ФН ФНЦ
| FN FNC | |
|---|---|
 FN FNC | |
| Врста | Јуришна пушка |
| Порекло |  Белгија |
| Употреба | |
| Употреба у | Белгија и други |
| Бојно деловање | Противтерористичке операције у Индонезији Грађански рат у Сомалији Рат у Авганистану (2001—2014) Сукоб у делти Нигера Сукоби у Либану 2007. Грађански рат у Сирији |
| Производња | |
| Произвођач | ФН Херстал |
| Произведено | 300.000+ комада |
| Спецификације | |
| Маса | 3.84 kg |
| Дужина | 997 mm |
| Дужина цеви | 449 mm |
| Калибар | 5.56x45 mm |
| Врста операције | позајмица барутних гасова |
| Начин дејства | јединачно, рафално |
| Брзина паљбе | до 600 мет/мин |
| Брзина зрна | 900 m/s |
| Макс. еф. домет | 400 m |
| Магацин | 30 метака |
| Нишан | механички, |
FN FNC (франц. Fabrique Nationale Carabine) белгијска је аутоматска пушка коју је током 1970-их развила позната компанија ФН Херстал, након чега је уведена у војну службу. Пушку FNC су током 1980-их прихватиле Шведска и Индонезија, а током своје вишедеценијске службе, ова пушка се показала као изузетно квалитетно,поуздано и издржљиво оружје у свим климатским и теренским условима.[1] Пушка FNC је у војсци заменила легендарну ФН ФАЛ.[2]
Развој[уреди | уреди извор]
Пушка је развијана у периоду између 1975-77 за потребе стандардизације по НАТО програму ,,Standardization Agreement". Конструкција пушке је заснована на прототипу ,,FNC 76" који је сам по себи настао из ранијег пројекта ,,FN CAL" који је прошао неуспешно. Овај прототип је убрзо искључен са НАТО тестова јер није испунио очекиване захтеве. Каснији тестови у Шведској, одржани у периоду 1981-82, са побољшаним прототипом пушке су протекли изузетно добро, а чланови војних комисија су били задивљени резултатима тестирања. Војни врхови обеју краљевина доносе одлуку да пушка FNC постане стандардно службено оружје у њиховим војскама. Белгија је ову пушку коначно увела у наоружање 1989. када је и замењена старија ФН ФАЛ, а неколико година пре тога су карабини FNC коришћени у падобранским и специјалним јединицама. Шведска је своју верзију ове пушке увела 1986. под именом Ak 5, а по лиценци је производи фабрика ,,Bofors Carl Gustaf" чиме је заменила немачку Хеклер и Кох Г3. Индонезија је 1982. купила 10.000 пушака за потребе свог ратног ваздухопловства, а након тога набавила и лиценцу за домаћу производњу како би наоружала целу војску. У Индонезији је производи домаћa фирма и то у две верзије- ,,Pindad SS1" и ,,Pindad SS2".
Корисници[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Амерички војник са FNC -
FN FNC -
Падобранац Ел Салвадора са FNC -
Белгијски војник са FNC -
Африканци са FNC -
Индонезијска верзија Pindad SS1
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kokalis, Peter G. (децембар 1985). „FNC; Belgium's Compact Carbine”. Soldier of Fortune Magazine.
- ^ Walter, John: Rifles of the World (3rd ed.), page 123. Krause Publications, 2006.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Crawford, Steve (2003). Twenty-first Century Small Arms: The World's Great Infantry Weapons. St. Paul, MN: Zenith Imprint. ISBN 978-0-7603-1503-3.
- Walter, John (2006). Rifles of the World (3rd ed.). Iola, WI: Krause Publications. ISBN 978-0-89689-241-5.
