Гванетидин

Гванетидин
IUPAC име
	2-[2-(азокан-1-ил)етил]гванидин
Клинички подаци
Drugs.com	Микромедекс, детаљне потрошачке информације
MedlinePlus	a600027
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	1,5 дана
Идентификатори
CAS број	645-43-2
ATC код	C02CC02 (WHO) S01EX01
PubChem	CID 3518
DrugBank	DB01170
ChemSpider	3398
UNII	5UBY8Y002G
KEGG	D08030
ChEBI	CHEBI:5557
ChEMBL	CHEMBL765
Хемијски подаци
Формула	C10H22N4
Моларна маса	198,309 g/mol
	SMILES N(=C(\N)N)\CCN1CCCCCCC1; ;
	InChI InChI=1S/C10H22N4/c11-10(12)13-6-9-14-7-4-2-1-3-5-8-14/h1-9H2,(H4,11,12,13) ; Key:ACGDKVXYNVEAGU-UHFFFAOYSA-N ;

Гванетидин је антихипертензив који умањује отпуштање катехоламина, попут норепинефрина. Гванетидин се транспортује кроз симпатетичке нервне мембране истим механизмом којим се транспортује норепинефрин. Унос лека је есенцијалан за његово дејство. Након улаза гванетидина у нерве, он се концентрује у трансмисионим везикулама, где замењује норепинефрин.

Хемија[уреди | уреди извор]

Почетни материјал за синтезу гванетидина, азоцин се алкилује хлороацетонитрилом. Настали 1-азоцинилацетонитрил се може редуковати у 1-(2-аминоетил)азоцин користећи литијум алуминијум хидрид као редуктант. Ово једињење реагује са S-метилтиоурејом формирајући гванетидин.^[1]^[2]^[3]