Франческо Тоти

С Википедије, слободне енциклопедије
Франческо Тоти
Франческо Тоти 2009
Лични подаци
Пуно име Франческо Тоти
Датум рођења (1976-09-27)27. септембар 1976. (47 год.)
Место рођења Рим, Италија
Висина 1,80 м
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1984
1984—1986
1986—1989
1989—1992		 Фортитудо
СМИТ Трастевере
Лодиђани
Рома
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—2017 Рома 619 (250)
Репрезентативна каријера
1992
1991—1992
1993—1995
1995—1997
1997
1998—2006		 Италија до 15
Италија до 16
Италија до 18
Италија до 21
Италија до 23
Италија		 6 (3)
13 (2)
14 (7)
8 (4)
4 (2)
58 (9)
Награде
Фудбал
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2006. Немачка Италија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2000. Белгија/Холандија Италија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1997. Бари Италија
Европско првенство до 21. године
Златна медаља — прво место 1996. Шпанија Италија

Франческо Тоти (итал. Francesco Totti; рођен 27. септембра 1976. у Риму) је бивши италијански фудбалер, који је наступао само за Рому, као и за италијанску репрезентацију. Током каријере био је познат и под надимцима Краљ Рима (итал. Il Re di Roma) и Велика беба (итал. Er Pupone).[1]

Тоти је један од ретких играча који је целу своју фудбалску каријеру градио у родном граду. Читаву своју професионалну каријеру провео је играјући за Рому, са којом је освојио једну титулу првака Италије (2001), два пехара у купу (2007 и 2008) и још два у суперкупу Италије (2001 и 2007).[2] Са 250 голова, он је други на листи најбољих стрелаца Серије А,[1] а шести је на листи најбољих италијанских голгетера у свим такмичењима, са 316 голова. Поред тога што је најбољи стрелац Роме у историји и играч са највише наступа на клуб, он је такође и најбољи стрелац Серије А по броју голова које је постигао за један клуб и најмлађи капитен у историји лиге. Такође, најстарији је стрелац у историји Лиге шампиона.

Као освајач светског првенства 2006[1] и финалиста европског првенства 2000, Тоти је на оба такмичења уврштен у најбољи састав првенства. Наступао је за репрезентацију и на светском првенству 2002, као и европском, две године касније. Званично се повукао из репрезентације 2007. године.

Освојио је и рекордних 11 индивидуалних признања удружења фудбалера Италије: пет за најбољег италијанског фудбалера Серије А,[1] два за најбољег фудбалера Серије А, два за гол године у Серији А, једно за најбољег стрелца Серије А и једно за најбољег младог фудбалера Серије А. 2004. године Пеле је уврстио Тотија на листу ФИФА 100, коју чине најбољи светски живи фудбалери, а у склопу прославе стогодишњице од оснивања ФИФЕ.[3] 2007. године освојио је Златну копачку, а 2010. године Златно стопало. Након повлачења Тоти је добио Награду за играчку каријеру и УЕФА Председничку награду за 2017. годину.

Почеци каријере[уреди | уреди извор]

Тоти је почео да тренира фудбал у Фортитуду, а онда је, као и његов брат, наставио свој развој у локалном СМИТ Трастевере (названом по цркви Санта Марија у Трастевереу), где је провео три године, а у сезони 1985/86 први пут је добио чланску карту италијанског фудбалског савеза.[1][4][5] Од 1986. до 1989. био је у Лодиђанију, а његов фудбалски развој, пробудио је интересовање код већих клубова, пре свега Милана, Јувентуса и Лација.[4][5][6] Представници Милана понудили су 300 милиона лира за Тотија, али је мајка одбила ту понуду, пошто није желела да јој син оде од куће.[5] Лођиани је чак био договорио прелазак Тотија у Лацијо.[1] Иако је породици финансијски више одговарало да Франческо пређе у Лацио који је нудио и новац, по навијачком опредељењу више су били окренути градском ривалу и тако је 20. јула 1989. године Тоти регистрован као фудбалер Роме.[4][7]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рома[уреди | уреди извор]

Рани период (1993-1997)[уреди | уреди извор]

Након три године наступа за омладинске селекције Роме, Тоти је први пут наступио за Рому на пријатељској утакмици против Аустрије 18. фебруара 1993. године.[4] Званичан деби дошао је након више од месец дана, 28. марта, када је тренер Вујадин Бошков указао поверење младом Тотију и увео га у игру уместо Рицителија, задњих пет минута на утакмици на гостовању код Бреше, коју је Рома добила са 2:0.[1][4][8]

Следеће сезоне, под новим тренером Мацонеом, Тоти је полако прикупљао искуство наступима за први тим, а повремено је и даље играо за млађе категорије.[1][4] На отварању сезоне постигао је и први гол за Рому, 4. септембра 1994. године, на утакмици против Фође.[1][4][8][9] До краја сезоне Тоти је одиграо укупно 25 утакмица и постигао је 7 голова, а Рома се пласманом на пето место квалификовала за Куп Уефа.[9]

Дана 17. октобра 1995. Тоти је постигао први гол за Рому у европским такмичењима, на утакмици купа Уефа против Ендрахт Алста.[8] Након три сезоне под Мацонеом, 1996. године клуб преузима Карлос Бјанки, а клуб је ускоро напустио и Ђузепе Ђанини, Тотијев идол из детињства.[5] Због лошег односа са новим тренером,[5] честих изостављања из састава, као и чињенице да је одбијен за број 10 после Ђанинијевог одласка, Тоти је у јануару 1997. године био спреман да пређе на позајмицу у Сампдорију.[1] Већ договорени прелазак је стопирао председник Сенси, након Тотијевих издања на турниру у Риму, на коме су учестовали још Ајакс и Борусија Менхенгладбах.[5] Бјанки је поставио ултиматум, он или Тоти, а пошто је Сенси стао на Тотијеву страну, Бјанки је добио отказ.[1][5]

Нова Ромина десетка и капитенска трака (1997-1999)[уреди | уреди извор]

Доласком Земана ствари су се промениле, а Тоти је одмах добио број 10.[1][4] Под Земаном Тоти је играо више уз леву аут линију, у формацији 4-3-3, што је и утицало на његову учинковитост на терену, јер је први пут у каријери постигао двоцифрен број голова у сезони, коју је Рома окончала на четвртом месту.[1][10][11]

Следеће сезоне, приликом избора новог капитена, Алдаир је добио највише гласова од саиграча. Алдаир, већ у заласку каријере, није хтео ту одговорност и након неколико утакмица препустио је капитенску траку надолазећој звезди Тотију, који је постао 26 капитен у клупској историји[1][4][12] На својој првој утакмици као званични капитен тима, 31. октобра 1998. године, Тоти је постигао два гола против Удинезеа (у победи од 4:0) и постао је, са 22 године, најмлађи капитен неког клуба у историји Серие А.[1][8][12] У новембру 1998. године, постигао је и први гол у дербију против Лација.[1] На крају сезоне, Тотијев голгетерски учинак био је двоцифрен, а Рома је завршила на позицији ниже у односу на претходну сезону.[1] Због својих издања током сезоне, Тоти је изабран за најбољег младог фудбалера Серије А за 1999. годину.[13]

Скудето са позиције плејмејкера (1999-2004)[уреди | уреди извор]

Са намером да коначно освоји највреднији трофеј у Италији, Сенси је у јуну 1999. године отпустио Земана и довео Капела.[14] Пошто је Капело форсирао формацију 3-4-1-2, Тоти је добио нову улогу у тиму на позицији офанзивног везног играча, где су дошле до изражаја његова додавања и креирање игре.[10][15][16] Тоти је својим партијама на тој позицији иза два нападача стекао статус врхунског треквартисте.[10][11] На крају сезоне Тоти је изабран за најбољег фудбалера Серије А и за најбољег италијанског фудбалера Серије А за 2000. годину.[13][17]

Налепница са Тотијем и мали штит који носе освајачи Серије А, на једној кући у Риму, израђени у част освајање Ромине треће титуле 2001. године

Трио Батистута, Монтела и Тоти са постигнутих 47 од 68 голова Роме у Серији А, трасирао је пут ка титули, која је потврђена у задњем колу, победом над Пармом од 3:1, а Тоти је био стрелац првог гола на мечу.[1][4] Са 13 голова у Серији А Тоти је поновио свој дотадашњи најбољи голгетерски учинак из сезоне 1997-98,[1] а поново је проглашен за најбољег италијанског фудбалера Серије А.[13]

Почев од сезоне 2001-02 Тоти је углавном играо у нападу, заједно са Батистутом или новим појачањем, Касаном.[11] 19. августа 2001. године Рома је освојила први трофеј Суперкупа Италије, када је поразила Фјорентину (3:0), уз гол и асистенцију Тотија.[18][19] Сезону 2001-02 Рома је окончала на другом месту, бод иза Јувентуса.[20]

Дана 30. септембра 2002. године, Тоти је постигао свој први хет-трик, у победи на гостовању у Бреши (3:2).[21] I поред несупешне сезоне у Лиги шампиона и тек 8. позиције у Серији А на крају сезоне 2002-03,[22] Рома је играла финале Купа. Тоти је у две утакмице финала постигао чак 3 гола за Рому из слободних удараца, али је Милан славио укупним резултатом 6:3.[23] Тоти је са Недведом поделио награду за најбољег фудбалера Серије А (његову другу), а по трећи пут је проглашен за најбољег италијанског фудбалера Серије А.[13][24] Због неслагања са управом Франческо је био близу преласка у Реал, али је одустао после разговора са породицом, пријатељима и женом.[5][7]

Рома је имала добру следећу сезону у Серији А, пласиравши се на друго место,[25] али је остала без тренера Капела, који је неочекивано напустио клуб на крају сезоне.[26][27] 18. јануара 2004. године, Тоти је са два гола донео победу Роми против Сампдорије (3:1).[28] До краја сезоне Тоти је постигао 20 голова у Серији А, због чега је, између осталог, четврти пут изабран за најбољег италијанског фудбалера Серије А.[13]

Прелазак у напад (2004-2009)[уреди | уреди извор]

Сезона 2004-05 била је веома турбулентна за Рому, како по питању одлазака играча, тако и по променама на позицији тренера.[29][30] 3. октобра 2004. године, на утакмици против Интера, Тоти је постигао свој 100. гол у серији А,[4] а два месеца касније, 19. децембра, првим од два гола на утакмици против Парме, Тоти је постао најбољи стрелац Роме у Серији А, престигавши тако Роберта Пруца који је постигао 106. голова.[31][32] Рома је сезону завршила на 8. месту,[33] али је резултатом у Купу донекле поправила коначан утисак. Тоти је, у полуфиналу, поготком против Удинезеа у 81. минуту реванша, донео Роми пласман у финале Купа, обезбедивши тако и наступ у Купу Уефа следеће сезоне.[34] На крају сезоне Тоти је продужио уговор са Ромом до 2010. године.[35]

Долазак Спалетија на место тренера Роме следеће сезоне означио је и нову прекретницу у Тотијевој каријери. Под новим тренером Рома је играла у формацији 4-2-3-1, а када су му пред утакмицу са Сампдоријом у децембру 2005. године, били повређени сви нападачи (Касано, Монтела и Нонда), Спалети је одлучио да најистуренији играч буде Тоти.[1][11][36] Међутим, Тоти није играо као класични нападач, често се враћао дубоко назад по лопту, што је правило велике проблеме одбрамбеним играчима који су га покривали, а у Роминој формацији која је изгледала као 4-6-0 (или 4-1-5-0) рођена је лажна деветка.[1][10][36][37] Иако није први играч који је играо на овој позицији, Тоти се сматра играчем који ју је популаризовао у модерном фудбалу.[36] 19. фебруара 2006. Тоти је доживео повреду на утакмици са Емполијем, када је након старта Рикарда Ваниглија, поломио леву потколеницу и угануо лигаменте.[38] Због повреде био је доведен у питање Тотијев наступ на светском првенству, али се он опоравио и вратио се на терен 11. маја на утакмици против Интера, у реваншу финала Купа (у коме је Рома поражена укупним резултатом 2:4).[39] I поред повреде и мањег броја утакмица Тоти је сезону завршио са 15 постигнутих голова.[1][37]

Сезона 2006-07 била је успешна како за Рому, тако и за Тотија. Рома је сезону окончала на другом месту иза Интера,[40][41] у четвртфиналу Лиге шампиона зауставио их је Манчестер, освојен је Куп Италије,[19] а Тоти је са 26 голова као најбољи стрелац серије А, освојио и златну копачку.[1][4][37][42][43] Исте године пети пут је проглашен за најбољег италијанског фудбалера Серије А.[13]

Тоти подиже трофеј, који му је уручио председник Италије, Ђорђо Наполитано (десно), као капитену освајача Купа Италије у сезони 2007-08

Дана 19. августа 2007. године на утакмици Суперкупа против Интера, над Тотијем је направљен пенал, који је Де Роси претворио у једини погодак на утакмици, чиме је Роми донео трофеј.[4][19][44] 16. јануара 2008. године, на утакмици купа против Торина, Тоти је постигао свој 200. гол за Рому.[45] 27. фебруара 2008. године Тоти је 387 пут наступио за Рому и тако је постао фудбалер са највише наступа за клуб, престигавши на листи Ђакома Лосија.[4] За Тотија сезона је била окончана 19. априла када је повредио лигаменте на утакмици против Ливорна.[46][47] Иако није играо финалу због повреде, Тоти је освојио и други трофеј у Купу у каријери, када је Рома 24. маја 2008. године победила Интер.[4][19]

Рома је изгубила утакмицу Суперкупа против Интера (2:2 у регуларном делу, 5:6 након пенала), а Тоти је у пенал серији погодио оквир гола.[48] 19. априла 2009. године Тоти је са два гола у победи на Лећеом 3:2), постао 10. најбољи стрелац у историји серије А.[49]

Борба и повратак форме (2009-2011)[уреди | уреди извор]

На почетку сезоне, Тоти је потврдио продужетак уговора са Ромом, који је истицао следеће лето, до 2014. године.[50] Након не тако успешне сезоне 2008-09 (коју је Рома окончала на шестом месту) и лошег почетка сезоне 2009-10 (порази од Ђенове и Јувентуса), Спалетији је после четири године напустио клуб, а на његово место дошао је Клаудио Ранијери.[41] Тоти је одлично почео сезону у Лиги Европе, постигавши чак 5 голова у две утакмице против Гента у трећем колу квалификација,[51] а још 5 је постигао у двомечу против Кошица у следећој рунди такмичења.[52][53] У првенству, након серије од чак 24 утакмице без пораза,[54] Рома је била једини конкурент Интеру у борби за титулу, али је на крају ипак била друга.[55] Тотијев наступ у финалу купа, 5. маја 2010. године против Интера, када је Рома поражена 1:0, остао је упамћен по црвеном картону који је добио због ударања Балотелија, два минута пре краја.[1][56]

Сезона 2010-11 је почела поразом од Интера 3:1 у утакмици Суперкупа,[57] а за лош почетак сезоне Роме на свим фронтовима Тоти је делимично окривио и Ранијеријеву дефанзивну тактику и мањак тактичких поставки.[58][59][60] У октобру Тоти је освојио награду Златно стопало.[61] Тоти је имао све мање поверења код Ранијерија, који је те сезоне почео више да користи нападаче Боријела, Вучинића и Менеза.[62] Први гол у првенству Тоти је постигао из пенала, тек 13. новембра 2010. године, на утакмици против Јувентуса.[63] Тотијева мања минутажа, укључујући и утакмицу са Сампдоријом, где је Тоти, као замена, одиграо три минута у надокнади времена и више неслагања са Ранијеријем, довели су до тога да се у медијима се почело говорити и о његовом одласку из клуба.[64] Ипак, након пораза од Ђенове (3:4), 20. фебруара 2011. године, Ранијери је поднео оставку, а на клупу је, као прелазно решење, постављен Тотијев бивши саиграч Монтела.[65][66] Монтела се окренуо формацији 4-2-3-1, коју је Рома играла у ери Спалетија, са Тотијем у нападу, који се вратио у форму, што се одразило и на број постигнутих голова.[11][67][68][69] 13. марта 2011. године, Тоти је са два гола донео Рому победу у дербију против Лациа (2:0).[70] Седам дана касније, Тоти је, првим својим голом на утакмици против Фјорентине (2:2), постигао 200 погодак у Серији А и тако је постао шети играч у историји коме је то успело.[71] На последњој утакмици сезоне, 23. маја 2011. године, која је уједно била и последња утакмица Роме у ери породице Сенси, Тоти је постигао први гол за Рому у победи над Сампдоријом од 3:1.[72][73]

Повратак на плејмејкера (2011-2012)[уреди | уреди извор]

У августу 2011. године амерички конзорцијум, предвођен Томасом ДиБенедетом, комплетирао је преузимање клуба од Роселе Сенси.[74] Нови власници, нису наставили сарадњу са Монтелом, који је преузео Катанију,[75] а са намером да напредак Роме моделују по узору на Барселону, на место тренера из Барселоне Б дошао је Луис Енрике.[74] Тоти није много играо у првим утакмицама под новим тренером.[74][76][77] 1. октобра 2011. године Тоти се повредио на утакмици са Аталантом,[78] а на терен се вратио 20. новембра, када је као замена ушао у игру 66. минуту на утакмици против Лећеа, коју је Рома добила са 2:1.[79] Тоти се полако враћао у форму, играјући офанзивног везног у формацији 4-3-1-2 или треквартисту у формацији 4-3-3, као централни нападач који је повученији ка средини терена.[1][80]

Иако ове сезоне није био голгетерски ефикасан као раније, Тоти је више асистирао саиграчима, попут асистенције за гол Освалда Наполију у победи од 3:1[81] или две асистенције Ламели у победи над Фјорентином од 3:0 у Купу.[82] Тоти је прве голове у првенству постигао 8. јануара 2012 године, у победи против Кјева од 2:0, када је искористио два једанаестерца.[83] 21. јануара 2012. године поготком против Чезене, Тоти је са 211 поготком за Рому, постао играч са највише голова за један клуб у италијанском фудбалу, оборивши тако рекорд који је држао Гунар Нордал.[4]

Обарање рекорда (2012-2013)[уреди | уреди извор]

Франческо Тоти на утакмици против Парме 2012. године

Након што је Луис Енрике напустио клуб, који се пласманом на 7. место у првенству, после 15 година није пласирао у европско такмичење, за заменика је изабран бивши тренер Земан.[84][85] Земан је, као и у свом првом мандату у Роми, форсирао своју омиљену 4-3-3 формацију, где је Тоти поново играо лево крило или нападача на левој страни.[86] Ипак, за разлику од ситуације од пре 13 година, Тоти је имао слободу да се помера до позиције централног плејмејкера или да напада по левој страни.[10] 8. децембра 2012. године Тоти је постигао два гола у победи на Фјорентином од 4:2.[87]

Под нападачком филозофијом Земаном Рома је постизала много голова, али је такође и примала, што је у комбинацији са лошим резултатима на почетку 2013. године и довело до његове смене почетком фебруара.[88][89][90] Као привремено решење на његово место постављен је Ромин тренер Аурелио Андреацоли.[89] 16. фебруара 2013. године Тоти је фантастичним поготком донео победу Роми против лидера на табели, Јувентуса и прекинуо је низ од 6 утакмица без победе.[91] Рома је сезону окончала на позицији више у односу на претходну сезону, али се поново није квалификовала за европска такмичења.[92]

Слобода у нападу (2013-2015)[уреди | уреди извор]

Тоти на утакмици Лиге шампиона ЦСКА - Рома 2014. године

Доласком Рудија Гарсије на место тренера, Тоти се поново нашао на позицији лажне деветке, док је понекад био и помоћни нападач или лево крило.[1][10][37] Играјући централног нападача у формацији 4-3-3, Тоти је, као у време Спалетија, користио дату слободу, враћао се дубоку назад по лопту, чиме је правио проблеме одбрамбеним играчима у погледу њихове улоге на терену.[93] 20. септембра 2013. године Тоти је продужио уговор са Ромом до 2016. године.[94] 5. октобра 2013. године Тоти је постигао два гола у победи на гостовању Интеру (3:0).[93]

[95] 18. октобра Тоти се повредио на утакмици против Наполија[96][97], а на терен се вратио скоро два месеца касније, 16. децембра против Милана.[98][99] 12. фебруара 2014. године Тоти се повредио, због чега је био више од месец дана ван терена,[100][101] а вратио се 17. марта, када је постигао и погодак у победи против Удинезеа (3:2).[102] Рома се пласманом на друго место квалификовала за Лигу шампиона.[92]

Дана 30. септембра 2014. године, поготком против Ситија, Тоти је (са 38 година и 3 дана) постао најстарији стрелац у историји Лиге шампиона.[103][104] 11. јануара 2015. године, Тоти је са два поготка донео бод Роми против Лација, чиме се са укупно 11 голова изједначио са Дином Де Костом на првом месту листе стрелаца у дербију.[105][106]

Последње године као супер замена (2015-2017)[уреди | уреди извор]

Дана 20. септембра 2015. године Тоти је постигао свој тристоти гол за Рому, на утакмици против Сасуола, која је окончана ремијем 2:2.[107] 29. септембра Тоти је повредио десни кук на утакмици против Карпија (коју је Рома добила са 5:1).[108] На терен се вратио тек 9. јануара следеће године, на утакмици против Милана.[109] Након ове утакмице, Гарсија је добио отказ, а на његово место у клуб се вратио Спалети.[110] На почетку другог Спалетијевог мандата, Тоти је у 7 утакмица у Серији А, ушао са клупе на само два меча, због чега је 21. фебруара 2016. године јавно критиковао тренера, због чега није био ни у протоколу за утакмицу против Палерма, иако је претходно Спалети најавио да ће бити у саставу.[111][112][113][114] Оваква одлука изазвала је узнемиреност како међу навијачима, тако и у медијима, а чак се причало да би због неиграња Тоти, по истеку уговора на крају сезоне, могао да напусти клуб.[112][114] 20. априла 2016. године, Тоти је ушао у игру у 86. минуту и са два гола (у 87. и 89. минуту из пенала), преокренуо резултат и донео победу против Торина (3:2).[115] 8. маја Тоти је, ушавши са клупе на утакмици против Кјева, забележио свој 600. наступ за Рому.[116] Сезону 2015-16 Тоти је окончао са само 15 наступа и 5 голова за клуб.[117] 7. јуна 2016. године Тоти је продужио уговор са Ромом за још годину дана.[117]

Дана 11. септембра 2016. године, Тоти је као резервиста, асистирао Џеку за други гол Роме на утакмици, а из пенала у надокнади времена донео је победу против Сампдорије од 3:2.[118] 25. септембра Тоти је из пенала постигао свој 250 гол у Серији А, једини гол за Рому, у поразу од Торина (1:3).[119] 20. октобра Тоти је имао две асистенције на утакмици против Аустрије (3:3), која је била његова стота утакмица у европским такмичењима.[120][121]

Дана 28. маја 2017. године Тоти је одиграо последњу утакмицу за Рому.[4]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Млада репрезентација и почеци у сениорском тиму[уреди | уреди извор]

Тоти је репрезентативну каријеру почео играјући за млађе селекције Италије на такмичењима Уефе и Фифе. Са италијанском репрезентацијом до 16 година, Тоти је дошао до финала на првенству 1993. године у Турској, али због суспензије није играо у финалу,[122] где је Италија минималним резултатом поражена од Пољске.[123] Исте године на светском првенству у Јапану, где је Италија испала већ након групне фазе, постигао је једини гол на првенству за репрезентацију и то у поразу од Мексика од 2:1.[124] Као члан репрезентације до 18 година на првенству у Грчкој 1995. године, Тоти је стигао до финала, где је био стрелац почасног гола у поразу од Шпаније од 4:1.[125] Први трофеј је стигао следеће године, када је Италија освојила Европско првенство у фудбалу до 21 године, где је Тоти постигао гол у полуфиналу против Француске (1:0) и у финалу против Шпаније (1:1, након једанаестераца 5:4).[126] Већ следеће године, са два гола допринео је освајању Медитеранских игара.[127]

Тоти је дебитовао за репрезентацију 10. октобра 1998. године против Швајцарске, на квалификационој утакмици за европско првенство, коју је Италија добила са 2:0.[128] Први погодак за репрезентацију Тоти је постигао 26. априла 2000. године на утакмици против Португалије.[8] У периоду од 1998. до 2006. године, Тоти одиграо 58 утакмица за репрезентацију и постигао је 9 голова.[129]

Европско првенство 2000[уреди | уреди извор]

Славље Тотија, поред дел Пјера, на европском првенству 2000. године

Иако није много наступао у квалификацијама, делом јер се није уклапао у Зофову 4-4-2 формацију, Тоти се нашао на списку путника након одличних издања у припремним утакмицама.[130] Тоти је постигао први гол на турниру на утакмици групне фазе против Белгије, коју је Италија добила са 2:0 и проглашен је играчем утакмице[131] Други гол је постигао у четвртфиналу против Румуније, такође у победи Италије од 2:0.[132] У полуфиналу против Холандије Тоти је постигао свој чувени гол у пенал серији, када је у стилу Антоњина Паненке преварио ван дер Сара.[6][8][133][134][135] Иако је Италија поражена од Француске у финалу са 2:1, Тоти је проглашен играчем утакмице.[8][136] Управо је он започео акцију након је које је Делвекио, после додавања Песота, донео азурима предност на утакмици,[136] а креирао је још две шансе у другом полувремену, које дел Пјеро није претворио у голове.[137] Захваљујући одличним партијама, Тоти је уврштен у 22 играча који су чинили тим првенства.[138]

Светско првенство 2002[уреди | уреди извор]

Пре првенства очекивања од Тотија, као једног од најбољих играча на својој позицији и предводника репрезентације, била су велика.[139][140][141] Иако је заблистао на првој утакмици у победи против Еквадора (2:0), забележивши асистенцију за Вијерија код првог гола,[142][143] Тоти је разочарао наступима на остатку првенства.[144] Иако је почео акцију после које је Италија повела против Хрватске и извео одличан слободан ударац пред крај утакмице, у којој су Азури изненађујуће поражени са 2:1,[145] то није било довољно да се оправдају велика очекивања, а посебно након нерешене утакмице са Мексиком (1:1), коју је Тоти лоше одиграо, када се Италија срећно пласирала даље.[146] Нова асистенција за Вијерија, овај пут против Јужне Кореје, није поправила утисак, јер је Тоти искључен у продужетку, након контроверзног другог жутог картона, а Италија је поразом од 2:1 окончала наступ на првенству.[147][148][149][150]

Европско првенство 2004[уреди | уреди извор]

I пред почетак овог првенства много се очекивало од Тотија.[151][152] Ипак, Тоти је неславно окончао свој наступ на првенству, јер је након прве утакмице са Данском, која је завршена 0:0, накнадно суспендован на три утакмице, због пљувања Поулсена.[1][149][150][153] Тоти више није наступио на првенству, јер је Италија, иако непоражена, испала са првенства већ у групној фази, након што је имала најлошији међусобни скор у односу на Шведску и Данску, које су такође освојиле по пет бодова.[154]

Светско првенство 2006[уреди | уреди извор]

Тотијев наступ на првенству био је упитан све док самог почетка првенства, јер је поломио леву потколеницу и угануо лигаменте на утакмици у фебруару 2006. године.[38][149] Ипак, он се успешно опоравио до почетка првенства и селектор Липи га је уврстио у коначан списак за првенство.[155][156] Иако је на првенство дошао са шрафовима и металном плочицом у зглобу, који су требали да буду извађени касније и у не баш савршеној форми, што је утицало на укупан број одиграних минута, Тоти је играо на свих седам утакмица.[1][156]

Тоти (десно), председник Италије, Ђорђо Наполитано и саиграчи прослављају освајање светског првенства

На првој утакмици, Тоти који је био стартер, асистирао је Пирлу код првог гола на утакмици, у победи над Ганом од 2:0.[157][158] Тоти је поново био асистент, овај пут у трећем колу, када је из корнера асистирао Матерацију за први гол на утакмици против Чешке, која је завршена победом азура од 2:0.[159] Тоти је постигао једини погодак за победу против Аустралије у шеснаестини финала, када је реализовао једанаестерац у надокнади времена.[1][160] У следећој рунди такмичења, Тоти је са две асистенције (Замброти и Тонију), допринео победи Италије на Украјином од 3:0, којом су се пласирали у полуфинале.[161] Тоти је одиграо утакмицу и продужетке у полуфиналу против Немачке, коју је Италија добила са 2:0,[162] а одиграо је и 61. минут у победничком финалу против Француске, када га је заменио Де Роси.[163] Тоти је, са 4 асистенције, био најбољи асистент првенства,[1] а због својих наступа уврштен је у најбољи тим првенства.[164]

Повлачење из репрезентације[уреди | уреди извор]

Тоти је, на лични захтев, одсуствовао из репрезентације након освајања светског првенства.[150] Иако је размишљао да се повуче већ након светског првенства,[165] Тоти је 20. јула 2007. године, након нешто више од годину дана од задње утакмице, објавио крај репрезентативне каријере, наводећи као разлоге проблеме са повредама и намеру да се фокусира на играње за Рому.[150] Тоти је навео да би заиграо за репрезентацију на Европском првенству 2008. године, само у случају повреда или неке непредвиђене ситуације, али само ако тако не би био изостављен неко од играча који је играо квалификације.[166] Повратком Липија на селекторско место, након европског првенства 2008. године, Тоти је 2009. године наговестио да је спреман да поприча са Липијем у априлу или мају, узимајући у обзир тадашње физичко стање, о наступу на светском првенству следеће године,[167] али ипак није био на списку репрезентативаца, пошто се Липи одлучио за играче који су играли у квалификацијама.[168]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Подаци од 20. октобра 2020. године

Наступи и голови за клуб, по сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп1 Европа2 Остало3 Укупно
Такм. Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Рома 1992–93 Серија А 2 0 0 0 — — 2 0
1993–94 Серија А 8 0 2 0 — — 10 0
1994–95 Серија А 21 4 4 3 — — 25 7
1995–96 Серија А 28 2 1 0 7 2 — 36 4
1996–97 Серија А 26 5 1 0 3 0 — 30 5
1997–98 Серија А 30 13 6 1 — — 36 14
1998–99 Серија А 31 12 3 1 8 3 — 42 16
1999–2000 Серија А 27 7 2 0 5 1 — 34 8
2000–01 Серија А 30 13 2 1 3 2 — 35 16
2001–02 Серија А 24 8 0 0 11 3 1 1 36 12
2002–03 Серија А 24 14 5 3 6 3 — 35 20
2003–04 Серија А 31 20 0 0 1 0 — 32 20
2004–05 Серија А 29 12 7 3 4 0 — 40 15
2005–06 Серија А 24 15 2 0 3 2 — 29 17
2006–07 Серија А 35 26 5 2 9 4 1 0 50 32
2007–08 Серија А 25 14 3 3 6 1 1 0 35 18
2008–09 Серија А 24 13 0 0 7 2 1 0 32 15
2009–10 Серија А 23 14 2 0 6 11 — 31 25
2010–11 Серија А 32 15 0 0 7 2 1 0 40 17
2011–12 Серија А 27 8 2 0 2 0 — 31 8
2012–13 Серија А 34 12 3 0 — — 37 12
2013–14 Серија А 26 8 3 0 — — 29 8
2014–15 Серија А 27 8 2 0 7 2 — 36 10
2015–16 Серија А 13 5 0 0 2 0 — 15 5
2016–17 Серија А 18 2 4 1 6 0 — 28 3
Укупно у каријери 619 250 59 18 103 38 5 1 786 307

1 Укључује наступе у Купу Италије

2Укључује наступе у Лиги Шампиона и Лиги Европе

3Укључује наступе у Суперкупу Италије

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Подаци од 20. октобра 2020. године

Наступи и голови за национални тим по годинама
Репрезентација Година Наступа Голови
Италија 1998 3 0
1999 6 0
2000 12 4
2001 6 1
2002 6 0
2003 5 1
2004 6 2
2005 5 0
2006 9 1
Укупно 58 9

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

У колонама резултат и коначан прво су приказани голови Италије

Тоти - Голови за Италију
Број Датум Стадион Противник Резултат Коначан Такмичење
1. 26. април 2000. Стадион Оресте Гранило, Ређо ди Калабрија, Италија Португалија Португалија 2:0 2:0 Пријатељска утакмица
2. 14. јун 2000. Стадион краља Бодуена, Брисел, Белгија Белгија Белгија 1:0 1:0 Европско првенство 2000
3. 24. јун 2000. Стадион краља Бодуена, Брисел, Белгија Румунија Румунија 1:0 2:0 Европско првенство 2000
4. 7. октобар 2000. Стадион Ђузепе Меаца, Милано, Италија Румунија Румунија 3:0 3:0 Квалификације за светско првенство 2002
5. 2. јун 2001. Стадион Борис Паичадзе, Тбилиси, Грузија Грузија Грузија 2:0 2:1 Квалификације за светско првенство 2002
6. 11. јун 2003. Олимпијски стадион, Хелсинки, Финска Финска Финска 1:0 2:0 Квалификације за европско првенство 2004
7. 13. октобар 2004. Стадион Енио Тардини, Парма, Италија Белорусија Белорусија 1:0 4:3 Квалификације за светско првенство 2006
8. 13. октобар 2004. Стадион Енио Тардини, Парма, Италија Белорусија Белорусија 3:1 4:3 Квалификације за светско првенство 2006
9. 26. јуна 2006. Стадион Фриц Валтер, Кајзерслаутерн, Немачка Аустралија Аустралија 1:0 1:0 Светско првенство 2006

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Рома[уреди | уреди извор]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Млада репрезентација[уреди | уреди извор]

Отисак Тотијевих стопала, на Променади шампиона у Монаку 2011. године

Индивидуална[уреди | уреди извор]

  • Најбољи млади фудбалер Серије А (1) : 1999.
  • Најбољи италијански фудбалер Серије А (5) : 2000, 2001, 2003, 2004, 2007.
  • Најбољи фудбалер Серије А (2) : 2000, 2003.
  • Најбољи тим првенства по избору УЕФЕ (1) : 2000.[138]
  • Фифа 100[3]
  • Гол године у Серији А (2) : 2005, 2006.
  • Најбољи тим светског првенства (1) : 2006.[164]
  • Најбољи стрелац Серије А (1) : 2006/07.
  • Златна копачка (1) : 2007.[1]
  • Сребрна лопта (1) : 2007/08.[169]
  • Златно стопало (1) : 2010.[61]
  • УЕФА Председничка награда (1) : 2017.[170]
  • Газета дело спорт Легенда (1) : 2017.[171]
  • Глоуб сокер награда за играчку каријеру (1) : 2017.[172]
  • ФК Рома Галерија славних : 2017.[173]
  • Лауреус академија награда за изузетно спортско достигнуће (1) : 2018.[174]
  • Награда за животно дело удружења фудбалера Италије (1) : 2018.[175]
  • Галерија славних италијанског фудбала : 2018.[176]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Франческо Тоти 2007. године

Тоти је рођен у Риму, као друго дете Лоренца, који је био банкарски службеник и Фјореле, домаћице.[1] Тоти има и старијег брата Рикарда.[1]

Тоти се оженио 19. јуна 2005. године са Илари Блази, бившом плесачицом, а сада водитељком.[177] Венчање је директно приказано на телевизији, а приход од телевизијских права ишао је у добротворне сврхе.[177] Заједно су добили троје деце, сина Кристијана (2005) и кћерке Шанел (2007) и Изабел (2016).[8][178]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У детињству, као навијач Роме, сличице фудбалера Лација наопако је лепио у албум.[5]

Када је постигао први гол за Рому 4. септембра 1994. године, Тоти је носио број 9 на леђима, јер су тада бројеви додељивани према томе ко је почео утакмицу. Када је од следеће сезоне лига увела додељивање бројева за читаву сезону, Тоти је изабрао број 20. Чувену 10 је добио тек две сезоне касније.[9]

Дана 20. марта 2003. године Тоти је именован за амбасадора добре воље од стране Уницефа.[179]

Када је постало извесно да ће Тоти окончати своју каријеру, навијачи Лација су истакли транспарент „Твоји доживотни непријатељи ти салутирају, Франческо Тоти“.[6][8]

Тоти није искључио могућност да се једног дана почне бавити тренерским позивом, мада је признао да је његов карактер препрека за тако нешто.[180]

Позната је анегдота из 2006. године, о човеку који је, када је чуо да ће Тоти да посети затвор, тражио да остане седмицу дана дуже након истека казне, како би упознао Тотија.[181]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав Андреw Мурраy 03 Маy 2017. „Францесцо Тотти – Роме'с греатест сон wхо невер гот тхе лове хе десервед”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  2. ^ „Принц који је остао веран свом краљевству”. Спортскацентрала. Приступљено 27. 9. 2016. [мртва веза]
  3. ^ а б агенциес, Стафф анд (2004-03-04). „Тхе Фифа 100”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-19. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Тотти”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з „Тотти ситс доwн фор ин-дептх неwспапер интервиеw”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020. 
  6. ^ а б в „Тотти'с рефлецтионс: Фром беинг кицкед он хис дебут то црyинг ат хис фареwелл”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020. 
  7. ^ а б „Тотти: 'Мy фамилy wантед ме то пицк Лазио' | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 19. 8. 2020. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з „Тхе А-то-З оф Францесцо Тотти”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020. 
  9. ^ а б в „10 тхингс то кноw абоут Тотти'с фирст гоал”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 7. 9. 2020. 
  10. ^ а б в г д ђ Оцтобер 2013, Мицхаел Цоx 04. „Версатилитy хелпс Тотти ремаин Рома'с ман фор алл сеасонс”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  11. ^ а б в г д „Тотти: ‘Невер имагинед беинг стрикер’ | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 2. 9. 2020. 
  12. ^ а б „20 Yеарс Аго Тодаy: Францесцо Тотти бецомес Рома цаптаин”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020. 
  13. ^ а б в г д ђ „Албо д'Оро”. wеб.арцхиве.орг. 15. 5. 2013. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 22. 7. 2020. 
  14. ^ „РаиСпорт - 2 гиугно 1999 - Цалцио: Аддио Земан”. wеб.арцхиве.орг. 12. 7. 2018. Архивирано из оригинала 12. 07. 2018. г. Приступљено 22. 7. 2020. 
  15. ^ „Рома цаптаин Тотти то бе гивен неw роле агаинст Фросиноне - ГаззеттаWорлд”. ГаззеттаWорлд (на језику: енглески). 10. 9. 2015. Архивирано из оригинала 19. 08. 2016. г. Приступљено 22. 7. 2020. 
  16. ^ Бандини, Ницкy; Лоwе, Сид (14. 12. 2007). „Фоотбалл: Хоw Цапелло wон хис нине леагуе титлес”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 22. 7. 2020. 
  17. ^ „ла Репубблица/цампионато: А Францесцо Тотти л'Осцар дел цалцио”. www.репубблица.ит. Приступљено 24. 7. 2020. 
  18. ^ „РаиСпорт - 19 Агосто 2001 - Специале Цоппе: СупеРома Суперцоппа”. wеб.арцхиве.орг. 23. 12. 2018. Архивирано из оригинала 23. 12. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2020. 
  19. ^ а б в г „Палмарèс”. www.асрома.цом (на језику: италијански). Приступљено 24. 7. 2020. 
  20. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 09. 2020. г. Приступљено 24. 7. 2020. 
  21. ^ Массимо, Гарландо Луиги, Цеццхини. „Ци пенса Тотти”. арцхивиосторицо.газзетта.ит (на језику: италијански). Приступљено 24. 7. 2020. 
  22. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 24. 7. 2020. 
  23. ^ „Ла Репубблица/цалцио2002_серие_а: Ал Милан анцхе ла Цоппа Италиа”. www.репубблица.ит. Приступљено 24. 7. 2020. 
  24. ^ Соццер, Wорлд (13. 1. 2004). „Недвед анд Тотти намед бест плаyерс ин Италy”. Wорлд Соццер (на језику: енглески). Приступљено 18. 8. 2020. 
  25. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Приступљено 18. 8. 2020. [мртва веза]
  26. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020. [мртва веза]
  27. ^ „Схоцк анд ангер ат Рома ас Цапелло wалкс оут”. www.абц.нет.ау (на језику: енглески). 29. 5. 2004. Приступљено 24. 7. 2020. 
  28. ^ „Тотти кеепс Рома он цоурсе”. Wорлд Соццер. 2004-01-19. Приступљено 2020-10-20. 
  29. ^ Соццер, Wорлд (27. 9. 2004). „Воллер qуитс Рома”. Wорлд Соццер (на језику: енглески). Приступљено 18. 8. 2020. 
  30. ^ „Цонти реплацес Дел Нери ас Рома цоацх”. www.цхинадаилy.цом.цн. Приступљено 18. 8. 2020. 
  31. ^ „Тотти бреакс рецорд, Удинесе цлосе гап”. www.абц.нет.ау (на језику: енглески). 20. 12. 2004. Приступљено 18. 8. 2020. 
  32. ^ Соццер, Wорлд (20. 12. 2004). „Тотти бреакс сцоринг рецорд”. Wорлд Соццер (на језику: енглески). Приступљено 18. 8. 2020. 
  33. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 09. 2020. г. Приступљено 18. 8. 2020. 
  34. ^ „ЦНН.цом - Тотти стрике сендс Рома инто финал - Маy 19, 2005”. едитион.цнн.цом. Приступљено 18. 8. 2020. 
  35. ^ УЕФА.цом (31. 5. 2005). „Тотти пледгес футуре то Рома | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  36. ^ а б в Тигхе, Сам. „Греат Теам Тацтицс: Францесцо Тотти, Рома анд тхе Фирст Фалсе Нине”. Блеацхер Репорт (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2020. 
  37. ^ а б в г Монтагноло, Ренато (18. 9. 2014). „Францесцо Тотти: ла версионе инимитабиле дел "фалсо нуеве"”. Ил Примато Назионале. Приступљено 20. 8. 2020. 
  38. ^ а б Цхестертон, Георге (20. 2. 2006). „Фоотбалл: Тотти'с брокен анкле такес схине офф Рома'с 10тх страигхт вицторy”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 19. 8. 2020. 
  39. ^ „Интер си цонсола цон ла Цоппа Италиа ла Рома цон ил буон риентро ди Тотти - Серие А - Цалцио - Спорт - Репубблица.ит”. www.репубблица.ит. Приступљено 19. 8. 2020. 
  40. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 11. 2019. г. Приступљено 18. 8. 2020. 
  41. ^ а б „Раниери аппоинтед неw Рома цоацх” (на језику: енглески). 2. 9. 2009. Приступљено 19. 8. 2020. 
  42. ^ „Тотти сцоопс Еуропеан Голден Боот” (на језику: енглески). 18. 6. 2007. Приступљено 18. 8. 2020. 
  43. ^ Соццер, Wорлд (19. 6. 2007). „Тотти wинс Голден Боот”. Wорлд Соццер (на језику: енглески). Приступљено 18. 8. 2020. 
  44. ^ „Рома, ун цолпо ди qуалитà L'Интер ле пасса ла Суперцоппа - Цалцио - Спорт - Репубблица.ит”. www.репубблица.ит. Приступљено 19. 8. 2020. 
  45. ^ „Цоппа Италиа, ил Цатаниа елимина ил Милан Тотти 200 волте ин гол е ла Рома ва - Цалцио - Спорт - Репубблица.ит”. www.репубблица.ит. Приступљено 19. 8. 2020. 
  46. ^ УЕФА.цом (19. 4. 2008). „Тотти старинг ат ленгтхy абсенце | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  47. ^ „Тотти леавес цлиниц”. ИТАЛY Магазине (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  48. ^ „Тотти сбаглиа, Занетти фа центро ла Суперцоппа ва аи нераззурри - Цалцио - Спорт - Репубблица.ит”. www.репубблица.ит. Приступљено 19. 8. 2020. 
  49. ^ УЕФА.цом (20. 4. 2009). „Тотти фирес wаy инто Серие А топ тен”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  50. ^ УЕФА.цом (27. 7. 2009). „Тотти цоммитс футуре то Рома”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2020. 
  51. ^ УЕФА.цом (7. 8. 2009). „Тотти бегинс неw ера ин стyле”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  52. ^ УЕФА.цом. „Кошице-Рома 2010 Хисторy | УЕФА Еуропа Леагуе”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  53. ^ УЕФА.цом. „Рома-Кошице 2010 Хисторy | УЕФА Еуропа Леагуе”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  54. ^ Бандини, Ницкy (26. 4. 2010). „Сампдориа диссецт Рома'с унбеатен стреак wитх цлиницал прецисион”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 1. 9. 2020. 
  55. ^ „Интерназионале таке фифтх суццессиве Серие А титле wитх wин ат Сиена”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 16. 5. 2010. Приступљено 1. 9. 2020. 
  56. ^ „Интер цлаимс Италиан Цуп овер Рома”. ФОX Спортс (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2020. 
  57. ^ „Интер гиве Бенитез wиннинг старт wитх Супер Цуп триумпх овер Рома - ЦНН.цом”. едитион.цнн.цом (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2020. 
  58. ^ „Рома Цаннот Плаy Цатенаццио Ин Тхе Цхампионс Леагуе - Францесцо Тотти | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 1. 9. 2020. 
  59. ^ „Рома цоацх Раниери дисмиссес Тотти роw”. Тхе Индепендент (на језику: енглески). 28. 9. 2010. Приступљено 1. 9. 2020. 
  60. ^ „Рома Цоацх Цлаудио Раниери Дефендс Хис Теам Анд Францесцо Тотти | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 1. 9. 2020. 
  61. ^ а б Солдо, Иван. „Wорлд Фоотбалл: 2010 Голден Фоот Аwард Гоес то Италиан Легенд Францесцо Тотти”. Блеацхер Репорт (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-15. 
  62. ^ „Раниери: 'Тотти ат тхе центре оф мy Рома' | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 1. 9. 2020. 
  63. ^ „Тотти пеналтy гивес Рома драw wитх Јувентус - Спортснет.ца”. www.спортснет.ца. Приступљено 1. 9. 2020. 
  64. ^ „Тотти цонфирмс: 'I ам сад ат Рома' | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 1. 9. 2020. 
  65. ^ „Раниери qуитс Рома”. Еуроспорт. 20. 2. 2011. Приступљено 1. 9. 2020. 
  66. ^ „Рома аппоинтс Монтелла ас цоацх”. www.абц.нет.ау (на језику: енглески). 21. 2. 2011. Приступљено 2. 9. 2020. 
  67. ^ „Wхо ис Рома'с Плаyер оф тхе Сеасон? | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 2. 9. 2020. 
  68. ^ „Лине-упс: Монтелла дропс Тотти | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 2. 9. 2020. 
  69. ^ „И цан прове Рома wронг ат Геноа, саyс Борриелло”. Африцан Фоотбалл. Приступљено 2. 9. 2020. 
  70. ^ „Рома 2-0 Лазио: Францесцо Тотти доубле сеалс Роме дербy ас виситорс редуцед то нине | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 2. 9. 2020. 
  71. ^ „Рома'с Тотти топс 200 цареер гоалс: Серие А”. www.цбц.ца. 20. 3. 2011. Приступљено 2. 9. 2020. 
  72. ^ Маy 2011, ФоурФоурТwо Стафф 23. „Удинесе муст хеед Самп wарнинг афтер сеалинг Цхампионс Леагуе спот”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  73. ^ „Рома-Сампдориа 3-1 | Ла Лупа центра л'Еуропа Леагуе”. РомаТодаy (на језику: италијански). Приступљено 4. 9. 2020. 
  74. ^ а б в „Рома'с неw У.С. оwнер ревеалс амбитиоус планс”. ЕСПН.цом. Приступљено 20. 8. 2020. 
  75. ^ „Монтелла намед неw Цатаниа цоацх | ФоурФоурТwо”. www.фоурфоуртwо.цом. Приступљено 20. 8. 2020. 
  76. ^ Брасселл, Андy. „Луис Енриqуе'с Рома Ретурн wитх Барцелона Ис Фулл оф Интригуе”. Блеацхер Репорт (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2020. 
  77. ^ „Wхетхер Луис Енриqуе ис ригхт ор wронг, Францесцо Тотти муст бацк хим фор тхе гоод оф Рома | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 3. 9. 2020. 
  78. ^ „Ла Рома си фа беллаОлимпицо рицонqуистато”. ла Репубблица (на језику: италијански). 1. 10. 2011. Приступљено 3. 9. 2020. 
  79. ^ „Гиоване Рома цресцеЛецце, Бертолацци нон баста”. ла Репубблица (на језику: италијански). 20. 11. 2011. Приступљено 3. 9. 2020. 
  80. ^ „Хоw wелл ис Луис Енриqуе имплементинг тхе Барцелона метходс ат Рома? | Гуардиан спорт нетwорк”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 14. 12. 2011. Приступљено 3. 9. 2020. 
  81. ^ „Ла Рома си сцопре пратица”. Наполи: ултиме нотизие - Газзетта делло Спорт (на језику: италијански). Приступљено 4. 9. 2020. 
  82. ^ Јануарy 2012, апп. 11. „Ламела доубле фирес Рома паст Фиорентина”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  83. ^ „Рома вс Цхиево | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 3. 9. 2020. 
  84. ^ „Луис Енриqуе wилл леаве, цонфирм Рома | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 20. 8. 2020. 
  85. ^ „Рома цонфирм Земан ретурн”. Скy Спортс (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  86. ^ „Рома, еццо ил 4-3-Тотти-2: ил нуово модуло ди Земан”. wеб.арцхиве.орг. 2. 4. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2020. 
  87. ^ УЕФА.цом (8. 12. 2012). „Тотти инспирес Рома то Фиорентина триумпх | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  88. ^ Новембер 2012, апп. 04. „Дестро сцорес анд сент офф ин ерратиц Рома wин”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  89. ^ а б „ОФФИЦИАЛ: РОМА САЦК ЗЕМАН | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 4. 9. 2020. 
  90. ^ „Земан нот биттер абоут Рома сацкинг | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 4. 9. 2020. 
  91. ^ Фебруарy 2013, апп. 16. „Тотти синкс леадерс Јуве wитх wондер-гоал”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  92. ^ а б „Тотти стилл феелинг ас мотиватед ас евер”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 2014-08-27. Приступљено 2020-10-11. 
  93. ^ а б Бандини, Ницкy (7. 10. 2013). „Рома'с ресуррецтион ембодиед бy Францесцо Тотти бут маде бy Руди Гарциа | Паоло Бандини”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 7. 9. 2020. 
  94. ^ „Тотти пенс неw деал унтил 2016”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 20. 9. 2013. Приступљено 20. 8. 2020. 
  95. ^ „Рома го цлеар ат тхе топ”. Скy Спортс,Скy Спортс. Приступљено 7. 9. 2020. 
  96. ^ „Рома-Наполи 2-0: доппио Пјаниц, è феста гиаллоросса”. ла Репубблица (на језику: италијански). 18. 10. 2013. Приступљено 4. 9. 2020. 
  97. ^ „Рома цонфирм Тотти ињурy | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 4. 9. 2020. 
  98. ^ „Милан-Рома 2-2. Гол ди Дестро, Запата, Строотман су ригоре е Мунтари”. Ла Газзетта делло Спорт - Тутто ил роса делла вита (на језику: италијански). Приступљено 4. 9. 2020. 
  99. ^ „Рома ремаин унбеатен”. Скy Спортс,Скy Спортс. Приступљено 4. 9. 2020. 
  100. ^ Фебруарy 2014, ФоурФоурТwо Стафф 19. „Тотти цлосинг ин он Рома ретурн фром ињурy”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  101. ^ „Рома, цонфермата ла цхиусура делле цурве. Е Тотти си ферма пер ла Самп”. ла Репубблица (на језику: италијански). 14. 2. 2014. Приступљено 4. 9. 2020. 
  102. ^ „Рома-Удинесе 3-2, Тотти е Де Санцтис риланциано и гиаллоросси”. ла Репубблица (на језику: италијански). 17. 3. 2014. Приступљено 4. 9. 2020. 
  103. ^ УЕФА.цом (30. 9. 2014). „Тотти макес хисторy ас Рома драw wитх Цитy”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  104. ^ Пресс, Тхе Цанадиан (30. 9. 2014). „Тотти бецомес олдест сцорер ин Цхампионс Леагуе, еарнс Рома драw ат Ман Цитy - ТСН.ца”. ТСН (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  105. ^ „Рома 2-2 Лазио”. ББЦ Спорт (на језику: енглески). 11. 1. 2015. Приступљено 20. 8. 2020. 
  106. ^ Пресс, Тхе Цанадиан (11. 1. 2015). „Рома'с 38-yеар-олд цаптаин Тотти сцорес спецтацулар еqуализер ин дербy драw - ТСН.ца”. ТСН (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  107. ^ Септембер 2015, ФоурФоурТwо Стафф 20. „Серие А Ревиеw: Милестоне гоал фор Тотти, Ицарди инспирес Интер”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  108. ^ „Рома старс Тотти анд Дзеко хит бy ињурy”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 27. 9. 2015. Приступљено 20. 8. 2020. 
  109. ^ Пресс, Тхе Цанадиан (9. 1. 2016). „АЦ Милан драwс ат Рома - ТСН.ца”. ТСН (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  110. ^ УЕФА.цом (14. 1. 2016). „Qуестионс Спаллетти муст ансwер ат Рома”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  111. ^ „Тотти дроппед, сент хоме бy Рома - репорт”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 21. 2. 2016. Приступљено 20. 8. 2020. 
  112. ^ а б „Францесцо Тотти инсистед хе wоулд онлy евер плаy фор Рома – бут ис а У-турн он тхе цардс? | Паоло Бандини”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 22. 2. 2016. Приступљено 20. 8. 2020. 
  113. ^ Фебруарy 2016, ФоурФоурТwо Стафф 23. „Паллотта стандс бy Спаллетти ахеад оф Тотти талкс”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  114. ^ а б Фебруарy 2016, ФоурФоурТwо Стафф 21. „Тотти лефт оут оф Рома сqуад афтер Спаллетти цритицисм”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  115. ^ „Спаллетти: Ин ситуатионс лике тхат, Тотти ис тхе перфецт плаyер”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  116. ^ „Серие А роунд-уп: Францесцо Тотти макес ландмарк аппеаранце ин Рома wин”. Скy Спортс (на језику: енглески). Приступљено 7. 9. 2020. 
  117. ^ а б „Оффициал: Рома цонфирм Тотти wилл плаy он фор оне финал сеасон”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2020. 
  118. ^ „Анотхер старринг цамео анд евен тхе елементс цан'т таме тхе тимелесс Тотти”. Wорлд Соццер. 2016-09-12. Приступљено 2020-10-20. 
  119. ^ „Тотти реацхес 250 гоалс бут Рома лосес”. Тхе Спортс Нетwорк. 25. 9. 2016. Приступљено 20. 8. 2020. 
  120. ^ Оцтобер 2016, ФоурФоурТwо Стафф 20. „Аустриа Виенна споил Тотти милестоне”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  121. ^ „ЕЛ: Рома фумбле сиx-гоал Аустриа тхриллер | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 4. 9. 2020. 
  122. ^ ди Паоло, Балди (2009), Перцхé С.Р.С. Варадхан ха винто ил Премио Абел 2007 пер ла математица?, Спрингер Милан, стр. 75—92, ИСБН 978-88-470-0810-6, Приступљено 8. 9. 2020 
  123. ^ УЕФА.цом (1. 1. 2006). „Поланд пицк уп тхе призе | Ундер-17”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 8. 9. 2020. 
  124. ^ „Старс оф тхе У-17 Wорлд Цуп овер тхе yеарс”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 28. 6. 2017. Приступљено 8. 9. 2020. 
  125. ^ УЕФА.цом (1. 1. 2006). „Спаин стреак то вицторy | Ундер-19”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 8. 9. 2020. 
  126. ^ уефа.цом (1. 6. 1996). „Ундер-21 - Хисторy”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 8. 9. 2020. 
  127. ^ „БАРИ, ГРАН ФИНАЛЕ ЦОН L' ОРО - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 8. 9. 2020. 
  128. ^ „ЕУРО 2000 - Тхе Оффициал Сите”. wеб.арцхиве.орг. 17. 12. 2000. Архивирано из оригинала 17. 12. 2000. г. Приступљено 8. 9. 2020. 
  129. ^ „ФИГЦ”. www.фигц.ит. Приступљено 8. 9. 2020. 
  130. ^ „ББЦ СПОРТ | ЕУРО2000 | СQУАД | Францесцо Тотти”. неwс.ббц.цо.ук. Приступљено 10. 9. 2020. 
  131. ^ УЕФА.цом (6. 10. 2003). „Ассуред Италy лоок хоме анд дрy афтер Белгиум wин ин ЕУРО 2000 Гроуп Б”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2020. 
  132. ^ УЕФА.цом (6. 10. 2003). „Италy холд оут агаинст тен-ман Романиа ин ЕУРО 2000 qуартер-финалс”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2020. 
  133. ^ УЕФА.цом (6. 10. 2003). „Спот-он Италy инфлицт море wое фор Нетхерландс ин ЕУРО 2000 семи-финалс”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2020. 
  134. ^ „Оланда-Италиа: цон Толдо е Тотти фу импреса аззурра а Еуро 2000”. www.цорриеределлоспорт.ит (на језику: италијански). Приступљено 10. 9. 2020. 
  135. ^ ФИФА.цом. „Wелцоме то ФИФА.цом Неwс - Тхе цулт оф тхе Паненка пеналтy - ФИФА.цом”. www.фифа.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 10. 9. 2020. 
  136. ^ а б УЕФА.цом (6. 10. 2003). „Трезегует'с голден гоал синкс Италy ас Франце маке хисторy анд wин тхе ЕУРО 2000 финал”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2020. 
  137. ^ „Бласт фром тхе Паст – Еуро 2000 Финал: Франце 2-1 Италy | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 10. 9. 2020. 
  138. ^ а б УЕФА.цом (1. 1. 2020). „ЕУРО 2000 Теам оф тхе Тоурнамент”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2020. 
  139. ^ „Тотти тхе мидфиелд маестро wхо хас Италy ин хис хандс”. Тхе Индепендент (на језику: енглески). 8. 6. 2002. Приступљено 12. 9. 2020. 
  140. ^ „Ла Репубблица/мондиали2002: Транqуиллитà е "доппиони" еццо цоме насце ла Назионале”. www.репубблица.ит. Приступљено 12. 9. 2020. 
  141. ^ „Тотти реадy фор топ биллинг он тхе биггест стаге”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 25. 5. 2002. Приступљено 12. 9. 2020. 
  142. ^ „Ла Репубблица/мондиали2002: L'Италиа парте бене Баттуто л'Ецуадор 2-0”. www.репубблица.ит. Приступљено 12. 9. 2020. 
  143. ^ „ББЦ СПОРТ | WОРЛД ЦУП | Италy в Ецуадор | Италy еасе паст Ецуадор”. неwс.ббц.цо.ук. Приступљено 12. 9. 2020. 
  144. ^ „Тотти'с Италy триумпхс анд дисастерс | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 12. 9. 2020. 
  145. ^ „Ла Репубблица/мондиали2002: Италиа баттута даи цроати Аннуллати дуе гол: 1-2”. www.репубблица.ит. Приступљено 12. 9. 2020. 
  146. ^ „Ла Репубблица/мондиали2002: Тотти, оргоглио ди цампионе "Ми рифарò цонтро ла Цореа"”. www.репубблица.ит. Приступљено 12. 9. 2020. 
  147. ^ агенциес, Стафф анд (18. 6. 2002). „Голден гоал сендс Кореа инто раптурес”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 12. 9. 2020. 
  148. ^ „Соутх Кореа 2 - 1 Италy”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 18. 6. 2002. Приступљено 12. 9. 2020. 
  149. ^ а б в „Wорлд Цуп 2006: Тотти фаилед тхе финал тест, саyс Јон Бродкин”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 2006-07-10. Приступљено 2020-10-11. 
  150. ^ а б в г Стафф, Реутерс (2007-07-20). „Италy'с Тотти цонфирмс интернатионал ретиремент”. Реутерс (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-11. 
  151. ^ Фифиелд, Доминиц (2004-06-14). „Тиме фор Тотти то схине хис бриллиант лигхт овер Италy”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 2020-10-11. 
  152. ^ „'Труст Тотти анд Цассано то гуиде Италy то суццесс ин ЕУРО 2004'”. Тимес оф Малта (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-11. 
  153. ^ „Тотти баннед фор спиттинг” (на језику: енглески). 2004-06-17. Приступљено 2020-10-11. 
  154. ^ УЕФА.цом (2004-06-22). „Унбеатен Италy оут деспите Булгариа wин ин ЕУРО 2004 Гроуп Ц”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-11. 
  155. ^ ФИФА.цом. „2006 ФИФА Wорлд Цуп™ - Неwс - Тотти то wеар тен фор Аззурри - ФИФА.цом”. www.фифа.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-11. [мртва веза]
  156. ^ а б „Рецоверy то глорy | Фоотбалл Италиа”. www.фоотбалл-италиа.нет. Приступљено 2020-10-11. 
  157. ^ „Италy 2-0 Гхана” (на језику: енглески). 2006-06-12. Приступљено 2020-10-11. 
  158. ^ „Липпи импрессед бy беатен Гхана” (на језику: енглески). 2006-06-12. Приступљено 2020-10-11. 
  159. ^ „Цзецх Републиц 0-2 Италy” (на језику: енглески). 2006-06-22. Приступљено 2020-10-11. 
  160. ^ „Италy 1-0 Аустралиа” (на језику: енглески). 2006-06-26. Приступљено 2020-10-11. 
  161. ^ „Италy 3-0 Украине” (на језику: енглески). 2006-06-30. Приступљено 2020-10-11. 
  162. ^ „Ласт-гасп Италy кноцк Германy оут” (на језику: енглески). 2006-07-04. Приступљено 2020-10-11. 
  163. ^ „Зидане офф ас Италy wин Wорлд Цуп” (на језику: енглески). 2006-07-09. Приступљено 2020-10-11. 
  164. ^ а б ФИФА.цом. „2006 ФИФА Wорлд Цуп™ - Неwс - Тхе ФИФА ТСГ номинатес 23 плаyерс фор тхе МастерЦард Алл-Стар сqуад - ФИФА.цом”. www.фифа.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 10. 2020. г. Приступљено 2020-10-11. 
  165. ^ „Тотти то qуит?”. Еуроспорт. 2006-07-11. Приступљено 2020-10-11. 
  166. ^ „Тотти опен то Италy ретурн”. Скy Спортс. Приступљено 2020-10-11. 
  167. ^ „Тотти'с ретурн то форм инцреасес Италy спецулатион, wритес Паддy Агнеw”. Wорлд Соццер. 2009-12-18. Приступљено 2020-10-19. 
  168. ^ „Но плаце фор Тотти ин Италy сqуад”. Wорлд Соццер. 2010-05-11. Приступљено 2020-10-19. 
  169. ^ „А Флорензи ил "Паллоне д'Аргенто" Цоппа Гиаимè Фиумано”. УССИ (на језику: италијански). 2016-05-08. Приступљено 2020-10-19. 
  170. ^ „Тотти wинс 2017 УЕФА Пресидент'с Аwард”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 2017-06-01. Приступљено 2020-10-15. 
  171. ^ „Тотти рецеивес лифетиме ацхиевемент призе ат Газзетта Аwардс”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-19. 
  172. ^ Цонсултинг, Бендони. „Францесцо Тотти (Цареер Аwард)”. Глобе Соццер Аwардс (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 04. 2019. г. Приступљено 2020-10-19. 
  173. ^ „Галлерy: Францесцо Тотти ис wелцомед инто Халл оф Фаме”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-29. 
  174. ^ „Францесцо Тотти”. Лауреус (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-15. 
  175. ^ „Тотти рецеивес цареер аwард ат Гран Гала дел Цалцио”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-15. 
  176. ^ „ФИГЦ”. www.фигц.ит. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 2020-10-29. 
  177. ^ а б „Репубблица.ит » спорт/цалцио » Тотти е Иларy, ноззе ин диретта тв Велтрони леггерà ил цодице цивиле”. www.репубблица.ит. Приступљено 8. 9. 2020. 
  178. ^ „Тотти, è ната ла фиглиа Исабел: ил цапитано делла Рома è папà пер ла терза волта”. Ла Газзетта делло Спорт - Тутто ил роса делла вита (на језику: италијански). Приступљено 8. 9. 2020. 
  179. ^ „Гоодwилл амбассадорс”. УНИЦЕФ. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 2020-10-20. 
  180. ^ Оцтобер 2016, ФоурФоурТwо Стафф 08. „Тотти опен то цоацхинг цареер”. фоурфоуртwо.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 9. 2020. 
  181. ^ „Тотти: Ман аскед то стаy ин присон ан еxтра wеек со хе цоулд меет ме”. www.асрома.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-11. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Франческо Тоти на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frančesko_Toti&oldid=27424292”