Индиго деца

Индиго деца, према псеудонизованом концепту Неw Аге покрета, су деца за коју се верује да поседују посебне, необичне, а понекад и натприродне особине или способности. Идеја је заснована на концептима развијеним 1970-их од стране Ненси Анн Таппе, који су даље развили Лее Царролл и Јан Тобер. Концепт индиго деце постао је популаран и интеренсантан за објављивање серије и књига крајем деведесетих и пуштање неколико филмова у наредној деценији. Написане су разне књиге, објављене конференције и сродни материјали око уверења у идеју индиго деце и њихове природе и њихових способности. Тумачења ових веровања претежно тврде да су индиго деца следећа фаза у еволуцији човека, у неким случајевима поседују паранормалне способности као што је телепатија, уверење је да су они више емпатични и креативни од својих вршњака.

Према НеwАге покрету познати репер Еминем припада Индиго одраслима. Његови текстови и музика се сматрају огледалом свега што испуњава најосновније услове да би се неко сматрао Индиго особом

Порекло

Названи су индиго због специфичне индиго боје која се јавља у њиховој аури. Овај феномен је први пут уочен током 70-их година 20. века, а сам термин индиго деца појавио се први пут почетком 80-их. О овом феномену прва је писала парапсихолог Ненси Ен Тејп (Ненси Ен Таппе). Она је још 1982. године издала књигу под називом „Разумевање живота путем боја“ (Ундерстандинг Yоур Лифе Тхроугх Цолор). Она има развијен свој, врло прецизни интуитивни систем, где на основу боја које се јављају у људској аури може да класификује извесне облике људског понашања. Током свог терапеутског рада са децом уочила је одређени образац понашања који је управо повезан са индиго бојом у њиховој аури и тако је настао израз индиго деца. Иако се сматра да су прва индиго деца уочена седамдесетих година прошлог века, постоје мишљења да их је било и раније (већ током 50-их и 60-их, али у малом броју). У заиста великом броју рађали су се током 90- их, када је ова појава почела више да окупира пажњу свих оних који су укључени у рад са децом, тако да је ово феномен који је дефинитивно највише окарактерисао генерацију 90-их и до данас већ имамо прилично велику групацију деце и прилично стасалих младих људи који су главни носиоци овог периода.

Нинослава Шајновић у својој књизи "Индиго деца" тврди да то такође има везе и са планетарним померањима. На глобалном нивоу је допринело буђењу десне хемисфере мозга те је интуиција активнија код свих нас, а управо развој интуиције (Нептун) отвара врата већем разумевању људске природе и његове дубоке везе са планетом и Космосом.

Деца садашњице

У књизи индиго, кристална и звездана деца ауторке Мег Блекберн Луси наводи да деца садашњице имају још директнији, усмеренији и профињенији универзални комуникациони систем, онај који прескаче многе кораке који су били потребни претходним генерацијама. Енергетска поља деце су живи одашиљачи и пријемници. Управо зато многа деца показују оно што би се могло назвати ретком надареношћу, попут видовите деце у Кини која чине невероватна дела или Индиго деца која комуницирају путем енергетске решетке. Нови енергетски системи деце садашњице представљују низове живе енергије. Мег Блекберн Луси описује њихов начин комуникације сличан оном као када све време имате упаљен радио који је подешен на све радио станице одједном. Она наводи да нека деца могу да издвоје прекомерне непожељне податке, мада некима то није потребно, а неки су научили да обрађују све информације истовремено јер њихови мозгови функционишу другачије. Деци садашњице сви канали су истовремено приступачни и немају потребу за прилагођавањем инструменту. Многа деца садашњице показују задивљујућу свесност, знање, интуицију и­ неограничени број дарова. Они аутоматски користе своју свест на начин који њима и нама доноси одговоре о животу и постојању изван времена. Са друге стране, због њихове ДНК структуре и образаца, деца садашњице су преосетљива на своје сопствене емоције, као и на осећаје људи који их окружују. Њихова дубина је изван могућности поимања, а њихово саосећање обликује и даје енергију друштвеној свести. Као утеловљена свест ­ побољшана еволуцијом њихове ДНК деца садашњице представљају потпуно нов начин постојања и настављају и даље да се развијају након рођења. Њихова енергетска поља се непрестано прилагођавају, измењујући боје и обрасце кретања, и постају све лакша и лакша у својим укупним спектрима боја. Та деца која имају подршку у својој даровитости расту и стварају фантастичну уметност, музику, науку и пружају бескрајно дубоке увиде. Они виде истину нашег бића како је људи још никада пре нису видели и имају способност да изразе те перцепције са великом љубављу и осетљивошћу. Нажалост, на већину деце садашњице не обраћа се пажња. Њихова дубока запажања се одбацују као фантазије или бујне маште. Истина је, медутим, да су њихове перцепције и искуства итекако стварна!

Особине индиго деце

По веровањима Неw Аге-а једна од њихових основних особина јесте да су изразито интелигентни и интуитивни. Управо им та интуитивност помаже да одлично осећају друге људе. Они су, исто тако, изразити индивидуалци, који често нису схваћени од своје околине, и то их чини изолованим од друштва, а доприноси и да не трпе ауторитете и не реагују на уобичајене начине васпитања, не воле рутину нити да раде нешто само зато што то „тако треба“. Духовно су свеснији, али и изразито емоционално осетљиви. Веома су креативни и често талентовани за нешто. Пажња им је расејана и због тога често имају проблема у школи, али ова расејаност нестаје оног тренутка када их нешто јако заинтересује (онда су потпуно усредсређени). Готово без изузетка су оријентисани ка новој технологији, а пре свега ка компјутерима. Увек тачно знају шта хоће и веома јасно изражавају сопствене потребе, имају изражен осећај сопствене вредности и зато траже доста пажње. Никако не воле да спавају, често имају несанице, или ноћне море, немиран сан или страх од тога да заспе. Очи су им изражајне, често плаве и крупне, а поглед продоран.

Према истраживачком психологу Русселлу Барклеију, покрет Неw Аге-а тек треба да произведе емпиријске доказе о постојању индиго деце, пошто су најчешће обележене њихове особине блиско повезане са ефектом Форер-а толико конфузним да би могли описати скоро било кога. Многи критичари виде концепт индиго деце, који се састоје од изузетно општих особина, да је заправо називати децу индиго децом је лажна дијагноза која представља алтернативу медицинској дијагнози, са потпуним недостатком науке или студија како би је подржала.

Царролл и Тобер (оснивачи индиго покрета) су дефинисали 10 особина које идентификују индиго децу:

• Долазе у свет са краљевским осећајем и често се тако и понашају.
• Имају осећај да су заслужили да су на овом свету и зачуђени су када други немају исти осећај.
• Немају проблема са осећајем мање вредности. Напротив, често родитељима говоре ко су.
• Имају проблема са апсолутним ауторитетом (ауторитет без објашњења или избора).
• Једноставно одбијају учинити неке ствари, нпр. чекање врло тешко подносе.
• Нервирају их системи који су оријентисани по неким ритуалима и не захтјевају креативност.
• Често примећују боље начине извођења неких ствари, што их чини врло неприлагодљивим у било који систем.
• Изгледају недруштвени све док нису са ближњима. Ако не могу наћи никога сличног око себе, изолују се и осјећају као да не постоји нико на свету ко их разуме.
• Не реагују на осећај кривице и сви покусаји да се на такав начин дисциплинују су узалудни.
• Не стиде се говорити о томе шта им је потребно.

Индиго као алтернатива дијагнози

Пензионисани професор филозофије и скептике Роберт Тодд Царролл напомиње да многи коментатори о индиго феномену имају различите квалификације и стручност, а родитељи можда преферирају означавање свог детета индиго као алтернатива дијагнози која подразумева лоше родитељство, нарцисоидно родитељство, штету, или менталне болести. Ово је веровање које понављају академски психолози. Неки експерти за ментално здравље су забринути због тога што обележавање малолетног детета "индиго" може одложити правилну дијагнозу и лечење које би могло помоћи детету или погледати стил родитељства који може довести до понашања. Други су изјавили да се многе од особина индиго деце могу протумачити као једноставна нервоза и несаница.

Однос хиперактивног поремећаја и дефицита пажње

Многа деца које су родитељи идентификовали као индиго деца имају дијагностиковани поремећај хиперактивности/дефицит пажње (АДХД).Књига коју су написали Тобер и Царролл "Тхе Индиго Цхилдрен" повезали су концепт "индиго детета" са дијагнозом АДХД-а. Давид Цохен истиче да означавање детета индиго представља алтернативу дијагнози која подразумева менталне болести, што се може допасти многим родитељима. Цохен је рекао: "Став у медицини је да је АДХД дефект. То је поремећај. Ако сте родитељ, идеја о " надареним "је много привлачнија од идеје о поремећају. Повезујући концепт индиго деце са омаловажавањем употребе лека Риталин за контролу АДХД-а, Роберт Тодд Царролл каже: "Пажња и скоро хистерија око употребе Риталина допринела је атмосфери која омогућава књизи попут Индиго Цхилдрен да буде схваћена озбиљно. Ко не би веровао да су њихова деца посебна и изабрана за неку високу мисију, а не да имају поремећај мозга? " Степхен Хинсхав, професор психологије на Универзитету у Калифорнији, Беркелеи, тврди да је брига због превелике медицинације деце легитимна, али чак и надарена дјеца са АДХД боље уче са више структуре него са мање, чак и ако структура у почетку изазива тешкоће. Многи означени као индиго деца се уче или су била учена код куће. Многа деца која су означена као индиго деца исупуњавају исте критеријуме као и деца која су била одгајана од стране нарцисиоидних родитеља и сматрају се као емотивно злостављаним.

Студија из 2011. године сугеришу да родитељи деце са АДХД-ом који своју децу означавају као "индиго", могу да виде проблематична понашања која симболизују АДХД, да буду позитивнији и да имају мање фрустрације и разочарања, иако још увек имају више негативних емоција и сукоба него родитељи деце без дијагноза.

Однос према аутизму

Децу кристала, концепт који се односи на индиго децу, повезује истраживач аутизма Митзи Валтз са аутистичким спектром. Подржаватељи рекатегоризују аутистичне симптоме као телепатске моћи и покушавају да реконцептуализују аутистичне особине повезане с њима као део позитивног идентитета. Валз тврди да могу постојати опасности за ова уверења, водећи родитеље да негирају постојање оштећења, избегавају доказане третмане и троше знатан новац на бескорисне интервенције. Валз тврди да "родитељи такође могу пренети системе веровања детету које је самопомоћно, збуњујуће или потенцијално застрашујуће".

Индиго деца по генерацијама

Америчка научница Лори Јохнсон детаљно је проучила индиго децу и поделила их у 5 генерација те свакој приписала посебне особине.

Алфа генерација

У ову генерацију спадају деца рођена између 1958-1968. године . Карактерише их плаво – зелено – љубичасти слој ауре. Процес менталног сазревања започиње тек у 28. или 29. години живота и траје око 7 година . То раздобље пуно је проблема, животних потешкоћа и болести. Касне тридесете период су опоравка и процвата психичких способности . Интуиција им се продубљује, а развија се и исцелитељска моћ .

Бета генерација

У другу генерацију спадају деца рођена између 1968-1978. године . Као и Алфа генерацију, Бета генерацију карактерише младолик изглед. Чак и до старије доби изгледају млађе од своје хронолошке доби, аи живе дуже. Праву индиго зрелост доживе тек у четрдесетим.

Гама генерација

Индиго деца рођена између 1978-1988. године . Гама генерација најчешће је дијагностикован као генерација деце са поремећајима у понашању или неким обликом хиперактивности. Период менталног сазревања за ову генерацију је у њиховим касним двадесетим .

Делта генерација

У ову генерацију спадају деца рођена између 1988-1998. године . Ова деца имају изузетно тежак пубертет и понекад су склона злоупотреби дрога и алкохола те суицидуалном понашању. Родитељи ове генерације имају тежак задатак у одгоју и саветовању своје деце.

Омега генерација

У последњу генерацију спадају деца рођена између 1998-2008. године . Деца ове генерације имају проблеме у прилагођавању околини. Постоји опасност од тешких обољења и повлачења од спољног света попут аутизма или Аспергеровог синдрома што је резултат њихове екстремне сензибилности.

Иако још нема научних доказа, професор Друнвало Мелцхизедек тврди да унутар ДНА структуре Индиго деце постоји генетска промена. Такође, Мелцхизедек сматра да је ИК човечанства нагло порастао са доласком индиго деце будући да је међу њима просек коефицијента интелигенције 130.

Научне критике

Према психијатру Русселу Барклеyу, светском стручњаку за АДХД, Неw Аге мора, да би био имало озбиљно схваћен, поднети емпиријске доказе за постојање "индиго деце" и "17 одлика" које их наводно красе, а које су лако примјењиве на већину људи већину времена. Пропаганду назива применом Фореровог ефекта. Барклеy је такође изразио забринутост што се деца с проблемом етикетирају као "индиго", што може дати резултат одгођене медицински исправне дијагнозе и медицински исправним третманом који дјетету може помоћи. Други су, не тако обзирно, нагласили да се већина "одлика индиго деце" може само интерпретирати као обична ароганција и себични индивидуализам, што родитељи с Неw Аге уверењима не желе прихватити, јер су уверени да је на снази завера здравствених радника и лекара, инсистирајући на томе да су њихова деца "посебна".

Такође, једно од комплементарних рационалних објашњења за такво понашање деце јесте чињеница да децу све више одгајају медији, те да су изложена ирационалности Неw Агеа путем медија и родитеља. Деца једноставно имају све мање ауторитета због презапослености и стреса родитеља па сами себе сматрају супериорним. Из становишта психологије човека, схватљиво је због чега се известан део родитеља буни. Репресија настаје због тога што сматрају да је дете с дијагнозом "несавршено" или "оштећено". Иако медицинске дијагнозе не значе да је дете ментално поремећено, родитељима с Неw Аге уверењима то ништа не значи, па оптужују лекаре да врше експерименте над њиховом децом (упоредити с паранојом). Одбрана рационалног мишљења је бесмислена, јер "они злостављају и експериментишу над децом" изазива репресију. Незнатна мањина родитеља ће истражити о чему се ради у целој "индиго" пропаганди.

Ницк Цолангело, професор и специјалиста за образовање надарене деце, изјавио је како би било боље да прва књига о индиго деци никад није објављена, те да се тај "покрет уопште не бави децом, нити бојом индиго. Бави се одраслима који изигравају стручњаке како би зарадили новац на књигама, презентацијама и видео материјалу."

Ни дечија психологија ни психијатрија не признаје овај наводни феномен и сврставају га под псеудознаност.

Дискусија о новом религијском покрету

Нанцy Анн Таппе је првобитно приметила да се од једног типа Индиго детета ("интердимензионално дете"), упркос томе што је био окарактерисан као силеџија, очекивало да ће водити нове верске покрете.

Један пагански аутор, Лорна Теддер, у анегдоти напомиње да свака паганска жена коју је познавала која је имала или је требало да има дете, веровала да је њено дете Индиго дете.

С. Зохрех Кермани изјављује да "упркос њиховим проблемима са ауторитетом, неконтролисаним темпом и надмоћним егоима, Индиго Деца су многи идеални потомци паганског родитеља: осетљива, видовита и психички снажна", али такође констатује да се концепт мање темељи на психичким особинама и способностима детета колико на жељи и нади родитеља за издвајањем од мање еволуиране масе.

Данијел Клајн, у есеју под насловом "Нова деца: Индиго деца и Неw Аге дискурс", напомиње да чаробно уверење да је дечја невиност једнака духовним моћима постоји вековима, и да је покрет Индиго деце укорењен у верском одбацивању научне медицине. Конкретно, он тврди да је Нанци Анн Таппе извела неке од својих идеја од Цхарлес Вебстер Леадбеатер-а (њена главна иновација је наглашавање везе између деце и индиго боји) и да је прихватање Неw Аге концепта реакција на дијагнозу АДД, АДХД и аутизам. Клајн такође говори о томе како су се Царролл и Тобер трудили да се дистанцирају од верских уверења о Индиго деци, како би задржали контролу над концептом (чак и поништавајући своје претходне афирмације о аурама), и како скептици и припадници Неw Аге покрета подједнако реторички позивају науку (упркос каснијем одбацивању исте), како би легитимисали своја идеолошка уверења у вези са постојањем индиго деце.

На Фестивалу идеја Универзитета у Кембриџу (2014), антрополог Бетх Синглер дискутовао је како је израз индиго дете функционисао као нови религиозни покрет, заједно са џедаизмом. Синглеров рад се фокусира на покрет Индига као део свеобухватне дискусије о "ширим моралним паникама око деце, родитељству, дијагнози поремећаја као што су АДХД и аутизам и теоријама завере о Биг Пхарма(медицниска компанија) и вакцинацији".

Литература

• Барретт, Давид V. (2011). А Бриеф Гуиде то Сецрет Религионс: А Цомплете Гуиде то Херметиц, Паган анд Есотериц Белиефс (на језику: енглески). Литтле, Броwн Боок Гроуп. ИСБН 9781849018111. 

Спољашње везе

• https://duhovnamisao.com/2010/09/06/parapsihologija/
• https://www.conopljanews.net/indigo_deca.html
• https://www.youtube.com/watch?v=zaSAoVSO_VU