Тржиште страних валута

Тржиште страних валута (енгл. Foreign Exchange Market, Forex ili FX) је глобално децентрализовано тржиште за трговање валутама. Представља једно од највећих и најликвиднијих финансијских тржишта на коме учествују банке, централне банке, финансијске институције, владе, корпорације, осигуравајуће компаније, али и индивидуални инвеститори. Тржиште страног новца је доступно 24 часа дневно осим викендом, специфично је због великог обима трговања, велике ликвидности тржишта, глобалне распрострањености, због великог броја различитих фактора који утичу на промене цена валутних парова и могућности да се користи ефекат полуге (Левераге). На оваквом тржишту, профит се остварује куповином и продајом валута по различитом курсу.

Валуте са којима се највише тргује

Место	Валута	ISO 4217 код (симбол)	% даилy схаре (април 2010)
1	Амерички долар	УСД ($)	84.9%
2	Евро	ЕУР (€)	39.1%
3	Јапански јен	ЈПY (¥)	19.0%
4	Британска фунта	ГБП (£)	12.9%
5	Аустралијски долар	АУД ($)	7.6%
6	Швајцарски франак	ЦХФ (Фр)	6.4%
7	Канадски долар	ЦАД ($)	5.3%
8	Хонгконшки долар	ХКД ($)	2.4%
9	Шведска круна	СЕК (кр)	2.2%
10	Новозеландски долар	НЗД ($)	1.6%
11	Јужнокорејски вон	КРW (₩)	1.5%
12	Сингапуршки долар	СГД ($)	1.4%
13	Норвешка круна	НОК (кр)	1.3%
14	Мексички пезос	МXН ($)	1.3%
15	Индијска рупија	ИНР	0.9%
Остало			12.2%
Укупно			200%

Тржиште страног новца је тешко упоредити са осталим областима светских финансијских тржишта највише због велике осетљивости на бројне факторе. Цене на тржишту страног новца се константно мењају. Промене девизних курсева обично су узроковане стварним новчаним токовима тј. курс се формира у зависности од понуде и потражње, али исто тако девизни курсеви су веома осетљиви на вести из области економије, политике као и вести о природним непогодама. Пошто овакво тржиште није централизовано, избегава се могућност утицаја централних банака. Трговање на тржишту страног новца доступно је 24 часа дневно, осим викендом. По нашем времену трговања почињу недељом у 22:00 а завршавају се петком у 22:00. Главни трговински центар налази се у Лондону, али и Њујорку, Токиу, Хонг Конгу и Сингапуру. Они представљају такође важне центре преко којих се врши трговина страним новцем. Оваквим распоредом трговинских центара, омогућава се трговање 24 часа дневно, трговање почиње у азијским центрима, затим трговање преузима центар у Лондону, па у Њујорку, а затим поново Азија.

Валутни парови

На тржишту страних валута се тргује валутним паровима, тј. врши се конвертовање једне валуте у другу по различитим ценама. Валутни парови су представљени као комбинације две трословне скраћенице у облику XXXYYY или YYY/XXX, где су XXX и YYY скраћенице валута које су изражене као трословни интернационали код за валуте (ИСО 4217). Прва валута (Басе Цурренцy) у валутном пару назива се основна валута, на пример у пару ЕУРУСД основна валута је ЕУР, назива се и прва или примарна валута, а друга или секундарна валута је УСД. Код валутног пара ЕУРУСД цена евра је изражена у америчким доларима и износи 1.5092, значи да се за 1 евро може добити 1.5092 долара. Прва валута у валутном пару обично има већу вредност од друге.

На берзи страног новца, цена једног валутног пара више пута промени вредност року од минута. У периодима интензивних трговања, у року од једног минута, цена може променити вредност више десетина пута или чак стотина пута. Промена цена код већине валутних парова прати се на четвртој (0.0001), а код валутних парова где се тргује са јапанским јеном прате се промене цена на другој (0.01).

Трговање на тржишту страних валута

Главни чланак: Регулација тржишта страних валута

Трговање на берзи страног новца је специфично по висини износа којима се тргује. Промене у курсу између две валуте су углавном релативно мале, у неким случајевима цена се мења тек на трећој, четвртој или чак петој децимали. Због тога, износи којима се тргује треба да буду довољно високи да би се могла остварити зарада на тако малим разликама у цени. Термин “Лот” односи се на износ од 100,000 јединица валуте којом се врши трговање, а износ којим се врши трговање (Сизе) обично се изражава у броју уложених Лот-а. Приликом трговања на оваквом тржишту, уобичајено је да брокерске компаније омогућавају инвеститорима да тргују већим износима од оних које имају на рачуну, тј. да користе ефекат полуге (Левераге).

Трговање на финансијском тржишту представљају низ узастопних операција у којима се врши продаја или куповина једног од доступних валутних парова по тренутној цени на тржишту. Циљ трговања на оваквом тржишту је да се оствари зарада у размени валута по различитим ценама. Једна трансакција (трговање) на валутном пару почиње отварањем позиције (у смеру Буy или Селл), а завршава се затварањем позиције. Таква трансакција почиње отварањем позиције тј. разменом одређеног износа једне валуте за одговарајући износ друге валуте по текућој ц₁ (цена у тренутку отварања позиције). Приликом отварања позиције, корисник бира валутни пар, врсту трансакције тј. да ли ће извршити Буy или Селл налог (куповина или продаја) и износ којим се тргује. Таква трансакција завршава конверзијом валута у супротном смеру, тј. затварањем позиције када се добијени износ друге валуте конвертује по цени ц₂ (цена у тренутку затварања позиције) у прву валуту. Остварена разлика између цена ц₁ и ц₂ представља профит или губитак на трговању. Поред разлике у цени, висина профита (или губитака) зависи и од износа којим се тргује. Цена у тренутку отварања позиције назива се Ентрy Прице. Цена на којој се прекида даље трговање назива се Стоп Прице.

На берзама на којима се тргује акцијама, профит се остварује када се нека од акција купи по нижој цени а накнадно се прода по скупљој цени, дакле, да би се остварио профит потребан је раст цена акција. На берзи страних валута профит се може остварити приликом раста цена, али исто тако и приликом пада цена. Оваква могућност постоји због тога што се приликом отварања позиције бира смер трговања, могуће је отворити позицију у смеру Буy или у смеру Селл. Код позиција у смеру Буy, разлика у цени се израчунава као (ц₂-ц₁), тј. да би се остварио профит цена у тренутку затварања позиције (ц₂) треба да је виша од цене у тренутку отварања позиције (ц₁). Код позиција у смеру Селл, разлика у цени се израчунава као (ц₁-ц₂), тј. да би се остварио профит, цена у тренутку затварања позиције (ц₂) треба да је нижа од цене у тренутку отварања позиције (ц₁).

Формирање цене валутних парова

Девизни курсеви се формирају у зависности од очекивања да се догоде промене на неким од монетарних токова као што су: раст бруто домаћег производа (ГДП), инфлација, каматне стопе, буџети, трговински дефицит или суфицит, и други макроекономски услови. Главне вести се јавно објављују, често на заказане датуме, тако да већина има приступ истим вестима у исто време. Међутим, у неким ситуацијама велике банке имају предност у приступу таквим информацијама. Понуда и потражња за неком валутом јавља се под утицајем економских фактора, политичких фактора и тржишне психологије:

Економски фактори – економски фактори се могу пратити преко економске политике, државне структуре, централних банака и других параметара који се исказују преко економских извештаја. Тржиште обично негативно реагује на повећање дефицита буџета или позитивно на смањење дефицита. Ниво трговања неке државе исказује се нивоом потражње за робом и услугама. Што је виши обим трговања повећава се ниво потражње за валутом земље у којој се обавља трговина. Ниво суфицита и дефицита у промету робе и услуга одражавају конкурентност националне привреде. Трговински дефицит може имати негативан утицај на националне валуте. Валута обично губи на вредности према другим валутама ако постоји висок ниво инфлације или ако се сматра да ће инфлација бити у порасту. Инфлација умањује куповну моћ дате валуте, а то доводи и до смањења потражње за том валутом. Понекад, валута може и јачати и поред раста инфлације, то се догађа ако се очекује да ће централна банка повећати краткорочне каматне стопе да би зауставила инфлацију. Извештаји који приказују ГДП, ниво запослености, трговине, развијености привреде, образовања и здравства утичу на вредност валуте. Повећање продуктивности привреде неке државе углавном доводи до позитивног утицаја на вредност валуте. Генерално, позитивни извештаји повољно утичу на ниво потражње за одређеном валутом.

Политички фактори – унутрашњи, регионални и међународни политички услови и догађаји имају велики утицај на тржиште валута. Политичка нестабилност може имати негативан утицај на привреду нације, а самим тим и на валуту те земље. Догађаји у суседним земљама или региону могу имати позитиван или негативан утицај и на валуте осталих земаља. Валутни курс је подложан утицају политичке нестабилности, на пример очекивања да ће на изборима нова политичка партија доћи на власт. Поред утицаја на сопствену валуту овакви догађаји могу имати позитивни или негативни утицај и на суседне државе или чак државе из истог региона.

Психологија тржишта – перцепција инвеститора на тржишту може утицати на кретање цена. Економски извештаји и процене утичу на кретање цене валута на тржишту. Параметри као што су бруто национални доходак (ГДП), стопе запослености, стање дефицита и инфлације могу директно утицати на краткорочне промене цена на тржишту. Инвеститори анализирају доступне податке о претходним променама цена како би идентификовали обрасце које могу користити за процену будућих кретања цена. Очекивање предстојећих догађаја такође утиче на промену цена. Инвеститори обично реагују на вести или процене у којима се најављују неке позитивне или негативне ситуације које се могу догодити, пре него што се такве ситуације стварно догоде. Касније се може показати да ситуација није таквог значаја као што се првобитно мислило. У таквим случајевима цена је често потцењена (Ундервалуед или Оверсолд) или прецењена (Овервалуед или Овербоугхт), након чега долази до промене смера кретања цена. У периодима политичке и економске неизвесности, инвеститори купују оне валуте за које сматрају да ће им обезбедити стабилност. У таквим периодима, инвеститори се често одлучују за куповину локалних стабилних валута (нпр. швајцарски франак) што доводи до повећане потражње за том валутом и до повећања њене вредности у односу на друге валуте.

Види још

• Електронска трговина
• Дигитална економија
• Фореx своп
• Финансијска тржишта
• Алгоритамско трговање
• Високо фреквентна трговина

Литература

• Велибор Илић. “Аутоматско трговање на тржишту страних валута – израда софтвера за аутоматско трговање и анализу финансијских података”. 2011. ISBN 978-86-914311-0-5.., http://SOLAIR.EUnet.rs/~ilicv/automatsko_trgovanje.html Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2012)