Фетални хемоглобин

С Википедије, слободне енциклопедије
Структура феталног хемоглобина

Фетални хемоглобин (хемоглобин Ф, ХбФ, α2γ2) је главни кисеонични транспортни протеин у људском фетусу током задњих седам месеци развића у материци и у новорођенту до око 6 месеци старости. Функционално се фетални хемоглобин углавном разликује од хемоглобина одрасле особе по томе што има способност везивања кисеоника са већим афинитетом, што даје фетусу бољи приступ кисеонику из мајчиног крвотока.

Код новорођенчади, фетални хемоглобин је скоро потпуно замењен хемоглобином одраслих након 6 месеци старости. Изузетак су једино поједини случајеви таласемије код којих ХбФ може да задржи до узраста од 3 - 5 година. Код одраслих, продукција феталног хемоглобина се може фармаколошки реактивирати, што је корисно у третману болести као што је српаста анемија.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Н Енгл Ј Мед 1992; 327:569-570Аугуст 20, 1992ДОИ: 10.1056/НЕЈМ199208203270818 (1992). „Инцреасед Фетал Хемоглобин ин Патиентс Рецеивинг Содиум 4-Пхенyлбутyрате”. Н Енгл Ј Мед. 327: 569—570. дои:10.1056/НЕЈМ199208203270818. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]