Хемија животне средине

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хемија животне средине је научно поље које се бави изучавањем хемијских и биохемијских феномена који се јављају у природи.[1] За разлику од ње, зелена хемија се првенствено бави редуковањен потенцијалног загађења. Хемија животне средине се може дефинисати као студија извора, реакција, транспорта, ефеката, и судбине хемијских једињења у ваздушном, земљишном, и воденом окружењу; као и утицаја људске активности на њих. Она је интердисциплинарна наука која обухвата атмосферску, акватичну и земљишну хемију, која је у великој мери зависна од аналитичке хемије и сродна са другим наукама о животној средини.[2][3]

Хемија животне средине пружа увид у функционисање неконтаминиране животне средине; које се хемикалије и у којим концентрацијама природно јављају, и који ефекат оне имају. Тиме се омогућава прецизно изучавање људког утицаја на средину путем ослобађања хемикалија.

Хемија животне средине користи у изучавању екосистема мноштво постулата из хемије и наука о животној средини. Значајни општи хемијски концепти су разумевање хемијских реакција и једначина, раствора, јединица, узимања узорака, и аналитичких техника.[4]

Референце[уреди]

  1. Julian E Andrews, Peter Brimblecombe, Tim Jickells, Peter Liss, Brian Reid. An Introduction to Environmental Chemistry. Blackwell Publishing. 2004. ISBN 0-632-05905-2.
  2. Stanley E Manahan. Environmental Chemistry. CRC Press. 2004. ISBN 1-56670-633-5.
  3. Rene P Schwarzenbach, Philip M Gschwend, Dieter M Imboden. Environmental Organic Chemistry, Second edition. Wiley-Interscience, Hoboken, New Jersey, 2003. ISBN 0-471-35750-2.
  4. Williams, Ian. Environmental Chemistry, A Modular Approach. Wiley. 2001. ISBN 0-471-48942-5

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]