Глутатион
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(2С)-2-амино-4-{[(1Р)-1-[(карбоксиметил)карбамоил]-2-сулфанилетил]карбамоил}бутерна киселина
| |
| Други називи
γ-L-глутамил-L-цистеинилглицин
(2С)-2-амино-5-[[(2Р)-1-(царбоксиметхиламино)-1-оксо-3-сулфанилпропан-2-ил]амино]-5-оксопентанска киселина | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| Абревијација | ГСХ |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.660 |
| КЕГГ[2] | |
| МеСХ | Глутатхионе |
| УНИИ | |
| |
| |
| Својства | |
| C10H17N3O6S | |
| Моларна маса | 307,32 g·mol−1 |
| Тачка топљења | 195 °C (383 °F; 468 K)[1] |
| Rastvoran[5] | |
| Растворљивост у metanolu, dietil etaru | Nerastvoran |
| Фармакологија | |
| V03AB32 (WHO) | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Glutation (GSH) је трипептид који садржи необичну пептидну везу између амино групе цистеина (који је везан нормалном пептидном везом за глицин) и карбоксилне групе глутаматног бочног ланца. Он је антиоксиданс, те спречава оштећења ћелијских компоненти која могу да узрокују реактивне врсте кисеоника попут слободних радикала и пероксида.[6]
Тиолне групе су редукујући агенси, који се јављају у концентрацији од апроксимативно 5 mM у животињским ћелијама. Глутатион редукује дисулфидне везе формиране унутар цитоплазматичних протеина до цистеина делујући као донор електрона. У том процесу, глутатион се конвертује до његове оксидоване форм глутатион дисулфида (GSSG), који се такође назива L(-)-глутатион.
Оксидовани глутатион се може редуковати посредством глутатион редуктазе, која користи -НАДПХ}- као донор електрона. Однос редукованог и оксидованог глутатиона унутар се често користи као мера ћелијске токсичности.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Хаyнес, Wиллиам M., ур. (2016). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (97тх изд.). ЦРЦ Пресс. стр. 3.284. ИСБН 9781498754293.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (11тх изд.). Мерцк Публисхинг. 1989. стр. 4369. ISBN 091191028X. </ноинцлуде>
- ^ Помпелла А, Висвикис А, Паолиццхи А, Де Тата V, Цасини АФ (2003). „Тхе цхангинг фацес оф глутатхионе, а целлулар протагонист”. Биоцхемицал Пхармацологy. 66 (8): 1499—503. ПМИД 14555227. дои:10.1016/С0006-2952(03)00504-5.
- ^ Анна Пасторе; Фиорелла Пиемонте; Маттиа Лоцателли; Анна Ло Руссо; Лаура Мариа Гаета; Гиулиа Тоззи; Гиоргио Федерици (2003). „Детерминатион оф блоод тотал, редуцед, анд оxидизед глутатхионе ин педиатриц субјецтс”. Цлиницал Цхемистрy. 47 (8): 1467—9. ПМИД 11468240.
Литература[уреди | уреди извор]
- Древет, Ј (2006). „Тхе антиоxидант глутатхионе пероxидасе фамилy анд сперматозоа: А цомплеx сторy”. Молецулар анд Целлулар Ендоцринологy. 250 (1–2): 70—9. ПМИД 16427183. дои:10.1016/ј.мце.2005.12.027.
- Тхе Роле оф Глутатхионе ин Целл Дефенсе.
- Wу, Гуоyао; Фанг, Yун-Зхонг; Yанг, Схенг; Луптон, Јоанне Р.; Турнер, Нанцy D. (2004). „Глутатхионе метаболисм анд итс имплицатионс фор хеалтх”. Тхе Јоурнал оф нутритион. 134 (3): 489—92. ПМИД 14988435.
