ФН МАГ

С Википедије, слободне енциклопедије
FN MAG
ВрстаМитраљез
Порекло Белгија
Употреба
Употреба уБелгија и многи други
Бојно деловањеКонгоанска криза
Индонезијско-малезијски сукоб
Родезијски грађански рат
Јужноафрички гранични рат
Вијетнамски рат
Шестодневни рат
Рат исцрпљивања
Јомкипурски рат
Северноирски сукоб
Либански грађански рат
Фолкландски рат
Први либеријски грађански рат
Заливски рат
Други либеријски грађански рат
Рат у Ираку
Рат у Авганистану
Камбоџанско-тајландски сукоб
Либијски грађански рат
Сиријски грађански рат
Производња
ПроизвођачFabrique Nationale (FN)
U.S. Ordnance
Bofors Carl Gustaf
MKEK
Norinco
Changfeng Machinery Co.
Произведенооко 200.000[1] комада
Варијантевиди Верзије
Спецификације
Маса11.79 kg
Дужина1263 mm
Дужина цеви630 mm
Калибар7,62x51 mm
Врста операцијеСистем барутних гасова
Начин дејстваЈединачно, аутоматски
Брзина паљбе650-900 мет/мин
Брзина зрна850 m/s
Макс. еф. домет1.800 m
Магацинреденици DM1 или M13 од 50 метака
НишанМеханички

FN MAG (франц. Mitrailleuse d'Appui Général) је белгијски средњи митраљез, калибра 7,62x51mm.[2] Развио га је крајем 1950-их конструктор Ернест Вервје и убрзо је уведен у наоружање бројних чланица НАТО пакта, као и многих других неутралних или про-западно оријентисаних земаља.[3] Митраљез MAG је у то време представљао сам врх у свету наоружања, те је у многим војскама заменио старије митраљезе.[4]

Митраљез MAG се показао као врло успешно решење, а уз мање измене је уведен и у наоружање Америчке војске под ознаком М240.[5] FN MAG се тренутно користи као основни средњи митраљез у више од 80 земаља света.[6]

Опис[уреди | уреди извор]

FN MAG на положају.

Митраљез FN MAG користи позајмицу барутних гасова и систем брављења старијег пушкомитраљеза М1918 BAR док су механизам за окидање и начин храњења развијени по угледу на MG 42. Храњење се врши са леве стране и то реденицима капацитета 50 метака, могу се користи немачки DM1 или амерички десинтегришући М13 реденик. Митраљез такође поседује могућност замене цеви уколико је прегрејана након константне паљбе. Током Фолкландског рата је забележен случај да су британски митраљезци одједном испалили 5.000 метака, око стрелаца је остало брдо чаура али је митраљез и даље савршено функционисао иако је цев била усијана попут врелог гвожђа. У лежећем ставу на ножицама су са лакоћом кошене мете на удаљености од 100-200m док су са троножног постоља погађане мете удаљене и више од 600m. Троножно постоље има елевацију од 30° до +15° и осну путању од пуних 360°. Сандук је израђен од пресованог челичног лима спојеног закивцима и тачкасто заварених на критичним местима. Брзина паљбе се регулише гасним регулатором, основна каденца је 650 мет/мин, међутим променом положаја гасног регулатора се може интензивирати до 900 мет/мин. Расклапање и чишћење овог митраљеза је једноставно јер се састоји од релативно малог броја делова. Иако делује балистички савршено, највећа мана MAG-а је тежина, наиме овај митраљез је осетно тежи од својих конкурената због чега га у војскама могу носити само крупније грађени војници. Већа тежина га чини савршеним за монтирање на возила јер се смањује трзај и задржава висока прецизност али мања компактност ограничава његову улогу у офанзивним операцијама због чега се MAG користи углавном за подршку на нивоу чете и батаљона док се на нивоу вода користе лакши пушкомитраљези попут FN Minimi или М249.

Производња[уреди | уреди извор]

Митраљези FN MAG се са лиценцом или без ње производe у следећим земљама:

Модели и верзије[уреди | уреди извор]

Митраљези FN MAG се производe у бројним земљама и у различитим варијантама.

Белгија[уреди | уреди извор]

  • MAG 60.20 - стандардна пешадијска верзија са рукохватом, фиксираним кундаком и ножицама.
  • MAG 60.30 - верзија без кундака, намењена монтирању у авионе и хеликоптере. Неке подваријанте овог модела се могу хранити и са леве и десне стране.
  • MAG 60.40 - верзија намењена за постављање на оклопна возила и тенкове.
  • MAG 10.10 - верзија развијена за коришћење у прашумама, поседује краћу кундак и краћу цев.

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

  • L7 GPMG - британска верзија произвођена по лиценци. Британци су на његовој основи развили читав низ митраљеза различитих намена.

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

  • М240 - америчка верзија митраљеза FN MAG, уведена у службу 1977. године.

Шведска[уреди | уреди извор]

Шведска компанија FFV-Carl Gustaf производи митраљезе MAG по лиценци, у следећим варијантама:

  • Kulspruta 58 - прва верзија калибра 6.5x55mm, усвојена 1958.
  • Kulspruta 58B - верзија у калибру 7.62x51mm, уведена у наоружање 1970их када је Шведска усвојила стандарде НАТО пакта.
  • Kulspruta 58C - верзија монтирана на оклопно возило CV90.
  • Kulspruta 58Strv - верзија намењена монтирању у тенкове.
  • Kulspruta 58D - модернизована верзија модела B.

Тајван[уреди | уреди извор]

  • Тип 74 - тајванска варијанта стандардног митраљеза MAG.

Кина[уреди | уреди извор]

  • CQ, 7.62 × 51 - копија намењена извозу. Производи је без лиценце компанија Norinco (China North Industries).
  • XY, 7.62 × 51 - још једна кинеска копија без лиценце. Производи је фирма Yunnan Xiyi Industry Company Lt.

Турска[уреди | уреди извор]

  • MFY-71 Makineli Tüfek - турска компанија MKEK је 2017. отворила погоне за производњу митраљеза FN MAG која би се монтирала на возила док ће за потребе пешадије бити произвођена копија руског ПКМ али у стандардном НАТО калибру 7.62x51mm. Планирано је да ова два митраљеза у наоружању замене застарели немачки MG 3.

Земље кориснице[уреди | уреди извор]

Митраљези исте категорије[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „FN MAG® Standard - FN Herstal”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2013. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  2. ^ World Gun's FN MAG page. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2007) Retrieved on November 21, 2008.
  3. ^ Hogg, Ian (2002). Jane's Guns Recognition Guide. Jane's Information Group. ISBN 978-0-00-712760-3. 
  4. ^ Kokalis, Peter G. (1985). „Belgium's MAGnificent MG”. Soldier of Fortune Magazine. 
  5. ^ „M240 Family of Medium Machine Guns”. FN Manufacturing, LLC. 12. 10. 2006. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 16. 1. 2011. 
  6. ^ „Modern Firearms - FN MAG”. World.guns.ru. Приступљено 30. 7. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

FN MAG на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=FN_MAG&oldid=27674547”