Хексаметар

Хексаметар је стих од шест метричких јединица. Најпознатији и најважнији је дактилски хексаметар (лат. versus heroicus), који се састоји од шест стопа дактила (-УУ), с тим што у шестој увек недостаје један слог (каталектички стих). Та последња стопа може да буде спондеј или трохеј, али никада дактил. Схема класичног хексаметра:

-УУ/-УУ/-УУ/-УУ/-УУ/-У.

Сваки дактил може се заменити спондејем. Вокал на поцетку стопе је увек акцентован. Најдужи облик има 17 слогова, а најкраћи 13. Дактили у прве четири стопе могу бити замењени спондејима, а у петој спондеј долази само изузетно, и тада се стих зове спондијак. Наизменичном употребом тих двеју стопа избегава се једноличност.

Како је хексаметар сувише дуг за изговарање у једном даху, он редовно има цезуре и дијарезе.

Хексаметар је у антици био законити облик епске, буколичке, дидактичке и сатиричне поезије. Већина најзначајнијих производа старине испевана су у овом метру - Илијада, Одисеја, Енејида, Буколике, Овидијеве Метаморфозе, Хорацијеве Сатире и Писма, Лукрецијев еп О природи ствари итд.

У комбинацији са пентаметром хексаметар се налази у елегијском дистиху.

Многа настојања да се у силабичко-тонској версификацији оживи хексаметар остала су без успеха, углавном зато што је веома тешко нагласком заменити квантитет. Зато се уместо спондеја употребљава акценатски трохеј.

Поред превода старих песника,међу најпознатија дела испевана хексаметром у силабичко-тонској версификацији јесу Гетеов Херман и Доротеја, Клопштоков Месија и Евангелина Лонгфелоуа.

Српски и хрватски књижевни преводиоци експериментисали су са хексаметром око сто година. Захваљујући филологу и преводиоцу Т.Маретићу и, у исто време V.Илићу, 80-тих година 19-ог века победио је акценатски принцип. Војислав Илић је створио најритмичнији пандан античком хексаметру, чиме је утицао и на хрватске песнике, нарочито на Крањчевића и Назора. Показало се да неакцентоване дужине у српскохрватском језику не могу да организују ритам у хексаметру. Осим тога, том стиху не одговара, нарочито на његовом почетку, ритам парносложних акценатских целина.

Ритам хексаметра се готово редовно остварује на основу шест акценатских целина, и то тросложних, двосложних и једносложних, ређе петосложних, или, у другом полустиху, четворосложних уз то са равнотежом полустихова. То је заправо облик шестоиктусног деоног стиха.

Укупан број слогова се креће од 13 до 16 (ретко 17), а број неакцентованих слогова између акцената је по правилу 1-2, ретко 3,0 или 4 (на месту неоствареног иктуса). Цезура је покретна (иза 6,7. или 8. слога), а са њом се подудара изразит синтаксичко-интонациони сигнал (полукаденца).

Референце

Речник књижевних термина, 2001, Уредник - Драгиша Живковић, Романов, Бања Лука.