Ин дубио про рео

С Википедије, слободне енциклопедије

Ин дубио про рео представља једно од темељних начела кривичног процесног права поред претпоставке невиности. Оно значи да у случају сумње треба пресудити у корист окривљеног.

Када суд у погледу питања да ли одређена чињеница која иде на штету окривљеном постоји или не, се нађе у сумњи мора узети да она није доказана, и додатно у случају сумње у погледу чињеница које окривљеном иду у корист, а не могу се са извесношћу утврдити, мора се узети да су утврђене. Овим правилом се узима као доказано оно што није доказано.

Уколико након спроведеног кривичног поступка остане у сумњи у погледу кривичне одговорности оптуженог, суд мора донети ослобађајућу пресуду.

Види још[уреди | уреди извор]