ФМ сигнал генератор
FM (фреквенцијски модулисани) сигнал-генератори производе синусни (немодулисани) или фреквенцијски модулисани сигнал. Служе за испитивање уређаја који раде са фреквенциски модулисаним сигналом, на примјер, радио-пријемника у UHT-области (од 88 до 108 MHz), тонског канала у телевизији итд. Обично раде од на фреквенцијама од 1 МХз до 1 GHZ .[1]
Физичка реализација[уреди | уреди извор]
Фреквенцијска модулација се изводи у осцилатору, и то обично помоћу варикап диоде. Код варикап диоде се мијења њена капацитивност помоћу прикљученог инверзног напона. Калем L и кондезатор C представљају елементе основног осцилаторног кола осцилатора. Преко кондезатора за спрегу Cs капацитивност варикап-диоде је паралелно прикључена основној капацитивности C и чини дио укупне капацитивности осцилаторног кола. Једносмјерни напон Uo је, у ствари, инверзни преднапон варикап-диоде. Њему се додаје наизмјенични нискофреквенцијски напон. Једносмјерни преднапон Uo одређује колика ће бити средња капацитивност варикап-диоде Co.
Наизмјенични нискофреквенцијски напон мијења укупан напон око средње вриједности (од U1 до U2) и мијења капацитивност варикап-диоде од C1 до C2 око средње вриједности Co и тако мијења укупну капацитивност осцилаторног кола. Промјеном укупне капацитивности осцилаторног кола помоћу нискофреквенциијског напона мијења се учестаност осциловања осцилатора и тако се остварује фреквенцијска модулација. Отпорник R обично има велику отпорност (обично већу од 100 kΩ) и спречава пригушење осцилаторног кола, које би пригушила мала унутрашња отпорност оба генератора.
Капацитивност кондезатора Цс се тако одабира да има велику импедансу за нискофреквенцијски сигнал и тако спречава да нискофреквенцијски сигнал буде кратко спојен калемом L; овај кондезатор треба да има малу импедансу за високофреквенцијски сигнал па се преко њега повезује кондезатор C са варикап-диодом ; такође спречава протицање једносмјерне струје кроз калем.
Величина девијације је обично до 75 kHz, иако може да буде и већа.
Појачавач и ослабљивач се изводе на начин који је веома сличан њиховом извођењу код АМ сигнал-генератора. Раздвојни појачавач се најчешће изводи као појачавач са заједничким дрејном. Ослабљивач на излазу је обично ћелијски са излазном отпорношћу од 50 Ω.
Излазни напон ФМ сигнал-генератора се може финије подешавати, на примјер, од 1 µV до 1 V, јер велики број уређаја који раде у УХФ и ВХФ областима имају у нормалном раду мали улазни сигнал, који често износи неколико микроволти. На примјер, радио-пријемнику УХТ области има на улазу сигнал који износи неколико микроволти.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ратко Опачић - "Мерења у електроници"
