Генитивни знак
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Генитивни знак је знак интерпункције у српском језику. Ставља се на последње слово речи да би се разликовао генитив множине од облика једнине, нпр. имам пријатељâ, подаци са институтâ, Ноћ музејâ.
Као генитивни знак могу се користити циркумфлекс (ˆ) или водоравна црта (‾), која је иначе знак дужине. Не треба стављати ове знаке када је јасно да се ради о облицима множине, нпр. плаката, молби или ако је то јасно из контекста реченице, нпр. имам доста пријатеља, подаци из свих института.
Циркумфлекс се такође може користити уместо лу̂ка за означавање дугосилазног акцента („Молимо Вас, унесите исправан кôд при убацивању шаблона“) и приликом сажимања самогласника, нпр. „Говори кô да ништа није јео“ или „Много сам се удебљô“.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. ИСБН 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191.
- Клајн, Иван (2002). Речник језичких недоумица (4. изд.). Београд: Чигота штампа.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Угласти знак дужине”. Српски језички атеље. Архивирано из оригинала 5. 2. 2012. г.