Флибанзерин

{{Другбоx-лат | верифиедревид = 437139289 | ИУПАЦ_наме = 1-(2-{4-[3-(трифлуорометил)фенил]пиперазин-1-ил}етил)-1,3-дихидро-2Х-бензимидазол-2-он | имаге = Флибансерин-струцтурал.свг | wидтх = | имаге2 = | wидтх2 =

| траденаме = | прегнанцy_цатегорy = | легал_статус = Није контролисан | роутес_оф_администратион = Орално

| биоаваилабилитy = | метаболисм = | елиминатион_халф-лифе = | еxцретион =

| C=20 | Х=21 | Ф=3 | Н=4 | О=1 | молецулар_wеигхт = 390,40 г/мол | смилес = ФЦ(Ф)(Ф)ц4цц(Н3ЦЦН(ЦЦН2ц1ццццц1НЦ2=О)ЦЦ3)ццц4 | СтдИнЦхИ_Реф = ^Y | СтдИнЦхИ = 1С/Ц20Х21Ф3Н4О/ц21-20(22,23)15-4-3-5-16(14-15)26-11-8-25(9-12-26)10-13-27-18-7-2-1-6-17(18)24-19(27)28/х1-7,14Х,8-13Х2,(Х,24,28) | СтдИнЦхИКеy_Реф = ^Y | СтдИнЦхИКеy = ППРРДФИXУУСXРА-УХФФФАОYСА-Н }}

Флибансерин (БИМТ-17, Гироса) је лек који је развила компанија Берингер Ингелхајм као нехормонски третман за жене пре менопозе са поремећајем хипоактивне сексуалне жеље.^[1]^[2] Развој је прекинут октобра 2010, након што је ФДА објавила негативан извештај.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Борсини Ф, Еванс К, Јасон К, Рохде Ф, Алеxандер Б, Поллентиер С (2002). „Пхармацологy оф флибансерин”. ЦНС Друг Рев. 8 (2): 117—142. ПМИД 12177684. дои:10.1111/ј.1527-3458.2002.тб00219.x.
^ Јоллy Е; Цлаyтон А; Тхорп Ј; Леwис-Д’Агостино D; Wундерлицх Г; Леско L (2008). „Десигн оф Пхасе III пивотал триалс оф флибансерин ин фемале Хyпоацтиве Сеxуал Десире Дисордер (ХСДД)”. Сеxологиес. 17 (Суппл 1): С133—4. дои:10.1016/С1158-1360(08)72886-X.
^ Спиегел онлине: Пхармаконзерн стоппт Лустпилле фüр дие Фрау, 8 Оцтобер 2010 (ин Герман)