Франк-Старлингов закон

Кривуља рада срца у Франк-Старлинговом закону, приказује срчани волумен (СВ) као функцију предоптерећења

Франк-Старлингов срчани закон познат и као Франк-Старлингов срчани механизам и ауторегулација срчаног рада представља однос између предоптерећења и срчаног рада и наводи да је систоличка контрактилна способност (одређена ударним или минутним волуменом) пропорционална предоптерећењу, унутар нормалног физиолошког распона, односно да је јачина контракције срчаног мишића јача што је пуњеност срчаних комора тј. преткомора крвљу већа (веће је истезање срчаног мишића).

Дефиниције

Франк-Старлингов закон — у физиолошким условима снага срчане контракције је пропорционална степену истегнутости миокардних влакана, тј. величини венског прилива.

Венски прилив — количина крви која сваког минута доспе из вена у десну преткомору.

Волумен крви у срчаним коморана на крају дијастоле — у свакој од њих износи 120 до 130 мЛ. У току мировања тела, свака комора у току систоле избаци приближно 70 мЛ крви, што се назива ударним волуменом срца. Ударни волумен срца и срчана фреквенција одређују величину једног од најважнијих показатеља срчанога рада: минутнога волумена срца.

Минутни волумен срца је количина крви коју свака срчана комора избаци у једној минути, а износи приближно 5 L и одговара производу ударнога волумена срца и срчане фреквенције (70 мЛ × 70 откуцаја у минути). У уобичајеним околностима вриедност минутнога волумена зависи од количине крви која се венама враћа у срце (венски прилив). Другим речима, срце у физиолошким границама аутоматски избацује онолико крви колико у њега уђе, што зависи од ступена активности појединих ткива и органа. Способност непрекидног прилагођавања венскому прилиеву (Франк-Старлингов закон срца) постиже се променама ударнога волумена срца, срчане фреквенције или најчешће заједничким дејством оба механизама. Здраво срце на тај начин може повећати свој минутни волумен и до 2,5 пута (приближно на 12,5 L), а ако је стимулисано симпатичким нервним системом и више.

Физиологија срца

У физиолошким условима или границама, срце ће испумпавати сву крв која до њега дође, на дозвољавајући да се превелика количина крви накупља у венама, јер код повећаног дотока крви мишић се више истегне а истегнути мишић (у физиолошким границама) ће се контраховати јачом снагом зато што су онда актински миозински филаменти у оптималном степену преклапања за развој контракције. При томе требас имати у виду да истезање десне срчане преткоморе повећава срчану фреквенвију за 10-20%.

Из овога произлази да је ударни волумен пропорционалан снази срчане контракције, односно да се волумен срчаног удара повећава као одговор на увећање волумена крви у срчаним коморамаа, пре контракције (крајњи дијастолички волумен), када сви остали фактори остају константни. Како већа количина крви тече кроз срчану комору, крв растеже влакна срчаног мишића, што доводи до повећања силе контракције. у Таквим условима Франк-Старлингов механизам омогућава да се срчани излаз синхронизује са повратком венске крви у срце, и снабдевање артеријском крвљу дуж целог тела, и да се то одвија без зависности од спољашње регулације како би се направиле промене. Физиолошка важност овог механизма лежи углавном у одржавању излазне једнакости леве и десне коморе.

Кривуља рада срца, на којој је приказан Франк-Старлингов закон срца:
Y-оса — приказује волумен срчаног удара, или рад срца. X-оса приказује крајњи дијастолички волумен, притисак у десној преткомори или притисак у плућним капиларима. Три кривуље илуструју да помаци дуж исте линије означавају промену преднапрезања, док померања из једне линије у другу указују на промену накнадног оптерећења или контрактилности.Повећање запремине крви изазвало би померање дуж линије удесно, што повећава дијастоличку запремину леве коморе (X-оса), а самим тим и повећавање ударног волумена (Y-оса).

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).