за гранатирање курдских снага, бранитеља града.[36] У току истог дана, још четири авиона, напало је конвој од седам возила.[37]

Краљевско аустралијско ратно ваздухопловство[уреди | уреди извор]

Аустралијска влада је закључила уговор за куповину 24 авиона F/A-18F, 3. маја 2007. године, за потребе Краљевског аустралијског ратног ваздухопловства, као привремену замену за старе F-111 до сустизања F-35.[38][39]

Аустралија је уговорила авионе из блока II, у пакету је укључено шест резервних мотора, уграђен радар је АAPG-79 AESA, повезан је на слој везе енгл. Link 16, интегрисане су вођене ракете LAU-127 и оптичка влакна АН / АЛЕ-55 за одвојено вучене мамце и друга опрема.[40]

Осам аустралијских авиона F/A-18F, заједно са танкерима, авионом раног упозоравања и 400 особа ваздухопловних стручњака стигло је у Уједињене Арапске Емирате да учествују у операцијама, 24. септембра 2014. године, за неутралисање исламске државе.[41] Званично су се ови авиони укључили у борбену мисију преко Ирака, 5. октобра 2014. године, у формацији два F/A-18F, наоружаним вођеним GPS бомбама и авион KC-30A цистерна горива. После извршеног патролирања, формација се безбедно вратила у базу, без напада циљева.[42] Први напад на милитантски објектат у северном Ираку, Супер хорнет је извршио са две слободно падајуће бомбе, 8. октобра 2014. године.[43]

Корисници[уреди | уреди извор]

  •  САД
    • Америчка ратна морнарица - 467 примерака Супер хорнета, укључујући и авионе за електронско ратовање, од 2012. године.[44] Америчка морнарица је закључила први уговор, за испоруку 210 примерака F/A-18 супер хорнета у периоду 2000—2004. година. У оквиру другог уговора достављано је 257 авиона, у периоду 2009—2011. године. Трећи уговор предвиђа испоруку 124 авиона са почетком 2013. године.
  •  Аустралија
    • Краљевско аустралијско ратно ваздухопловство - 24 примерака F/A-18F супер хорнета, од 2012. године. У 2012. години, Аустралија је почела преговоре са произвођачем авиона Боеинг око снабдевања додатном серијом од 24 авиона F/A-18F супер хорнет, тражили су понуду.[45] Разлог за то је кашњење са авионом F-35 лајтнинг II, па и као и одлагање Аустралијске куповине. До 2020. године, Аустралија планира конвентировати 12 ловаца F/A-18F супер хорнет у варијанту авиона за електронско ратовање,EA-18G гровлер.

Учешће F/A-18E/F у индијском тендеру MMRCA[уреди | уреди извор]

Упоредне карактеристике типова авиона у индијском тендеру MMRCA[9][30][46][47][48][49][50][51][52][53][54][55][56]
Парам. / авиони Рафал (авион) Јурофајтер F-16IN F/A-18E/F JAS 39 грипен МиГ-35
Слике
Порекло Француска ЊемачкаИталијаШпанијаУједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе Шведска Русија
Дужина 15,3 m 15,96 m 15,03 m 18,31 m 14,10 m 17,30 m
Размах крила 10,90 m 10,95 m 10,00 m 13,62 m 8,40 m 12,00 m
Површина крила 46 m² 50,0 m² 27,9 m² 46,5 m² 30,0 m² 38,0 m²
Маса (празан опремљен) 9.060 kg 11.000 kg 9.979 kg 14.552 kg 7.100 kg 11.000 kg
Мах маса у полетању 24.500 kg 23.500 kg 21.800 kg 29.937 kg 14.300 kg 23.500 kg
Маса унутрашњег горива 4.700 kg 4.996 kg 3.265 kg 6.780 kg 3.360 kg 4.800 kg
Спољна носивост 9.500 kg 7.500 kg 7.800 kg 8.050 kg 5.300 kg 6.500 kg
Спољне линије ношења 14 13 11 11 10 10
Погон 2 × М88-2 снекма 2 × Јуроџет ЕЈ200 1 × GE F110-132 2 × F414-GE-400 1 × GE F414G 2 × РД-33МКВ
Потисак без допунског сагоеравања (БДС) 2 × 50,0 kN 2 × 60,0 kN 1 × 84,0 kN 2 × 62,3 kN 1 × 62,3 kN 2 × 53,0 kN
Потисак са допунским сагоеравањем (СДС) 2 × 75,0 kN 2 × 90,0 kN 1 × 144,0 kN 2 × 98,0 kN 1 × 98,0 kN 2 × 88,3 kN
Мах Махов број M=1,8+ M=2,35 M=2,0 M=1,8 M=2,0 M=2,25
Борбени радијус 1.850 km 1.390 km 550 km 722 km 1.300 km 1.000 km
Плафон лета 17.000 m 19.812 m 18.000 m 15.000 m 15.240 m 17.500 m
Успон 310 m/s 315 m/s 254 m/s 228 m/s 255 m/s 330 m/s
Однос потисак / маса 1,13 1,18 1,10 0,93 1,18 1,10
Управљив вектор потиска НЕ НЕ НЕ НЕ НЕ ДА
Антена са елект. скенирањем ДА НЕ[б] ДА ДА ДА ДА
Цена[в] 85-124 млн $[59] 120 млн $[59] 50,0 млн $[60] 55,0 млн $[61] 48,0 млн $ 45,0 млн $

Карактеристике[9][30][52][62][уреди | уреди извор]

Упоредни цртеж једноседа и двоседа Супер хорнета

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Супер хорнет има само 36 одсто могућности носивости, од могућности F-14.
  2. ^ Са кашњењем је интегрисан радар CAPTOR-E са антеном са електронским скенирањем. Тек је објављено 19. новембра 2014. године, да је закључен уговор о његовој интеграцији на авион Јурофајтер.[57][58]
  3. ^ Цене су биле оквирне у 2011. години. Зависиле су од модалитета сарадње, међудржавних односа, обима опремања итд.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „U.S. Navy celebrates 500th Super Hornet, Growler program delivery” (на језику: (језик: енглески)). Wayback Machine. 21. 4. 2011. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2016. „U.S. Navy celebrates 500th Super Hornet, Growler program delivery” 
  2. ^ Goebel, Greg (1. 6. 14). „Boeing F/A-18E/F Super Hornet” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 17. 1. 2016. „Boeing F/A-18E/F Super Hornet”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ а б в „F/A-18E/F Super Hornet” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. Приступљено 17. 1. 2016. „F/A-18E/F Super Hornet” 
  4. ^ Pike, John (7—07-2011). „F/A-18E/F "Super Hornet"” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 17. 1. 2016. „F/A-18E/F "Super Hornet"”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ „Northrop YF-17 Cobra” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. 20. 7. 2009. Приступљено 18. 1. 2016. „Northrop YF-17 Cobra” 
  6. ^ Dr Carlo Kopp (May/June, 2001). „Flying the F/A-18F Super Hornet” (на језику: (језик: енглески)). ausairpower. Приступљено 18. 1. 2016. „Flying the F/A-18F Super Hornet”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Jenkins 2000
  8. ^ а б Goebel, Greg (1. 6. 2014). „SUPER HORNET ORIGINS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 18. 1. 2016. „SUPER HORNET ORIGINS” 
  9. ^ а б в „Boeing F/A-18E/F Super Hornet Multi-Role Fighter” (на језику: (језик: енглески)). aerospaceweb. 1997—2012. Приступљено 18. 1. 2016. „Boeing F/A-18E/F Super Hornet Multi-Role Fighter” 
  10. ^ а б в г „F/A-18E/F Super Hornet, Boeing” (на језику: (језик: енглески)). Boeing. 25. 7. 2011. Приступљено 20. 1. 2016. „F/A-18E/F Super Hornet, Boeing” 
  11. ^ Pike, John (6—11-2015). „F/A-18E Spiral Development” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 19. 1. 2016. „F/A-18E Spiral Development”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Pike, John (7—07-2011). „F/A-18E Testing” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 20. 1. 2016. „F/A-18E Testing”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ „Operational and Test Evaluation of F/A-18E/F and F-22 review to Senate Armed Services Committee” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). archive. 22. 3. 2000. Архивирано из оригинала (pdf) 4. 11. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2016. „Operational and Test Evaluation of F/A-18E/F and F-22 review to Senate Armed Services Committee” 
  14. ^ „F/A-18E/F Super Hornet Approved For Low-Rate Production” (на језику: (језик: енглески)). archive. 28. 3. 1997. Архивирано из оригинала 6. 2. 2010. г. Приступљено 21. 1. 2016. „F/A-18E/F Super Hornet Approved For Low-Rate Production” 
  15. ^ „F/A-18E/F Super Hornet Enters Production at Boeing” (на језику: (језик: енглески)). archive. Sept. 22, 1997. Архивирано из оригинала 6. 2. 2010. г. Приступљено 21. 1. 2016. „F/A-18E/F Super Hornet Enters Production at Boeing”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ Osborn, Kris (15. 7. 2014). „Navy Tests Stealth-Like Features for Super Hornet” (на језику: (језик: енглески)). military. Приступљено 22. 1. 2016. „Navy Tests Stealth-Like Features for Super Hornet” 
  17. ^ Bob Kress and Rear Adm (8. 4. 2006). „F-14D Tomcat vs. F/A18 E/F Super Hornet” (на језику: (језик: енглески)). FLIGHT JOURNAL JAN/FEB 2002. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2016. „F-14D Tomcat vs. F/A18 E/F Super Hornet” 
  18. ^ „Boeing Super Hornet Demonstrates Aerial Refueling Capability” (на језику: (језик: енглески)). archive. 14. 4. 1999. Архивирано из оригинала 4. 11. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2016. „Boeing Super Hornet Demonstrates Aerial Refueling Capability” 
  19. ^ „F/A-18E/F Super Hornet, United States of America” (на језику: (језик: енглески)). naval-technology. 9. 9. 2011. Приступљено 22. 1. 2016. „F/A-18E/F Super Hornet, United States of America” 
  20. ^ а б Goebel, Greg (1. 6. 14). „F/A-18E/F SUPER HORNET” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 22. 1. 2016. „F/A-18E/F SUPER HORNET”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ а б в г „F/A-18 & EA-18G Program” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). dtic. 24. 4. 2007. Архивирано из оригинала (pdf) 28. 5. 2008. г. Приступљено 23. 1. 2016. „F/A-18 & EA-18G Program” 
  22. ^ „F/A18-E/F Super Hornet .... Leading Naval Aviation into the 21st Century” (на језику: (језик: енглески)). navy. 17. 8. 2009. Архивирано из оригинала 26. 02. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2016. „F/A18-E/F Super Hornet .... Leading Naval Aviation into the 21st Century” 
  23. ^ Ильин В. Е. «Хорнит» F-18 Палубный истребитель. – М.: Астрель, 2001, с. 96
  24. ^ а б OZBURN, MARGUERITE. „F/A-18E/F Block II upgrades add to Super Hornet's potent arsenal” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 26. 1. 2016. „F/A-18E/F Block II upgrades add to Super Hornet's potent arsenal” 
  25. ^ Pike, John (7—07-2011). „AN/ALE-55 Fiber Optic Towed Decoy (FOTD)” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 26. 1. 2016. „AN/ALE-55 Fiber Optic Towed Decoy (FOTD)”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  26. ^ „Raytheon’s APG-79 AESA Radars” (на језику: (језик: енглески)). defenseindustrydaily. 13. 5. 2015. Приступљено 27. 1. 2016. „Raytheon’s APG-79 AESA Radars” 
  27. ^ Nicolette Cormier, NAVAIR Public Affairs (7. 12. 2002). „F/A-18 AESA - New Technology Revolutionizes Radar Benefits” (на језику: (језик: енглески)). navy. Архивирано из оригинала 13. 02. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2016. „F/A-18 AESA - New Technology Revolutionizes Radar Benefits” 
  28. ^ „Boeing F/A-18E/F Block 2 Super Hornets Flying at Naval Air Station Oceana” (на језику: (језик: енглески)). archive. Jan. 08, 2007. Архивирано из оригинала 17. 1. 2007. г. Приступљено 26. 1. 2016. „Boeing F/A-18E/F Block 2 Super Hornets Flying at Naval Air Station Oceana”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. ^ Barry Rosenberg-Macaulay. „MIDS JTRS systems poised to bring IP networking to the aerial tier” (на језику: (језик: енглески)). defensesystems. Архивирано из оригинала 08. 01. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2016. „MIDS JTRS systems poised to bring IP networking to the aerial tier” 
  30. ^ а б в „F/A-18 Hornet strike fighter” (на језику: (језик: енглески)). navy. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 27. 1. 2016. „F/A-18 Hornet strike fighter” 
  31. ^ „USS Carl Vinson CVN-70 History” (на језику: (језик: енглески)). uscarriers. 4. 8. 2010. Приступљено 28. 1. 2016. „USS Carl Vinson CVN-70 History” 
  32. ^ „Strikes Continue; ISAF Air Component Commander Visits Big E” (на језику: (језик: енглески)). navy. 9. 11. 2006. Архивирано из оригинала 31. 05. 2020. г. Приступљено 28. 1. 2016. „Strikes Continue; ISAF Air Component Commander Visits Big E” 
  33. ^ Svan, Jennifer H. (13. 10. 2006). „USS Enterprise aircraft deliver lethal sting of bombs to enemy in Afghanistan” (на језику: (језик: енглески)). stripes. Приступљено 28. 1. 2016. „USS Enterprise aircraft deliver lethal sting of bombs to enemy in Afghanistan” 
  34. ^ Lt. Shannon Moore, Eisenhower (5. 22. 2007). „CVW-7 Sailors Complete an Eight-Month Deployment” (на језику: (језик: енглески)). navy. Архивирано из оригинала 08. 01. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2016. „CVW-7 Sailors Complete an Eight-Month Deployment”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  35. ^ Cenciotti, David (an 20 2014). „U.S. F/A-18E Hornet operates from French Aircraft Carrier” (на језику: (језик: енглески)). theaviationist. Приступљено 28. 1. 2016. „U.S. F/A-18E Hornet operates from French Aircraft Carrier”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. ^ Stevenson, Beth (8. 8. 2014). „USN carries out air strike on Iraqi militants” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 29. 1. 2016. „USN carries out air strike on Iraqi militants” 
  37. ^ Osborn, Kris (8. 8. 2014). „Naval Power Bolsters U.S. Airstrikes in Iraq” (на језику: (језик: енглески)). defensetech. Приступљено 29. 1. 2016. „Naval Power Bolsters U.S. Airstrikes in Iraq” 
  38. ^ „ANNOUNCEMENT OF THE AUSTRALIAN GOVERNMENT’S DECISION TO ACQUIRE 24 F/A-18F BLOCK II SUPER HORNET MULTI ROLE AIRCRAFT” (на језику: (језик: енглески)). archive. 6. 3. 2007. Архивирано из оригинала 12. 3. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2016. „ANNOUNCEMENT OF THE AUSTRALIAN GOVERNMENT’S DECISION TO ACQUIRE 24 F/A-18F BLOCK II SUPER HORNET MULTI ROLE AIRCRAFT” 
  39. ^ Baker, Richard (9. 7. 2007). „The Hornet's nest” (на језику: (језик: енглески)). theage. Приступљено 29. 1. 2016. „The Hornet's nest” 
  40. ^ „Australia – F/A-18E/F Super Hornet Aircraft” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). archive. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2009. г. Приступљено 29. 1. 2016. „Australia – F/A-18E/F Super Hornet Aircraft” 
  41. ^ „Australian Air Force fighter jets and personnel arrive in UAE to prepare anti-IS operations” (на језику: (језик: енглески)). armyrecognition. 24. 9. 2014. Приступљено 29. 1. 2016. „Australian Air Force fighter jets and personnel arrive in UAE to prepare anti-IS operations” 
  42. ^ „Australian Super Hornet fighter jets complete first armed mission over Iraq” (на језику: (језик: енглески)). abc. Приступљено 28. 1. 2016. „Australian Super Hornet fighter jets complete first armed mission over Iraq” 
  43. ^ „Australia launches first anti-ISIS airstrike in Iraq” (на језику: (језик: енглески)). en.trend. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала 04. 02. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2016. „Australia launches first anti-ISIS airstrike in Iraq” 
  44. ^ „Boeing завершил поставку ВМС США 257 самолетов серии Super Hornet” (на језику: (језик: руски)). lenta. 24 февраля 2012. Приступљено 28. 1. 2016. „Boeing завершил поставку ВМС США 257 самолетов серии Super Hornet”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  45. ^ „Австралия запросила у США стоимость 24 истребителей Super Hornet” (на језику: (језик: руски)). lenta. 14 декабря 2012. Приступљено 28. 1. 2016. „Австралия запросила у США стоимость 24 истребителей Super Hornet”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  46. ^ „RAFALE DESCRIBED” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. 1. 3. 14. Приступљено 31. 1. 2016. „RAFALE DESCRIBED”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  47. ^ „Rafale, Dassault-Breguet” (на језику: (језик: енглески)). fighter-planes. Архивирано из оригинала 14. 05. 2012. г. Приступљено 31. 1. 2016. „Rafale, Dassault-Breguet” 
  48. ^ „EUROFIGHTER DESCRIBED” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 31. 1. 2016. „EUROFIGHTER DESCRIBED” 
  49. ^ „Typhoon FGR4” (на језику: (језик: енглески)). MOD RAF. Архивирано из оригинала 10. 8. 2012. г. Приступљено 31. 1. 2016. „Тајфун FGR4” 
  50. ^ „F-16 FIGHTING FALCON” (на језику: (језик: енглески)). archive. 5. 21. 2012. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 31. 1. 2016. „F-16 FIGHTING FALCON”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. ^ „F-16 Specifications” (на језику: (језик: енглески)). lockheedmartin. Приступљено 31. 1. 2016. „F-16 Specifications” 
  52. ^ а б Pike, John (7—07-2011). „F/A-18 Specifications” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 31. 1. 2016. „F/A-18 Specifications”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  53. ^ „Pressbrief Gripen NG” (pdf) (на језику: (језик: енглески)). jsfnieuws. 8. 8. 2008. Приступљено 31. 1. 2016. „Pressbrief Gripen NG” 
  54. ^ Magnus Olsson, Marketing Director (23. 4. 2008). „Saab NG presentation” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). jsfnieuws. Приступљено 31. 1. 2016. „Saab NG presentation” 
  55. ^ „Mig-35 Specifications” (на језику: (језик: енглески)). deagel. 24. 1. 2007. Приступљено 31. 1. 2016. „Mig-35 Specifications” 
  56. ^ „Aero India 2007 Brochure” (на језику: (језик: енглески)). bharat-rakshak. Date: 24 Mar 07. Приступљено 31. 1. 2016. „Aero India 2007 Brochure”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  57. ^ „EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT” (на језику: (језик: енглески)). eurofighter. 19. 11. 2014. Архивирано из оригинала 17. 07. 2015. г. Приступљено 28. 1. 2016. „EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT” 
  58. ^ „Eurofighter Technology and Performance : Sensors” (на језику: (језик: енглески)). typhoon.starstreak. Архивирано из оригинала 27. 11. 2014. г. Приступљено 30. 1. 2016. „Eurofighter Technology and Performance : Sensors” 
  59. ^ а б „Французский истребитель Rafale впервые выиграл международный тендер” (на језику: (језик: руски)). lenta. 1 февраля 2012. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2016. „Французский истребитель Rafale впервые выиграл международный тендер”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  60. ^ „U.S. Competitiveness in the Fi ghter Aircraft Export Market (05/26/09)” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). csis. 5. 26. 09. Архивирано из оригинала (pdf) 16. 09. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2016. „U.S. Competitiveness in the Fi ghter Aircraft Export Market (05/26/09)”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  61. ^ Capaccio, Tony (16. 12. 2010). „Lockheed F-35 Faces $1 Billion Cut in Senate Measure” (на језику: (језик: енглески)). bloomberg. Приступљено 31. 1. 2016. „Lockheed F-35 Faces $1 Billion Cut in Senate Measure” 
  62. ^ "F/A-18E Hornet".blogspot.com. Retrieved: 3. 02 2016.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

F/A-18E/F супер хорнет на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=F/A-18E/F_супер_хорнет&oldid=27082421”