Хидроксизин

Хидроксизин
IUPAC име
	(±)-2-(2-{4-[(4-хлорофенил)-фенилметил]пиперазин-1-ил}етокси)етанол
Клинички подаци
Продајно име	Атаракс, Вистарил, други
Drugs.com	Монографија
MedlinePlus	a682866
Категорија трудноће	АУ: А ; УС: C (Могући ризик) ; ;
Начин примене	орално, интрамаскуларно
Правни статус
Правни статус	АУ: С4 (Пресцриптион онлy) ; ℞ (Пресцриптион онлy);
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	висока
Везивање протеина	93%
Метаболизам	хепати;ки
Метаболити	Цетиризин, други
Полувреме елиминације	Одрасли: 20,0 сата; Деца: 7,1 сати
Излучивање	Урин, фекалије
Идентификатори
CAS број	68-88-2 ; 2192-20-3 (дихидрохлорид); 10246-75-0 (памоат)
ATC код	N05BB01 (WHO)
PubChem	CID 3658
IUPHAR/BPS	7199
DrugBank	DB00557
ChemSpider	3531
UNII	30S50YM8OG
KEGG	D08054
ChEBI	CHEBI:5818
ChEMBL	CHEMBL896
Синоними	УЦБ-4492
Хемијски подаци
Формула	C21H27ClN2O2
Моларна маса	374.904 г/мол
	SMILES Clc1ccc(cc1)C(c2ccccc2)N3CCN(CC3)CCOCCO; ;
	InChI InChI=1S/C21H27ClN2O2/c22-20-8-6-19(7-9-20)21(18-4-2-1-3-5-18)24-12-10-23(11-13-24)14-16-26-17-15-25/h1-9,21,25H,10-17H2 ; Key:ZQDWXGKKHFNSQK-UHFFFAOYSA-N ;

Хидроксизин (Вистарил, Атаракс) припада првој генерацији антихистамина дифенилметанске и пиперазинске класе. Он је први пут синтетисан 1956. и у продаји је био од стране компаније Пфизер у САД-у исте године.^[3] Он је још увек у широкој употреби.

Хемија[уреди | уреди извор]

Хидроксизин се може синтетисати алкилацијом 1-(4-хлоробензохидрил)пиперазина са 2-(2-хидроксиетокси)етилхлоридом:^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Патон ДМ, Wебстер ДР (1985). „Цлиницал пхармацокинетицс оф Х1-рецептор антагонистс (тхе антихистаминес)”. Цлин Пхармацокинет. 10 (6): 477—97. ПМИД 2866055.
^ Симонс ФЕ, Симонс КЈ, Фритх ЕМ (јануар 1984). „Тхе пхармацокинетицс анд антихистаминиц оф тхе Х1 рецептор антагонист хyдроxyзине”. Тхе Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy. 73 (1 Пт 1): 69—75. ПМИД 6141198. дои:10.1016/0091-6749(84)90486-x.
^ Схортер, Едwард (2009). Бефоре Прозац: тхе троублед хисторy оф моод дисордерс ин псyцхиатрy. Оxфорд [Оxфордсхире]: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-536874-1.
^ H. Morren, U.S. Patent 2.899.436 (1959); H. Morren, DE 1049383 (1954); H. Morren, DE 1061786 (1954); H. Morren, DE 1068262 (1954); H. Morren, DE 1072624 (1954); H. Morren, DE 1075116 (1954).

Literatura[уреди | уреди извор]

Shorter, Edward (2009). Before Prozac: the troubled history of mood disorders in psychiatry. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-536874-1.
Hutcheon, D. E.; D.L. Morris; A. Scriabine (1956). „Cardiovascular action of hydroxyzine (Atarax)”. J Pharmacol Exp Ther. 118 (4): 451—460. PMID 13385806.
Dolan, C. M. (1958). „MANAGEMENT OF EMOTIONAL DISTURBANCES—Use of Hydroxyzine (Atarax®) in General Practice”. Calif Med. 88 (6): 443—444. PMC 1512309 . PMID 13536863.
Pfizer Labs (2004). Vistaril (hydroxyzine pamoate) Capsules and Oral Suspension. United States Food and Drug Administration.
Anderson, Philip O.; Knoben, James E.; Troutman, William G. (2002). Handbook of Clinical Drug Data. McGraw-Hill Medical. ISBN 978-0-07-136362-4.
de Brabander, A.; W. Deberdt (1990). „Effect of Hydroxyzine on Attention and Memory”. Human Psychopharmacology. John Wiley & Sons. 5 (4): 357—362. doi:10.1002/hup.470050408. Приступљено 9. 3. 2007. ^{[мртва веза]}
Clark, B. G.; M. Araki; H. W. Brown (1982). „Hydroxyzine-Associated Tardive Dyskinesia”. Ann Neurol. 11 (4): 435. PMID 7103423. doi:10.1002/ana.410110423.
Porsolt, R. D.; P. Martin; et al. (1989). „Превентион оф "Леарнед Хелплесснесс" ин тхе Рат бy Хyдроxyзине”. Друг Дев. Рес. 17 (3): 227—236. дои:10.1002/ддр.430170306. Приступљено 10. 3. 2007. ^{[мртва веза]}
Алфорд, C.; Н. Ромбаутт; et al. (1992). „Ацуте Еффецтс оф Хyдроxyзине он Ноцтурнал Слееп анд Слееп Тенденцy тхе Фоллоwинг Даy: а C-ЕЕГ Студy”. Хуман Псyцхопхармацологy. 7 (1): 25—35. дои:10.1002/хуп.470070104. Приступљено 10. 3. 2007. ^{[мртва веза]}
РxЛист; et al. (2004). „Атараx Индицатионс, Досаге, Стораге, Стабилитy”. РxЛист - Тхе интернет друг индеx. Архивирано из оригинала 27. 2. 2007. г. Приступљено 9. 3. 2007.
Медсцапе (2004). „Вистарил Орал: Монограпх - Хyдроxyзине Хyдроцхлориде, Хyдроxyзине Памоате”. медсцапе.цом. Приступљено 9. 3. 2007.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

У.С. Натионал Либрарy оф Медицине: Друг Информатион Портал - Хyдроxyзине

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[pmid2866055-1] а ^б Патон ДМ, Wебстер ДР (1985). „Цлиницал пхармацокинетицс оф Х1-рецептор антагонистс (тхе антихистаминес)”. Цлин Пхармацокинет. 10 (6): 477—97. ПМИД 2866055.

[pmid6141198-2] Симонс ФЕ, Симонс КЈ, Фритх ЕМ (јануар 1984). „Тхе пхармацокинетицс анд антихистаминиц оф тхе Х1 рецептор антагонист хyдроxyзине”. Тхе Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy. 73 (1 Пт 1): 69—75. ПМИД 6141198. дои:10.1016/0091-6749(84)90486-x.

[isbn0-19-536874-6-3] Схортер, Едwард (2009). Бефоре Прозац: тхе троублед хисторy оф моод дисордерс ин псyцхиатрy. Оxфорд [Оxфордсхире]: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-536874-1.

[4] H. Morren, U.S. Patent 2.899.436 (1959); H. Morren, DE 1049383 (1954); H. Morren, DE 1061786 (1954); H. Morren, DE 1068262 (1954); H. Morren, DE 1072624 (1954); H. Morren, DE 1075116 (1954).

[1]

[2]

[3]

[4]