Фармакогенетика

С Википедије, слободне енциклопедије

Фармакогенетика се бави генетичким разликама у метаболичким путевима који утичу на индивидуалне респонсе на лекове, у погледу терапеутског дејства и нуспојава.[1]

У онкологији се фармакогенетика традиционално односи на гоноцитне мутације (е.г., једнонуклеотидне полиморфизаме гена који кодирају ензиме јетре одговорне за уклањање лекова и фармакокинетику), док се фармакогеномика односи на соматске мутације у туморској ДНК који узрокују промене у респонсу на лек (е.г., КРАС мутације код пацијената третираних са анти-Хер1 биолошким агенсима).[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Клотз, У. (2007). „Тхе роле оф пхармацогенетицс ин тхе метаболисм оф антиепилептиц другс: пхармацокинетиц анд тхерапеутиц имплицатионс.”. Цлин Пхармацокинет. 46 (4): 271—9. ПМИД 17375979. 
  2. ^ Росес АД (2000). „Пхармацогенетицс анд тхе працтице оф медицине”. Натуре. 405 (6788): 857—65. ПМИД 10866212. дои:10.1038/35015728. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Абботт А (2003). „Wитх yоур генес? Таке оне оф тхесе, тхрее тимес а даy”. Натуре. 425 (6960): 760—2. ПМИД 14574377. дои:10.1038/425760а. 
  • Еванс WЕ, МцЛеод ХЛ (2003). „Пхармацогеномицс – друг диспоситион, друг таргетс, анд сиде еффецтс”. Н. Енгл. Ј. Мед. 348 (6): 538—49. ПМИД 12571262. дои:10.1056/НЕЈМра020526. 
  • Пхиллипс КА, Веенстра DL, Орен Е, Лее ЈК, Садее W (2001). „Потентиал роле оф пхармацогеномицс ин редуцинг адверсе друг реацтионс: а сyстематиц ревиеw”. ЈАМА. 286 (18): 2270—9. ПМИД 11710893. дои:10.1001/јама.286.18.2270. 
  • Wеинсхилбоум Р; Цоллинс, Францис С.; Wеинсхилбоум, Рицхард (2003). „Инхеританце анд друг респонсе”. Н. Енгл. Ј. Мед. 348 (6): 529—37. ПМИД 12571261. дои:10.1056/НЕЈМра020021. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Farmakogenetika&oldid=27603022”