Хомеопатски препарати
Хомеопатски препарати или приправци су супстанце биљног, минералног и животињског порекла, пореклом из секрета или екскрета болесних (нозоде) или здравих (саркоде) живих организама, који се примењују у хомеопатској медицини у складу са емоционалним и физичким особинама и симптоми пацијента, уз строго поштовање целовитост пацијента, тако да је за хомеопату главни циљ пацијент, а не болест.
Супротстављени став медицине[уреди | уреди извор]
Став медицинске струке према хомеопатским прапаратима је јасан:[1]
- јер је јавно здравље је изложено ризику ако људи изаберу хомеопатију уместо третмана за које докази показују да су сигурни и ефикасни,[1]
- јер за разлику од конвенционалне медицине која има стварне састојке, хомеопатски производи уопште не садрже никакав “лек”,[1]
- јер постоје и уверљиви докази који показују да је хомеопатија бескорисна као медицински третман и суштински неспојива са научним разумијевањем медицине, биохемије, па чак и физике.[1]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Хомеопатски препарати су супстанце које у свом основном, концетрованом облику углавном немају лековито дејство, и чак могу бити и токсичне, и зато тек посебном фармацеутском процедуром од њих настају лековити (приправци) производи који служе као основа за хомеопатско лечење.
Хомеопатски препарати према начину употребе[уреди | уреди извор]
Перорални препарати[уреди | уреди извор]
Примена хомеопатских препарата је углавном перорално (преко слузокоже уста) и то отапањем на језику. Пожељно је да пацијент пола сата пре и пола сата после узимања препарата не пере зубе нити уноси храну и течност (изузетак чиста вода са ограничењем на 15-20 минута).
Хомеопатски препарати за пероралну употребу могу бити у:
- течном стању (матичне тинктуре, раствори и сирупи)
- чврством стању (прашкови, кристали, глобуле и грануле).
Препарати за спољну употребу[уреди | уреди извор]
Препарати за спољну примену су:
- лосиони,
- тинктуре,
- креме и
- супозиторије (њихова примена је врло ограничена).
Препарати за парентералну употребу[уреди | уреди извор]
Постоје и хомеопатски препарати за парентералну употребу али њихово дејство није ни брже ни ефикасније у односу на пероралне, па се ретко користе
Производња или потенцирање[уреди | уреди извор]
Основни процес приликом производње хомеопатских препарати је потенцирање, односно посебан начин прераде или разблажења хомеопатске лековите супстанце која се тек након тог поступка испољава своје специфично (динамичко) лековито дејство. Сам процес почиње од базичне супстанце, било да се ради о њеном течном (тинктура) или сувом (тритурат) екстракту.
| X скала | C скала | Однос | Напомена |
|---|---|---|---|
| 1X | ― | 1:10 | Описано као ниска потенција |
| 2X | 1Ц | 1:100 | Хомеопате називају већом потенцијом ону која је > 1X |
| 6X | 3Ц | 10−6 | |
| 8X | 4Ц | 10−8 | |
| 12X | 6Ц | 10−12 | |
| 24X | 12Ц | 10−24 | Има 60% вероватноће да садржи један молекул оригиналног материјала ако је коришћен један мол оригиналне супстанце. |
| 26X | 13Ц | 10−26 | Ако се као разблаживач користи чиста вода, у води не остају молекули првобитног раствора. |
| 60X | 30Ц | 10−60 | Разблаживање које заговара Ханеман за већину намена: у просеку, ово би захтевало давање две милијарде доза у секунди шест милијарди људи током 4 милијарде година да би се испоручио један молекул оригиналног материјала било ком пацијенту. |
| 400X | 200Ц | 10−400 | Разблаживање популарног хомеопатског препарата против грипа Осциллоцоццинум |
| Напомена: тхе "X скала" такође се зове "D скала". 1X = 1Д, 2X = 2Д, итд. | |||
Матична тинктура[уреди | уреди извор]
Матична тинктура је основна тинктура или раствор од ког почиње стварање хомеопатског препарата. Она се подвргава разблажењу у односу 1:10 (децимална скала) или 1:100 (центизимална скала) и сваки пут се поново разблажи, епрувета са добијеним разблажењем се протресе – “удари се епруветом у књигу са кожним повезом или о длан” (Ханеман). Овај поступак се понавља до жељеног разблажења, односно, до жељене потенције.
Хомеопатска фармакопеја[уреди | уреди извор]
Хомеопатска фармакопеја која носи назив Материа медица обавезна је литература сваког хомеопате јер су у њој описани ефекти препарата на здраве људи.
Према хомеопатским испитивањима у хомеопатској фармакопеји се наводи да поједине особе имају већу склоност реакције на неке хомеопатске лекове – то су њихова конституционална средства. Сва деца се рађају као четири основне конституције а одрасли се распоређују у неких 12 основних и око 50 споредних нормалних или патолошких конституционалних типова.
Шта оштећује препарате?[уреди | уреди извор]
Такође у Материа медица се наводи да потенциране хомеопатске препарата оштећују:
- јаки мириси (камфор, дуван, кафа, парфеми, ментол, мириси..),
- електромагнетна зрачења (електромагнети, телевизори, мобилни телефони.....),
- магнетска поља,
- директна сунчева светлост,
- топлота преко 50Ц.
Начин ћувања препарата[уреди | уреди извор]
Имајући у виду наведене штетне факторе хомеопатске лекове треба чувати на месту које је заштићено од:
- директне сунчеве светлости,
- високе температуре,
- утицаја влаге и
- јаких мириса.
Хомаопатске лекове је најбоље чувати у дрвеној или металној кутији, или добро затвореним бочицама, што даље од кућних апарата (ТВ, мобилнИ телефон, компјутер...).
Списак хомеопатских препарата[уреди | уреди извор]
| Хомеопатски назив | Супстанца | Најчешћи називи |
|---|---|---|
| Ацоните[2] | Ацонитум напеллус | Монаштво, монашка крв, фужи, вучја проклетство |
| Аесцулус хиппоцастанум[2] | Аесцулус хиппоцастанум | Дивљи кестен |
| Аллиум цепа[2] | Лук | |
| Алоеацеае[3] | Алое суццотрина | Алоа |
| Арница[4] | Арница монтана | Леопардово проклетство |
| Баптисиа[2] | Баптисиа тинцториа | Дивљи индиго, коњска муха |
| Белладонна[2] | Атропа белладонна | Глуво доба ноћи |
| Беллис переннис[2] | Беллис переннис | Обична тратинчица |
| Цалендула[2] | Цалендула оффициналис | Невен |
| Цолоцyнтхис[2] | Цитруллус цолоцyнтхис | Скуиртинг краставац |
| Дигиталис[2] | Дигиталис пурпуреа | Зубача |
| Дросера[2] | Дросера ротундифолиа | Мухоловка |
| Дулцамара[2] | Соланум дулцамара | Wоодy нигхтсхаде |
| Хамамелис[2] | Хамамелис виргиниана | Хамамелис |
| Лацхесис[2] | Лацхесис мута | Бусхмастер снаке |
| Ледум[2] | Ледум палустре | Мочварни чај |
| Лyцоподиум[2] | Лyцоподиум цлаватум | Вучја нога, маховина |
| Тхуја[2] | Тхуја оцциденталис | |
| Уртица уренс[2] | Стингинг неттле |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Пхармациес цонтинуе то селл сугар пиллс ас флу ремедy | Сциенце-Басед Медицине”. сциенцебаседмедицине.орг (на језику: енглески). 2019-01-24. Приступљено 2022-02-08.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Бхаратан, Вилма. „Плантс анд фунги усед ин хомеопатхy”. Натурал Хисторy Мусеум (Лондон). Архивирано из оригинала 22. 3. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2019.
- ^ Бхаратан, Вилма; Хумпхриес, Цхристопхер (јул 2002). „Плант намес ин хомеопатхy: ан аннотатед цхецклист оф цуррентлy аццептед намес ин цоммон усе”. Хомеопатхy. 91 (3): 156—161. дои:10.1054/хомп.2002.0027.
- ^ Ернст, Е.; Питтлер, M. Х. (1998). „Еффицацy оф Хомеопатхиц Арница”. Арцхивес оф Сургерy. 133 (11): 1187—90. ПМИД 9820349. дои:10.1001/арцхсург.133.11.1187
.
Литература[уреди | уреди извор]
- Проф.др Милош Поповић Први хомеопатски приручник за лекаре, стоматологе и фармацеуте Београд, 1995. Уџбенички формат, 296 страна.
- Др Љиљана Бајић Бибић Хомеопатија за сваког. Издање аутора, Београд, 2006.год. Меки повез, 183 стране, латиница.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
