Хибридни погон

С Википедије, слободне енциклопедије

Хибридни погон (прецизније: хибридни систем погона) представља назив који означава покретање возила помоћу неколико различитих извора енергије. Обично се под овим подразумева комбинација електромотора и СУС мотора. Користи се пре свега код друмских и железничких возила. Хибридни погон обједињује предности погонских система који га сачињавају, тако што при различитим режимима вожње, користи предности различитих система погона.

Данас се развијају и тестирају следеће врсте хибридног погона:

Принцип рада[уреди | уреди извор]

Комбинација СУС мотора, електромотора и акумулатора - тзв. серијски хибридни погон је већ опробана. Возило са оваквим системом, у градској вожњи, или при вожњи константном брзином покреће се једносмерном електромашином, која притом ради у режиму електромотора и снабдева се електричном енергијом из акумулатора. У том случају СУС мотор није активан (његова спојница је искључена). У случају потребе за већим убрзањем или при пуном оптерећењу, укључује се (и) СУС мотор. У вожњи на веће удаљености, возило покреће СУС мотор, а електромашина ради у режиму генератора и допуњује акумулаторе. Ово се дешава и при кочењу возила, када се електрична енергија добија од инерционе енергије возила.

Предности и мане[уреди | уреди извор]

Предности: Хибридни погон омогућава искоришћавање појединачних предности погонских система:

Још једна велика предност је могућност да интегрисани погонски систем ради у области рада са високим степеном корисности, што доводи до смањења потрошње енергије.

Мане: Велики набавни трошкови, већа маса возила (маса акумулатора и електро мотора) и мањи товарни простор.

Примери возила са хибридним погоном[уреди | уреди извор]

Аутобус марке „Соларис Троллино 12 АЦ“ са помоћним дизелагрегатом, на улицама града Опава у Чешкој
  • Електрична маневарска локомотива са вагоном са батеријама - Чешка железница је адаптирала неколико својих стандардних електролокомотива, тако да могу да се користе и на не-електрофикованим пругама. Преправљене локомотиве могу да раде у два режима: режим 'трола' (као обична електролокомотива) и режим 'акумулатор', када се енергија црпе из акумулатора на посебном вагону. Тако могу да маневришу и на колосецима која немају електромрежу, или да опслуже индустријски колосек који нема електроводове, а прикључен је на електрификовану пругу, тако да би било нерентабилно слати дизел локомотиву.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]