Хелмхолцова слободна енергија

С Википедије, слободне енциклопедије

Хелмхолцова слободна енергија или Хелмхолцова функција представља термодинамички потенцијал, дефинисан као разлика између унутрашње енергије Wн и производа температуре Т и ентропије С:[1]

Проста енергија досеже минимум у равнотежном стању у термодинамичком систему у сталној запремини и при сталној температури.

Одавде се може извести закључак да се максималан рад (максимално корисна енергија), који подразумева било коју врсту рада (А > 0), може добити при константној температури на рачун смањења Хелмхолцове слободне енергије (Ф2 < Ф1, Ф < 0). Зато се термодинамичка функција Ф назива још и функција рада. За ову величину у литератури се наилази и на термине "изохорски потенцијал" или "изохорско-изотермски потенцијал" јер се може сматрати енергијом која се потенцијално може превести у користан рад.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петер Аткинс; Јулио де Паула (2001). Пхyсицал Цхемистрy (7тх изд.). W. Х. Фрееман. ИСБН 0716735393. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аткинс' Пхyсицал Цхемистрy, 7тх едитион, бy Петер Аткинс анд Јулио де Паула, Оxфорд Университy Пресс
  • ХyперПхyсицс Хелмхолтз Фрее Енергy [1]