Френсис Скот Фицџералд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Френсис Скот Фицџералд
Францис Сцотт Фитзгералд 1937 Јуне 4 (1) (пхото бy Царл ван Вецхтен).јпг
Ф. Скот Фицџералд
Датум рођења(1896-09-24)24. септембар 1896.
Место рођењаСент Пол
 САД
Датум смрти21. децембар 1940.(1940-12-21) (44 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија
 САД
ШколаСт. Паул Ацадемy анд Суммит Сцхоол, Нардин Ацадемy, Универзитет Принстон
Занимањекњижевник
СупружникЗелда Фицџералд (рођења Сејр; венчани 1920)
ДецаФранс Скоти Фицџералд
Период1920—1940.
Најважнија дела

Потпис

Френсис Скот Ки Фицџералд (енгл. F. Scott Fitzgerald; 24. септембар 189621. децембар, 1940) био је амерички писац романа и новела које су обележиле Џез еру. Сматра се једним од највећих писаца 20. века. Фитзџералд припада групи која се називала "Изгубљеном генерацијом," Американцима рођеним 1890-их, а који су сазрели за време првог светског рата. Написао је четири романа, пети оставио недовршеним, а опус му укључује многе новеле на тему младости, очаја и старења.

Супруга му је била Зелда Фицџералд.

Младост[уреди | уреди извор]

Рођен је 1896.у Сент Полу, у држави Минесота, у породици више средње класе.

Његов отац, Едвард Фицџералд, ирског и енглеског порекла, преселио се у Сент Пол из Мериленда после Америчког грађанског рата и био је познат као „тих и угледан човек са дивним јужнјачким манирима“.[1][2][3] Његова мајка се звала Мери „Моли“ Меквилан Фицџералд, и била је ћерка ирског досељеника који се обогатио велетрговином.[1][4]

Скот Фицџералд је провео прву деценију свог детињства првенствено у Бафалу, у држави Њујорк. Ту се показало да је дечак изванредне интелигенције који је рано испољио велико интересовање за књижевност.[5]

Када је имао 13 година, доживео је да његово прво књижевно дело изађе у штампу – била је то детективска прича објављена у школским новинама. Године 1911, када је Фицџералд имао 15 година, родитељи су га послали у школу Њуман, престижну католичку гимназију у Хакенсеку, у држави Њу Џерзи. Када је матурирао 1913, Фицџералд је одлучио да остане у Њу Џерзију и да настави свој уметнички развој на Универзитету Принстон.

Године 1917. је напустио универзитет како би се придружио војсци. Током зиме 1917. године, Фицџералд је био стациониран у Форт Левенворту и био је један од студената будућег америчког председника и генерала армије Двајта Ајзенхауера кога је нарочито мрзео.[6] Забринут да ће можда погинути у Првом светском рату, а да не оствари своје књижевне снове, Фицџералд је брзо написао књигу Романтични егоиста неколико недеља пре мобилизације – и, иако га је издавачка кућа Скрибнер одбила, рецензент је запазио оригиналност његовог романа и охрабривао Фицџералда да пошаље још дела у будућности.[7][8]

Зелда[уреди | уреди извор]

Зелда Сеир 1917
Ф. Скот Фицџералд 1921

Фицџералд је добио чин вишег пешадијског поручника и био је распоређен у Камп Шеридан у близини Монтгомерија, у Алабами. У једном елитном клубу, Фицџералд је упознао и заљубио се у Зелду Сеир, ћерку судије Врховног суда у Алабами Ентонија D. Сеира, и, по речима Фицџералда, „златну девојку“ високог друштва Монтгомерија.

Зелда је прихватила његову просидбу, али после неког времена, упркос томе што је радио у једној рекламној агенцији и писао кратке приче, није могао да је убеди да ће бити у стању да је издржава,због чега је она раскинула веридбу. Фицџералд се вратио својим родитељима који су живели у Самит Авенији бр. 599, на Катедрал Хилу у Сент Полу, како би прерадио Романтичног егоисту у дело с новим насловом Ова страна раја, полу-аутобиографску причу о Фицџералдовим годинама док је био студент на Принстону.[9] Издавачка кућа Скрибнер је прихватила његову прерађену књигу на јесен 1919, објављена је 26. марта 1920. и постигла брзи успех продавши 41,075 примерака у првој години.[10] Ова књига је означила почетак његове списатељске каријере и обезбедила му сталан приход који је одговарао Зелдиним захтевима. Они су обновили веридбу и венчали се у Катедрали Светог Патрика у Њујорку. Њихова ћерка и једино дете, Франсес Скот „Скоти“ Фицџералд је рођена 26. октобра 1921.

Доба џеза[уреди | уреди извор]

Време проведено у Паризу двадесетих година 20. века показало се као најутицајнија деценија у Фицџералдовом развоју. Фицџералд је направио неколико излета по Европи, углавном у Паризу и по француској ривијери, и спријатељио се са мноштвом чланова америчке дијаспоре у Паризу, пре свега са Ернестом Хемингвејом.[11]

Иако је Фицџералдова страст била писање романа, само се његов први роман довољно добро продавао како би издржао раскошни живот који су он и Зелда усвојили као познате личности Њујорка (Велики Гетсби, који се сада сматра његовим ремек-делом, није достигао популарност пре Фицџералдове смрти). Због оваквог начина живота, као и због Зелдиних медицинских трошкова, Фицџералд је константно био у финансијским проблемима и често је тражио позајмице од свог агента Харолда Обера и уредника у Скрибнеру, Максвела Перкинса.

Првог Маја, 1920 издање Тхе Сатурдаy Евенинг Пост, први пут име Ф. Скот Фицџералд се појављује на насловној страници магазина коме је посветио добар део свог живота. Фицџералдова кратка прича Бернице Бобс Хер Хаир се појављује у овом издању.

Фицџералд је почео са писањем свог четвртог романа крајем двадесетих година, али је био спречен да настави с радом због финансијских проблема и шизофреније од које је оболела Зелда 1930, те је морао да пише комерцијалне кратке приче. Њено емоционално здравље је остало слабо до краја њеног живота.[12]

Болест и смрт[уреди | уреди извор]

Фицџералд, алкохоличар још од факултета, двадесетих година је постао познат по изузетно тешком опијању, које му је до краја тридесетих нарушило здравље.

Фицџералд је умро пре него што је завршио дело Последњи тајкун.[13][14] Његов рукопис, који су сачињавале обимне белешке за ненаписани део романа, уобличио је његов пријатељ, књижевни критичар Едмунд Вилсон, и објављене су 1941. под називом Последњи тајкун.[15]

Завештање[уреди | уреди извор]

Фицџералдова дела су инспирисала писце откад је почео да објављује.[16] Објављивање Великог Гетсбија је подстакло Т. С. Елиота да у једном писму Фицџералду напише: „Чини ми се да је Велики Гетсби први корак који је америчка проза направила још од Хенрија Џејмса...“[17] У писму написаном четрдесетих година, Џ. D. Селинџер је исказао дивљење према Фицџералдовом делу, а Селинџеров биограф Ијан Хамилтон је написао да је Селинџер чак неко време видео себе као „Фицџераловог наследника“.[18] У Њујорк Тајмсу је после Фицџералдове смрти објављено да је он „био бољи него што је сам знао, јер је и у збиљи и у књижевном смислу измислио једну генерацију... Он их је можда разумео, па чак и предводио, јер су у својим средњим годинама видели другачију и узвишенију слободу којој је претило уништење.“

У 21. веку се продају милиони примерака Великог Гетсбија и осталих његових дела, а Гетсби, константни бестселер, део је обавезне лектире у многим средњим школама и на универзитетима.[19]

Дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Остала дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Мизнер (1972), п. 5.
  2. ^ „Ф. Сцотт Фитзгералд ин тхе Маркетплаце”. гоогле.ца. 
  3. ^ „Тхе Лифе анд Тимес оф Ф. Сцотт Фитзгералд”. гоогле.ца. 
  4. ^ „Цреативе Wритинг Типс Фром Мастерс: Францис Сцотт Фитзгералд – Wритерс Хоусе”. Wритерс Хоусе (на језику: енглески). 2. 6. 2016. Приступљено 6. 6. 2016. 
  5. ^ Маттхеw Јосепх Бруццоли анд Сцоттие Фитзгералд Смитх, Соме Сорт оф Епиц Грандеур: Тхе Лифе оф Ф. Сцотт Фитзгералд, (Цолумбиа, СЦ: Университy оф Соутх Царолина Пресс, 2002), п. 14.
  6. ^ Корда, Мицхаел (2007). ИКЕ ан Америцан Херо. Неw Yорк, НY 10022: ХарперЦоллинс Публисхерс. стр. 134. ИСБН 978-0-06-075665-9. 
  7. ^ Лиукконен, Петри. „Ф. Сцотт Фитзгералд”. Боокс анд Wритерс (кирјасто.сци.фи). Финланд: Куусанкоски Публиц Либрарy. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2010. 
  8. ^ „Ф. Сцотт Фитзгералд Биограпхy – Фацтс, Биртхдаy, Лифе Сторy”. Биограпхy.цом. 21. 12. 1940. Приступљено 5. 1. 2013. 
  9. ^ Померантз, Wилл. „Тхис Сиде оф Парадисе” (ПДФ). Хисторy Тхеатре. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 16. 1. 2014. Приступљено 19. 6. 2013. 
  10. ^ Бруццоли, Маттхеw Ј. (1999). Неw ессаyс он "Тхе греат Гатсбy". Цамбридге [у.а.]: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-31963-8. 
  11. ^ Хемингwаy, Ернест – А Мовеабле Феаст, Цхарлес Сцрибнер'с Сонс, Неw Yорк, 1964.
  12. ^ Рудацилле, Деборах (1. 12. 2009). „Ф. Сцотт Фитзгералд ин Балтиморе”. Балтиморе Стyле. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2014. Приступљено 23. 8. 2014. 
  13. ^ „Цорнелл Университy Неw Студент Реадинг Пројецт”. Тхе Реадинг Пројецт, Цорнелл Университy. Приступљено 25. 2. 2013. 
  14. ^ „Ф Сцотт Фитзгералд”. Тхе Реадинг Пројецт, Цорнелл Университy. Приступљено 10. 4. 2013. 
  15. ^ Тхе Ласт Тyцоон. 1941. Ед. Маттхеw Ј. Бруццоли, ФС Фитзгералд – 1994 – Цамбридге: Цамбридге Университy
  16. ^ Тхе Голден Момент: Тхе Новелс оф Ф. Сцотт Фитзгералд. МР Стерн. 1970. Университy оф Иллиноис Пресс.
  17. ^ Фитзгералд, Ф. Сцотт. "Тхе Црацк-Уп". А Неw Дирецтионс Боок, едитед бy Едмунд Wилсон. Неw Yорк, 1993, п. 310.
  18. ^ Хамилтон, Иан (1988), Ин Сеарцх оф Ј. D. Салингер, Неw Yорк: Рандом Хоусе, стр. 53, 64, ИСБН 978-0-394-53468-8 
  19. ^ „Гатсбy, 35 Yеарс Латер. Тхе Неw Yорк Тимес. Април 24, 1960”. Нyтимес.цом. Приступљено 5. 1. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]