Histaminski H4 receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Хистамински рецептор Х4
Идентификатори
Симболи ХРХ4; АXОР35; БГ26; ГПЦР105; ГПРв53; Х4; Х4Р; ХХ4Р
Вањски ИД ОМИМ606792 МГИ2429635 ХомолоГене11002 ИУПХАР: Х4 ГенеЦардс: ХРХ4 Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 59340 225192
Енсембл ЕНСГ00000134489 ЕНСМУСГ00000037346
УниПрот Q9Х3Н8 Q91ЗY2
РефСеq (мРНА) НМ_001143828.1 НМ_153087.2
РефСеq (протеин) НП_001137300.1 НП_694727.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 18:
22.04 - 22.06 Мб
Цхр 18:
13.17 - 13.18 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Хистамински Х4 рецептор је члан фамилије Г протеин спрегнутих рецептора.[1][2][3]

Дистрибуција у ткиву[уреди | уреди извор]

H4 је високо изражен у коштаној сржи и белим крвним зрнцима. Он регулише отпуштање неутрофила из кичмене мождине и накнадну инфилтрацију у зимосаном индукованом мишјем моделу запаљења плућне марамице.[4] Он је такође изражен у цревима, јетри, плућима, слезини, тестисима, тимусу, крајницима, и душнику.[5]

Функција[уреди | уреди извор]

Показано је да H4 посредује хемотаксу мастоцита.[6] Сматра се да до тога долази путем механизма Gi spregnutog smanjenja cAMP.[7]

Структура[уреди | уреди извор]

3Д структура H4 рецептора није решена услед проблема везаних за ГПЦР кристализацију. Развијен је низ структурних модела H4 рецептора за различите сврхе. Први модел H4 рецептора[8] је формиран путем хомологног моделовања базираног на кристалној структури говеђег родопсина.[9] Тај модел је кориштен за интерпретацију података мутагенезе појединих места секвенце, чиме је откривен значај Asp94 (3.32) и Glu182 (5.46) остатака за везивање лиганда и активацију рецептора.

Други структурни модел H4 рецептора базиран на родопсину је успешно кориштен за идентификацију нових лиганда.[10]

Недавни прогрес у ГПЦР кристализацији, посебно одређивање структуре људског хистаминског Х1 рецептора у комплексу са доксепином[11] ће утицати на побољшање квалитета нових структурних модела H4 рецептора.

Лиганди[уреди | уреди извор]

Агонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Терапеутски потенцијал[уреди | уреди извор]

Инхибиција H4 рецептора се може користити у третирању астме и алергије.[7]

Високо селективни антагонист хистаминског H4 рецептора VUF-6002 је орално активан и инхибира активност мастоцита и еозинофила ин виво.[12] Он има антиинфламаторне и антихипералгезивне ефекте.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ода Т, Морикаwа Н, Саито Y, Масухо Y, Матсумото С (2000). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел тyпе оф хистамине рецептор преферентиаллy еxпрессед ин леукоцyтес”. Ј. Биол. Цхем. 275 (47): 36781—6. ПМИД 10973974. дои:10.1074/јбц.М006480200. 
  2. ^ Накамура Т, Итадани Х, Хидака Y, Охта M, Танака К (2000). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а неw хуман хистамине рецептор, ХХ4Р”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 279 (2): 615—20. ПМИД 11118334. дои:10.1006/ббрц.2000.4008. 
  3. ^ Нгуyен Т, Схапиро ДА, Георге СР, Сетола V, Лее ДК, Цхенг Р, Раусер L, Лее СП, Лyнцх КР, Ротх БЛ, О'Доwд БФ (2001). „Дисцоверy оф а новел мембер оф тхе хистамине рецептор фамилy”. Мол. Пхармацол. 59 (3): 427—33. ПМИД 11179435. Архивирано из оригинала (абстрацт) 07. 10. 2008. г. Приступљено 05. 07. 2012. 
  4. ^ Такесхита К, Бацон КБ, Гантнер Ф (2004). „Цритицал роле оф L-селецтин анд хистамине Х4 рецептор ин зyмосан-индуцед неутропхил рецруитмент фром тхе боне марроw: цомпарисон wитх царрагеенан”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 310 (1): 272—80. ПМИД 14996947. дои:10.1124/јпет.103.063776. 
  5. ^ Bioreagents.com: Histamine H4 Receptor
  6. ^ Хофстра CL, Десаи ПЈ, Тхурмонд РЛ, Фунг-Леунг WП (2003). „Хистамине Х4 рецептор медиатес цхемотаxис анд цалциум мобилизатион оф маст целлс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 305 (3): 1212—21. ПМИД 12626656. дои:10.1124/јпет.102.046581. 
  7. ^ а б InterPro: IPR008102 Histamine H4 receptor
  8. ^ Shin N, Coates E, Murgolo NJ, Morse KL, Bayne M, Strader CD, Monsma FJ (2002). „Molecular modeling and site-specific mutagenesis of the histamine-binding site of the histamine H4 receptor”. Mol. Pharmacol. 62 (1): 38—47. PMID 12065753. 
  9. ^ Palczewski K, Kumasaka T, Hori T, Behnke CA, Motoshima H, Fox BA, Le Trong I, Teller DC, Okada T, Stenkamp RE, Yamamoto M, Miyano M (2000). „Crystal structure of rhodopsin: A G protein-coupled receptor”. Science. 289 (5480): 739—45. PMID 10926528. doi:10.1126/science.289.5480.739. 
  10. ^ Kiss R, Kiss B, Könczöl A, Szalai F, Jelinek I, László V, Noszál B, Falus A, Keseru GM (2008). „Discovery of novel human histamine H4 receptor ligands by large-scale structure-based virtual screening”. J. Med. Chem. 51 (11): 3145—53. PMID 18459760. doi:10.1021/jm7014777. Генерални сажетакblog.mcule.com. 
  11. ^ Shimamura T, Shiroishi M, Weyand S, Tsujimoto H, Winter G, Katritch V, Abagyan R, Cherezov V, Liu W, Han GW, Kobayashi T, Stevens RC, Iwata S (2011). „Structure of the human histamine H(1) receptor complex with doxepin”. Nature. 475 (7354). PMID 21697825. doi:10.1038/nature10236. 
  12. ^ Varga C, Horvath K, Berko A, Thurmond RL, Dunford PJ, Whittle BJ. Inhibitory effects of histamine H4 receptor antagonists on experimental colitis in the rat. European Journal of Pharmacology. 2005 Oct 17;522(1-3):130-8. PMID 16213481
  13. ^ Coruzzi G, Adami M, Guaita E, de Esch IJ, Leurs R. Antiinflammatory and antinociceptive effects of the selective histamine H4-receptor antagonists JNJ7777120 and VUF6002 in a rat model of carrageenan-induced acute inflammation.European Journal of Pharmacology. 2007 Jun 1;563(1-3):240-4. PMID 17382315

Спољашње везе[уреди | уреди извор]