Физичко дистанцирање током пандемије ковида 19

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација физичког дистанцирања

Физичко или социјално дистанцирање у пандемији ковида 19 (заштитна секвестрација) принудно је издвајање из социјалне средине и прекид контакта са другим људима у пандемији ковида 19. Овој мери прибегавају поједине здравствене власти како би зауставиле даље ширење пандемије и спасиле животе здравствено угрожених група (старије особе и хроничне болеснике). Иако је свима јасно да је социјално дистанцирање можда најефикаснија начин да људи који нису заражени ковидом 19 избегну да добију болест. Међутим дистанцирање има и своја нежељена дејства јер доводи до великих промена у начину живота, пословању предузећа, школовању, здравственој заштити, учешћу у јавним догађањима и друштвеним интеракцијама, које појединци изузетно тешко подносе, што су показали и експерименти социјалних психолога.[1]

Усамљеност и депресија могу постати прави проблем ако за време социјалног дистанцирања појединац не комуницирате са другима, што захтева од сваког индивидуално да води бригу о менталном здрављу. То се може избећи редовним дружењем унутар породице, дружењем са кућним љубимцима, или одржавањем неких друштвени контакт с другима. У условима социјалног дистанцирања разговор са пријатељима и родбином телефоном, или преко друштвених мрежа, читајте књиге током дана или реализацијом видеопозива може се значајно утивали на смањење превелике изолованости.[2]

Како се пандемија наставља, и наговештава дуго трајање, истраживачи широм света покушавају да квантификују њен утицај на ментално здравље и планираје светлије будућности.

Дефиниција појмова[3][уреди | уреди извор]

Корона вирус[уреди | уреди извор]

Вирус из породице вируса који укључују МЕРС-ЦоВ (Миддле Еаст Респираторy Сyндром) и САРС-ЦоВ (Севере Ацуте Респираторy Сyндром).

САРС-ЦоВ-2[уреди | уреди извор]

Научно име вируса који је узрочник болести ЦОВИД-19. Значи – озбиљни акутни респираторни синдром корона вирус 2 (енг. севере ацуте респираторy сyндроме цоронавирус 2).

Ковид-19[уреди | уреди извор]

Име пандемијске болести коју изазива корона вирус и која се шири светом. Изазива је нови сој корона вируса који се појавио у граду Вухану, Кина.

Социјално дистанцирање или физичко дистанцирање[уреди | уреди извор]

Мере које лимитирају директну физичку интеракцију међу људима изван куће како би се спречила инфекција, односи се и на људе који немају синдроме болести.

Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да људи требају бити најмање два метра удаљени једни од других и увела термин „физичко дистанцирање", јер је тај термин прецизнији и не имплицира да се друштва требају раздвајати.

Карантин[уреди | уреди извор]

Најозбиљнији облик физичке золације који намећу власти је карантин. Обично га прате строги прописи који се односе на раздвајање инфицираних пацијената од остатка становништва. Такође се може односити на заштитне мере одвајања људи који спадају у групу високог ризика за могуће оболевање.[4]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Физичко дистанцирање у настави
Физичка дистанца у установама културе

Иако је социјално дистанцирање за многе новина, то уопште није нова појава.

Како се ковид 19 непрестано шири, социјално дистанцирање примењује све више педузећа које упућује запослене на посао од куће. Јавне школе се затварају, факуктети одржавају наставу на мрежи, главни догађаји се отказују, а институције културе затварају врата.[6] Особе преко 65 година се стављају у социјалну изолацију, као и целокупно становништво нпр. у Србији један део дана (од 20 часова увече до 5 часова ујутру). Прекид свакодневног живота многих становника на глобалном нивоу је стваран и значајан - али то су и потенцијалне животне користи.[7]

Људи прибегавају физичком (социјалном) дистанцирању, јер се углавном плаше ковида 19 и његовог разорног утицаја на породице и заједницу у целини, на који се надовезао и додатни терет изазван:

  • растућом незапослености,
  • ограниченим залихама кућних добара,
  • дугим редовима у објектимна са храном,
  • ограниченим приступом социјалним и здравственим услугама.

Како према истраживачима бројних студија постоји све извесније продужено социјално дистанцирање, чак иако би оно било испрекидано повременим попуштањем те мере, вероватно ће оно имати дубоко негативне економске, социјалне и образовне последице.[8]

Зато није изненађење што је овај период живота на глобалном нивоу почев од 2020. године па можда до 2022. године утицати не само на промену начина живота и пословања већ и на физичко и ментално здравље људи на глобалном нивоу. Чак и у случају очигледне елиминације САРС-ЦоВ-2, надзор би требало да остане на снази јер би и 2024. године могло бити могуће поновно избијање заразе.[8] Након тако дугог трајања пандемије ковида 19, стручњаци кажу да ће

Истраживања[уреди | уреди извор]

Утицај на ментално здравље[уреди | уреди извор]

Да је утицај пандемије на ментално здравље људи забрињавајући упозорио је и Тедрос Аданом Гебрејесус, генерални директор Светске здравствене организације...указујући на чињеници да је оно последице социјалне изолације, страха од заразе и смрти (укључујући и губитка чланова породице) који су помешани с тегобама изазваним губитком прихода и запослења.[9]

Поверење у институције и лично искуство[уреди | уреди извор]

Истраживачи су открили да „повјерење у институције" не погађа само поштовање мјера затварања, физичко дистанцирање и ношење заштитних маски. већ и да лично искуство са ковидом 19 такође има утицај на ниво поверења.

Разлика између добровољног дистанцирања и владиних политика санкционисања[уреди | уреди извор]

Студија коју је водио Алеxандер Цхудик, саветник за економске политике и аналитичар Банке Федералних резерви у Далласу, открила је да је добровољно физичко дистанцирање мање ефикасно од владиних политика санкционисања. Цхудик каже да је закључак показао

Резултати неких од студија сугеришу да је политичка поларизација главна препрека на путу потпуног поштовања мера физичког дистанцирања, јер:

Иако је социјално дистанцирање „једно од најмоћнијих оружја" против ЦОВИД-19, према речима Роберт Редфилд, директор службе америчких центара за контролу и превенцију болести., оно има и бројне штетне последице.[8] Ако је физичко (социјално) дистанцирање кључ за успоравање ширења Ковид-19, важно је знати шта одређује да ли ће се појединци ефикасно прилагодити таквим праксам.

Суицидалност у пандемији ковида 19[уреди | уреди извор]

На основу истраживања спроведеног у Сједињеним Америчким Државама од стране Центра за епидемиолошке студије депресије (ЦЕС-D) , која мјери депресивне симптоме кроз 20 ставки, установљено је да: социјално дистанцирање у пандемији ковида 19 може имати јак утицај на ниво самоубиства.[10]

Просечна оцена на СБК-Р у САД била је 4, што спада у категорију са малим ризиком. Међутим, код 10% испитаника је суицидалност оцењена са 5–7, што је класификовано као умерени ризик, а 15% више од 7, што указује на висок ризик.

Аутори истраживања из Центра за епидемиолошке студије депресије (ЦЕС-D) који су упоредили групе да би разумели који су слојеви становништва спадају у категорију особа са високоим ризиком., дошли су до закључка да су људи црне расе, потомци староседлаца Американаца и хиспано особе вероватно постигли резултат виши од 7 у СБК-Р од припадника беле расе.

Слично томе, особе које су рођене изван Сједињених Америчких Држава имају бодове изнад 7 што указује на висок ризик од суицида, у односу на оне рођене у САД, чија оцена не прелазуи 4.

Такође, неожењени су у просеку постигли виши резултат од ожењених, док су породице без деце млађе од 18 година имале већи резултат од породица које живе са децом испод 18 година.

Аутори ове студије такође су уочили значајну везу између сигурности у исхрани и суицидности.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Социал дистанцинг ис оут, пхyсицал дистанцинг ис ин — хере’с хоw то до ит”. Глобал Неwс (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2021. 
  2. ^ „Социал дистанцинг цоулд буy У.С. валуабле тиме агаинст цоронавирус - Тхе Wасхингтон Пост”. wеб.арцхиве.орг. 27. 3. 2020. Приступљено 18. 1. 2021. 
  3. ^ Мерриам-Wебстер Дицтионарy, Тхе Индепендент, ББЦ, ЦДЦ
  4. ^ "Етyмологиа: Qуарантине". Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 19 (2): 263. 2013. дои:10.3201/еид1902.ЕТ1902.
  5. ^ Георгиевски, Јована (27. 4. 2020). „Како преживети социјално дистанцирање”. ББЦ Неwс на српском (на језику: српски). Приступљено 28. 7. 2020. 
  6. ^ „'Ит феелс лике wартиме': хоw стреет артистс аре респондинг то цоронавирус”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 25. 3. 2020. Приступљено 18. 1. 2021. 
  7. ^ „Флаттенинг А Пандемиц'с Цурве: Wхy Стаyинг Хоме Ноw Цан Саве Ливес”. www.нпр.орг. Схотс ХЕАЛТХ НЕWС ФРОМ НПР. Приступљено 19. 3. 2020. 
  8. ^ а б в „Научници: До 2022. социјално дистанцирање у САД ако вакцине не буде ускоро”. Новинска агенција Бета. Приступљено 28. 7. 2020. 
  9. ^ Давидов-Кесар, Данијела. „Опоравак од ковида 19 траје дуже од годину дана”. Политика Онлине. Приступљено 2020-07-30. 
  10. ^ „Хоw хас ЦОВИД-19 аффецтед суицидалитy ин тхе УС?”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 25. 7. 2020. Приступљено 28. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Физичко дистанцирање током пандемије ковида 19 на Викимедијиној остави

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).