Холин

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Холин (Јичин).
Holin
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
2-Hidroksi-N,N,N-триметилетанаминијум
Други називи
Билинурин, (2-Хидроксиетил)триметиламонијум
Идентификација
3Д модел (Јмол)
Бајлштајн 1736748
ChEBI
ChemSpider
ДругБанк
ЕЦХА ИнфоЦард 100.000.487
Гмелин Референца 324597
КЕГГ[1]
УНИИ
  • C[Н+](C)(C)ЦЦО
Својства
C5Х14НО
Моларна маса 104,17080
Густина 1,09 г/мл
Тачка кључања 305 °Ц (581 °Ф; 578 К)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Холин је у води растворан есенцијални нутријент.[4][5][6][7] Он се обично сврстава у Б-комплекс витамина. Холин се нормално јавља у облику разних кватернарних амонијум соли које садрже N,N,N-триметилетаноламонијум катјон.

Катјон холина се јавља као чеона група фосфатидилхолина и сфингомијелина, две класе фосфолипида које су широко распрострањене у ћелијским мембранама. Холин је прекурсорни молекул за неуротрансмитер ацетилхолин који има велики број функција, као што су меморија и контрола мишића.

Холин се мора унети путем хране да би тело остало здраво.[8] Он се користи у синтези градивних компоненти ћелијских мембрана.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Jane Higdon, "Choline", Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University
  5. ^ Зеисел СХ, да Цоста КА (2009). „Цхолине: ан ессентиал нутриент фор публиц хеалтх”. Нутритион Ревиеwс. 67 (11): 615—23. ПМЦ 2782876Слободан приступ. ПМИД 19906248. дои:10.1111/ј.1753-4887.2009.00246.x. 
  6. ^ "Choline" (An interview with Steven Zeisel, Editor-in-Chief of the Journal of Nutritional Biochemistry), Radio National Health Report with Norman Swan, Monday 17 April 2000
  7. ^ "[1]" Dietary Reference Intakes for Thiamin, Riboflavin, Niacin, Vitamin B6, Folate, Vitamin B12, Pantothenic Acid, Biotin, and Choline (1998), Institute of Medicine.
  8. ^ Choline (at Linus Paulin Inst)
  9. ^ АЈЦН 92 н5: 1113-1119 (Нов 2010)

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Холин, Линус Полинг Институт
  • Холин, Кјото енциклопедија гена и генома