Пређи на садржај

Гална киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Гална киселина
Називи
IUPAC назив
3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina
Други називи
Галична киселина
Галат
3,4,5-трихидроксибензоат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.228
КЕГГ[1]
УНИИ
  • O=C(O)c1cc(O)c(O)c(O)c1
Својства
C7H6O5
Моларна маса 170,12 g/mol
Агрегатно стање Бели, жуто-бели, или
бледо жуто-смеђи кристали
Густина 1,7 g/cm3 (anhidrat)
Тачка топљења 250 °C (482 °F; 523 K)
1,1 г/100 мл вода @ 20 °C (анхидрат)
1,5 g/100 ml вода @ 20 °C (монохидрат)
Киселост (пКа) COOH: 4,5, OH: 10,
Опасности
Опасност у току рада Иритант
Безбедност приликом руковања External MSDS
Сродна једињења
Сродна једињења
Бензојева киселина, фенол, пирогалол
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Гална киселина (3,4,5-трихидроксибензојева киселина) је трихидроксибензојева киселина. Она је тип фенолне киселине. Присутна је у многим биљака.[4] Њена хемијска формула је C6H2(OH)3COOH. Гална киселина се налази у природи у слободном облику и као део хидролизабилних танина. Соли и естри галне киселине се називају галати.

Гална киселина се често користи у фармацеутској индустрији.[5] Она се користи као стандард за одређивање фенолног садржаја у разним материјама путем Folin-Ciocalteau теста, чији резултати се наводе у еквивалентима галне киселине.[6] Гална киселина се такође користи као полазни материјал у синтези психоделичног алкалоида мескалина.[7]

Гална киселина има антифунгална и антивирална својства. Она делује као антиоксиданс и помаже у заштити људских ћелија против оксидативних оштећења. Утврђено је да гална киселина манифестује цитотоксичност против ћелија канцера, без оштећивања здравих ћелија. Гална киселина се користи као помоћно средстово у случајевима унутрашњег крварења. Она се такође користи за третман албуминурије и дијабетеса. Поједине масти за третман псоријазе и спољашњег крварења садрже галну киселину.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ LD Reynolds and NG Wilson, “Scribes and Scholars” 3rd Ed. Oxford: 1991. pp193–4.
  5. ^ С. M. Фиуза. „Пхенолиц ацид деривативес wитх потентиал антицанцер пропертиес––а струцтуре–ацтивитy релатионсхип студy. Парт 1: Метхyл, пропyл анд оцтyл естерс оф цаффеиц анд галлиц ацидс”. Елсевиер. дои:10.1016/ј.бмц.2004.04.026. 
  6. ^ Андреw Wатерхоусе. „Фолин-Циоцалтеау Мицро Метход фор Тотал Пхенол ин Wине”. УЦ Давис. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 04. 12. 2012. 
  7. ^ Тсао, Макепеасце (1951). „А Неw Сyнтхесис Оф Месцалине”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 73 (11): 5495—5496. ИССН 0002-7863. дои:10.1021/ја01155а562. 
  8. ^ Gallic acid

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]