Фанзин

С Википедије, слободне енциклопедије

Фанзин (скраћено зин) је ручно израђена, аматерска публикација, израђена од стране фанова, из љубави а не због профита. Фанзини су, током хипи и панк покрета, били штампани медији андерграунд сцене и они се разликују од мејнстрим часописа јер их пишу обични људи који нису професионални новинари.[1]

Самиздат филозофија и уради сам етика До Ит Yоурселф налажу да све око фанзина завршимо сами, ослањајући се на сопствене снаге, а не на спонзоре и рекламе. Фанзини су се раније израђивали уз помоћ писаће машине, а припрема за штампу се вршила тако што су се делови страница секли маказама и потом лепили. Штампа се, најчешће, састојала из фотокопирања, а постојали су и успешнији фанзини који су штампани у штампарији. Фанзини, по правилу, спроводе отворену политику ауторских права, најчешће цопyлефт и читаоци се обично храбре да умножавају и даље дистрибуирају фанзин.

Данас је интернет делимично потиснуо штампане фанзине и јавља се нови облик фанзина под називом е-зин, јер је много лакше и јефтиније издавати преко интернета. Ипак, љубитељи фанзина наводе да се штампани фанзин може читати и напољу, а не само поред екрана. Неки фанзинаши проналазе компромис тако што прво израде штампано издање фанзина, које потом скенирају и каче на интернет, да би свако ко жели могао да га одштампа на кућном штампачу.

Фанзини изгледом највише подсећају на стрип, иако имају знатно мање цртежа. Неки фанзини временом прерасту у магазине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поповић, Тања. Речник књижевних термина. Београд: Логос Арт / Едиција. стр. 213. ИСБН 978-86-7360-064-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]