Физиолошки агонизам и антагонизам
Физиолошки агонизам описује дејство супстанце која ултимативно производи исте ефекте у телу као и друга супстанца — као да су обе агонисти истог рецептора — без везивања за исти рецептор. Физиолошки антагонизам описује понашање супстанце која делује тако да поништава дејство друге супстанце (резултат сличан дејству антагониста, који блокира дејство агониста на истом рецептору), користећи механизам у коме не долази до везивање за исти рецептор.
Примери
[уреди | уреди извор]Физиолошки агонисти
[уреди | уреди извор]- Епинефрин индукује агрегацију тромбоцита, као и фактор раста хепатоцита (ХГФ).[1] Они су физиолошки агонисти.
Физиолошки антагонисти
[уреди | уреди извор]- Постоји неколико супстанци са антихистаминергичним дејством, упрокос тога што нису лиганди хистаминског рецептора. На пример, епинефрин повишава артеријски притисак путем вазоконстрикције посредоване активацијом А1-адренергичког рецептора, што је у контрасту са хистамином, који снижава артеријски притисак. Стога, упркос тога што нису антихистаминици, епинефрин и друге такве супстанце су физиолошки антагонисти хистамина.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пиетрапиана, Даниела; Сала, Марилена; Прат, Мариа; Синигаглиа, Фабиола (2005). „Мет идентифицатион он хуман плателетс: Роле оф хепатоцyте гроwтх фацтор ин тхе модулатион оф плателет ацтиватион”. ФЕБС Леттерс. 579 (20): 4550—4554. Бибцоде:2005ФЕБСЛ.579.4550П. ПМИД 16083876. дои:10.1016/ј.фебслет.2005.06.072.
