Грифитов експеримент
Грифитов експеримент, који је објавио Фредерик Грифит 1928,[1] је био први експеримент који је сугерисао да бактерије имају способност трансфера генетичке информације путем процеса познатог као трансформација.[2][3]
Грифит је користио две врсте бактерија пнеумокока (Streptococcus pneumoniae) које инфицирају мишеве: тип III-С (глатку) и тип II-Р (грубу) врсту. III-С врста се прекрива полисахаридним капсулом која је штити од имунског система домаћина. Резултат тога је смрт домаћина. II-Р врста нема ту заштитну капсулу, те је имунски систем домаћина уништава. Немачки бактериолог, Фред Нојфелд, је открио три типа пнеумокока (Тупиву I, II, и III), као и начин за њихову идентификацију ин витро.[4] До времена Грифитовог експеримента, бактериолози су сматрали да су типови фиксни и непроменљиви, из једне генерације у другу.
У овом експерименту, бактерије III-С врсте су убијене топлотом, и њихови остаци су додати у II-Р врсту бактерија. Док ни једна од ових компоненти самостално није наносила штету мишевима, њихова комбинација је имала способност убијања домаћина. Грифит је могао да изолује живу II-Р и живу III-С врсту пнеумокока из крви мртвих мишева. Грифитов закључак је био да се врста II-Р "трансформисала" у леталну III-С врсту посредством "трансформишућег принципа" који је некако био део мртвих бактерија III-С врсте.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гриффитх, Фред. (1928). „Тхе Сигнифицанце оф Пнеумоцоццал Тyпес”. Јоурнал оф Хyгиене. Цамбридге Университy Пресс. 27 (2): 113—159. ЈСТОР 4626734. ПМЦ 2167760
. ПМИД 20474956. дои:10.1017/С0022172400031879.
- ^ Лоренз M. Г.; Wацкернагел W. (1. 9. 1994). „Бацтериал гене трансфер бy натурал генетиц трансформатион ин тхе енвиронмент”. Мицробиологy анд Молецулар Биологy Ревиеwс. 58 (3): 563—602. ПМЦ 372978 . ПМИД 7968924.
- ^ Доwние, А. W. (1972). „Пнеумоцоццал трансформатион – а бацкwард виеw: Фоуртх Гриффитх Мемориал Лецтуре” (ПДФ). Јоурнал оф Генерал Мицробиологy. 73 (1): 1—11. ПМИД 4143929. дои:10.1099/00221287-73-1-1. Приступљено 30. 11. 2011.
- ^ Лехрер 2006, стр. 44.
Литература[уреди | уреди извор]
- Аверy, МацЛеод, анд МцЦартy (1944). „Студиес он тхе Цхемицал Натуре оф тхе Субстанце Индуцинг Трансформатион оф Пнеумоцоццал Тyпес: Индуцтион оф Трансформатион бy а Десоxyрибонуцлеиц Ацид Фрацтион Исолатед фром Пнеумоцоццус Тyпе ИИИ”. Јоурнал оф Еxпериментал Медицине. 79 (1): 137—158. ПМЦ 2135445 . ПМИД 19871359. дои:10.1084/јем.79.2.137.
- Хартл, Даниел & Јонес, Елизабетх (2005). Генетицс: Аналyсис оф Генес анд Геномес, 6тх едитион. Јонес & Бартлетт.
- Лехрер, Стевен (2006). Еxплорерс оф тхе Бодy (2нд изд.). Унитед Статес: иУниверсе, Инц. ИСБН 978-0-595-40731-6.