I Клавирски Концерт (Бетовен)
КОНЦЕРТ ЗА КЛАВИР I ОРКЕСТАР број 1. C - Дур, опус 15.
Опште каратеристике[уреди | уреди извор]
Рад на свом Првом Концерту, Бетовен је започео још 1795. године. Довршио га је 1798. а 2. априла 1801. године у Бечу и премијерно извео у његовој коначној верзији, заједно са тек завршеном Првом Симфонијом (која је у истом основном тоналитету). Ово је већ много мање класични концерт, иако за полазну основу има Моцартова достигнућа. Већ у њему се уочавају назнаке каснијих колосалних романтичарских остварења и смеле тонске градације које указују на личне црте свог ствараоца. Три његова става образују целину трајања 35 минута.
Анализа дела[уреди | уреди извор]
Први став је тематски снажни Аллегро цон брио, који траје нешто мање од половине укупне дужине Концерта и већ указује на надолазећу романтику. Други став је Ларго и представља најсензибилнији врхунац Концерта. Обилује темама тајанствене лепоте, а импонује средишњи део става, са драматичним, али елегантним, сигналима у роговима, на које солиста даје свој ехо. Финални став је Рондо - Аллегро, кроз који проговара један хајдновски разуздани шерет.
Извођачи[уреди | уреди извор]
Артур Рубинштајн и Бостонски Симфонијски Оркестар, диригент: Ерих Лајсдорф
Јасминка Станчул и оркестар Београдске Филхармоније, диригент: Стивен Барлоу.
Мари Кодама и Немачки симфонијски оркестар диригент: Кент Нагано снимак остварен у Телдеx берлинском студију 23 и 24 јуна 2006., први потпуни дигитални снимак, остварен са 21 дигиталним микрофоном
