Хиперкалциурија

Класификација	D ИЦД-10: Е83.5; ИЦД-9-CM: 275.40; МеСХ: Д053565; ДисеасесДБ: 6220;
Спољашњи ресурси	еМедицине: мед/1069 пед/1063;

Хиперкалциурија
Хиперкалциурија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Физиологија
МКБ-10	Е83.5
МКБ-9-CM	275.40
ДисеасесДБ	6220
еМедицине	мед/1069 пед/1063
МеСХ	Д053565
	[уреди на Википодацима]

Хиперкалциурија је један од најчешћи метаболички поремећаја који настаје који се карактерише повишеним излучивањем калцијума мокраћом током 24h,која је већа од 4 mg по kg/TT. На метаболизам калцијума у организму утичу бројни хормони и витамини.^[1] У око 60% болесника са бубрежним каменцима, насталих као последица различитих поремећаја, присутна је хиперкалциурија.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Према етиопатогенези хиперкалциурија се може сврстати у следеће групе:

Идиопатска (бубрежна)

Уколико клиничким, лабораторијским и радиографским испитивањима није утврђен разлог настанка хиперкалциурије онда се каже да је хиперкалциурија идиопатска.^[2]

Симптоматска

У ову групу хиперкалциурије сврставају се секундарне хиперкалциурије чијим је испитивањем утврђен њем узрок, који хиперкалциурија, када се испитивањем открије разлог за њен настанак (нпр. ендокрино обољење, бубрежно обољење, употреба неких лекова, фактори исхране ...).

Примарни хиперпаратиреоидизам
Примарна хиперпродукција 1,25 дихидроксихолекалциферола
Хиперфосфатурија

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничке манифестације зависе од пратећих промена изазваних хиперкалциуријом, узраста (нпр. иритабилност може бити једини знак у одојчета, али код већег детета и адолесцента хематурија и бубрежна колика).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

У дијагностици хиперкалциурије мери се количина калцијума у 24 часовној мокраћи и одређује однос - или индекс калцијум / креатинин (Ца/Цр).

Индекс Ца/Цр

Параметар	Пре оптерећења	После оптерећења
Нормално	до 0,337	до 0,563
Ресорптивна хиперкалциурија	до 0,337	≥ 0,564
Апсорптивна хиперкалциурија	≥ 0,338	≥ 0,564
Ренална/ресорптивна хиперкалциурија
Ренална хиперкалциурија цАМП повећан ПТХ

Одређивање концентрације ПТХ у крви и цАМП у урину олакшава диференцијалну дијагнозу хиперкалциурије.^[3]

У ту сврху користи се тест оптерећења калцијумом који служи за разликовање три типа хиперкалциурије (апсорптивне, бубрежне и ресорптивне).^[4]

У 20% пацијената и поред спроведеног Протокола лабораторијских испитивања узрок хиперкалциурије остаје неоткривен (идиопатска хиперкалциурија).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Артхур C. Гуyтон Јохн Е. Халл (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ИСБН 638705999.
^ Робертсон WГ, Пеацоцк M (1980). „Тхе Цаусе оф Идиопатхиц Цалциум Стоне Дисеасе: Хyперцалциуриа ор Хyпероxалуриа”. Непхрон. 26.
^ Малберти Ф, Фарина M, Имбасциати Е. Тхе ПТХ-цалциум цурве анд тхе сет поинт оф цалциум ин примарy анд сецондарy хyперпаратхyроидисм. Непхрол Диал Трансплант. 14: 2398—2406. 1999. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
^ Пак ЦYЦ, Каплан РА, Боне Х, Тоwнсенд Ј, Wотерс О. А симпле тест фор тхе диагносис оф абсорптиве, ресорптиве анд ренал хyперцалциуриа. Неw Енгл Ј Мед 1975; 292: 497’500.

Литература[уреди | уреди извор]

Артхур C. Гуyтон Јохн Е. Халл (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ИСБН 638705999.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[Медицинска_физиологија-1] Артхур C. Гуyтон Јохн Е. Халл (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ИСБН 638705999.

[2] Робертсон WГ, Пеацоцк M (1980). „Тхе Цаусе оф Идиопатхиц Цалциум Стоне Дисеасе: Хyперцалциуриа ор Хyпероxалуриа”. Непхрон. 26.

[3] Малберти Ф, Фарина M, Имбасциати Е. Тхе ПТХ-цалциум цурве анд тхе сет поинт оф цалциум ин примарy анд сецондарy хyперпаратхyроидисм. Непхрол Диал Трансплант. 14: 2398—2406. 1999. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).

[4] Пак ЦYЦ, Каплан РА, Боне Х, Тоwнсенд Ј, Wотерс О. А симпле тест фор тхе диагносис оф абсорптиве, ресорптиве анд ренал хyперцалциуриа. Неw Енгл Ј Мед 1975; 292: 497’500.

[1]

[2]

[3]

[4]