Информациона технологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Информациона технологија (ИТ) (енгл. information technology (IT)) се, од стране Америчке асоцијације за информационе технологије, дефинише као "изучавање, дизајн, развој, имплементација (спровођење) и подршка или управљање рачунарским информационим системима (ИС), софтверским апликацијама и хардвером". ИТ користе рачунаре и рачунарске програме да претворе, ускладиште (сместе), штите, обраде, безбедно шаљу и примају информације.[1]

Термин (појам) „информациона технологија” често обухвата и знатно шире поље области технологије. Све оне активности којима се ИТ професионалци баве, од инсталација апликативних програма до пројектовања сложених рачунарских мрежа и информационих система. Неке од тих активности су: умрежавање и инжењеринг рачунарског хардвера, дизајнирање софтвера и база података, као и управљање и администрација информационим системом.[2][3][4]:869 Информациона технологија је општи термин који описује технологију која помаже производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији информација.

Први који је употребио термин „Информационе технологије” био је Џим Домсик из Мичигена и то новембра 1981. године. Термин је употребио како би модернизовао до тада коришћени израз „обрада података”. У то време Домсик је радио као рачунарски менаџер у аутомобилској индустрији.

Стандарде у овој области дефинисале су организације АБЕТ и АЦМ.

У својој основи, информациона технологија (ИТ) се бави побољшањем различитих људских напора у рјешавању проблема кроз пројектовање, развој и коришћење технолошки заснованих система и процеса који побољшавају ефикасност и ефективност информација и релевантних знања у различитим стратешким, тактичким и оперативним ситуацијама. У идеалном случају, то се постиже кроз обраћање пажње на информационе потребе људи у ријешавању проблема и задатака, у пружању технолошких помагала, укључујући рачунарске системе засноване на хардверу и софтверу и процесе у вези, који помажу у овим задацима. Активности информационе технологије допуњују и побољшавају, али такође превазилазе границе традиционалног инжењеринга, стављајући нагласак на информационе основе инжењерских активности, насупрот заснивању на физичким наукама у традиционалним инжењерским подухватима.

Информациона технологија се састоји од хардвера и софтвера који омогућава прибављање, представљање, складиштење, пренос и коришћење информација.[5] Успјешност у информационој технологији зависи од способности да се носимо са укупном архитектуром система, његових интерфејса са људима и организацијама и веза са спољашњим окружењима. Такође је критична његова способност да информације претвара у знање.[6]

Почетни напори у пружању система заснованих на информационим технологијама, били су у вези са имплементацијом и коришћењем нових технологија за подршку канцеларијским пословима. Они су еволуирали од електричних писаћих машина и електронских рачуноводствених система ка напредном технолошком хардверу као што је факсна машина и лични рачунар који обављају важне функције међу којима су електронска обрада списа, рачуноводство и обрада текста. Данашњи главни аспект информационих технологија тиче се умрежавања и интернета.

Историјски развој информационе технологије[уреди]

У раним данима људске цивилизације, развој је био могућ једино кроз људски напор односно рад. Људска способност за коришћење природних ресурса, довела је до тога да се човјечанство развија не само кроз свој сопствени напор и рад, већ и кроз употребу доступних природних ресурса. За класичан примјер у економији обично се узима земљиште као појам који подразумјева природне физичке ресурсе. У то вријеме, највећи број људских друштава се заснивао на малим земљопосједницима. Доступност финансијског капитала током индустријске револуције увела је трећи основни економски ресурс и омогућила развој хијерархијских корпорација. Овај период је углавном повезан са централизацијом, масовном производњом производа и стандардизацијом.

У другом дијелу индустријске револуције откривена је електрична енергија а нешто касније и полупроводници.[7] Ова открића су довела до информатичког, или доба информационих технологија. Међу многобројним потенцијално критичним алатима базираним на информационим технологијама срећемо: машине база података, е-пошту, алатке вјештачке интелигенције, уређаје за пренос факсимила (факс машине), програмске језике четврте генерације, локалне мреже (ЛАН), дигиталне мреже са интегрисаним сервисима (ИСДН), кабловске и АДСЛ мреже за приступ интернету, уређаје и дискове за оптичко складиштење података (CD-РОМ, ДВД и сл.), личне рачунаре, паметне (напредније) мобилне телефоне, ручне и таблет рачунаре, алгоритме за паралелну обраду, софтвер за обраду текста, софтверске пакете за инжењеринг помоћу рачунара, пакете рачуноводственог софтвера, итд. Скоро све што подржава прикупљање, представљање, пренос и коришћење информација, може се назвати производом информационе технологије.

Електронска обрада података[уреди]

Складиштење података[уреди]

Бушене траке које су користиле у раним рачунарима за чување података

Рани елецтронски рачунари као што је Колос користили су бушене траке, дуге папирне траке на којима су подаци приказани низом рупа, сада застарелом технологијом.[8]:178 Електронско складиштење података, које се користи у модерним рачунарима, датира из времена Другог светског рата, кад је један облик одложене линијске меморије био развијен ради уклањања нереда из радарских сигнала, чија прва практирчна примена је била линија кашњења живе.[9]:1 Прво масовно спремиште података са рандомним приступом је била Вилијамсова цев, базирана на стандардној катодној цеви,[10] али су информације које су чуване у њој у виду линијски одложене меморије били нестални, у смислу да се цев морала континуирано освежавати, и стога су подаци бивали изгубљени по прекиду напона. Најранија форма постојаног рачунарског спремишта информација био је магнетни бубањ, који је изумљен 1932. године[11] и нашао је примену у машини Феранти Марк 1, првом комерцијално доступном електронском рачунару опште намене на свету.[12]

ИБМ је увео прве тврде дискове 1956. године, као компоненту њиховог 305 RAMAC рачунарског система.[13]:6 Већина дигиталних података у данашње време се чува на магнетским тврдим дисковима, или на оптичким медијима као што је CD-РОМ.[14]:4–5 До 2002 највећи део информација је био ускладиштен на аналогним уређајима. Те године је капацитед дигиталних уређаја за складиштење података превазишао аналогне уређаје по први пут. Године 2007 скоро 94% података удкладиштених широм света је почивало на дигиталним уређајима:[15] 52% на тврдим дисковима, 28% на оптичким уређајима и 11% на дигиталним магнетским тракама. По неким проценама светски капацитет чувања информација на електронским уређајима је порастао од мање од 3 ексабајта у 1986. до 295 ексабајта у 2007,[16] удвостручујући се апроксимативно сваке три године.[17]

Базе података[уреди]

SQL оруђе у бази података

Системи за управљање базама података су се појавили током 1960-тих[18]:2 да би се задовољила потреба за прецизним и брзим чувањем и приступом великим количинама података. Један од најранијих таквих система је био ИБМ-ов Систем за управљање информацијама (енгл. Information Management System - IMS),[18]:2 који је још увек у широкој употреби, мада је прошло више од 50 година.[19] IMS складишти податке хијерархијски.[18]:2 Током 1970-тих Тед Код је предложио један алтернативни модел за релационо складиштење базиран на теорији скупова и предикатној логици и познатим концептима табела, редова и колона. Први комерцијално доступни систем за управљање релационим базама података (енгл. Relational database management system - RDBMS) је произвела фирма Оракл 1980. године.[18]:3

Сви системи за управљање базама података састоје се од неколико компоненти које заједнички омогућавају мноштву корисника симултани приступ сачуваним подацима уз одржавање интегритета. Карактеристика свих база података је да је структура података које они садрже дефинисана и сачувана засебно од самих података, у схеми базе података.[18]:2

Прошириви језик за означавање (енгл. Extensible markup language - XML) је постао популарни формат за представљање података задњих деценија. Мада XML подаци могу да буду сачувани у нормалним датотечним системима, они се често чувају у релационим базама података да би се искористила њихова „робусна имплементација верификована годинама теоријских и практичних напора”.[20]:2 Следећи еволуциони корак је Стандардизовани генерализовани језик за означавање (енгл. Standard Generalized Markup Language - SGML), чија XМЛ базирана текстуална структура пружа предности формата који је машински и мануелно разумљив.[20]:4

Приступ подацима[уреди]

Модел релационих база података је увео од програмског језика независни Структуирани упитни језик (енгл. Structured Query Language - SQL), базиран на релационој алгебри.

Термини „подаци” и „информације” нису синонимни. Све што је сачувано су подаци, али они постају информације само кад су организовани и смислено представљени.[21]:1–9 Већина дигиталних података у свету није структуирана, и чувају се у мноштву различитих физичких формата[22]:2[а] чак и у оквиру појединачне организације. Развој складишта података је започео током 1980-тих ради интеграције мноштва различитих типова сачиваних података. Она типично садрже податке екстраховане из различитих извора, укључујући спољашње изворе као што је Интернет, организоване на такав начин се омогући рад система за подршку одлучивања (DSS).[23]:4–6

Пренос података[уреди]

Пренос података има три аспекта: трансмисију, пропагацију, и пријем.[24]:361 Он се у ширем смислу може категорисати као вид емитовања, при чему се информација једносмерно преноси, или као телекомуникације, при чему се користе двосмерни канали.[16]

XML приступ је у све већој мери примењиван као начин размене података од раних 2000-тих,[20]:xиии посебно у машински орјентисаним интеракцијама као што су оне у којима учествују разни мрежни протоколи, као што је SOAP,[20]:4 којима се описују „подаци у транзиту уместо ... података у мировању”.[20]:xиии Један од изазова такве примене је конвертовање података из релационих база података у XML структуре објектног модела документа (DOM) .[25]:228–31

Манипулација података[уреди]

Хилберт и Лопез су идентификовали експоненцијалну брзину технолошких промена (форму Муровог закона): машински апликационо специфични капацитет обраде информација по глави становника се удвостручавао апроксимативно сваких 14 месеци између 1986. и 2007. године; капацитет по глави становника светских рачунара опште сврхе се удвостручавао сваких 18 месеци током исте две деценије; глобални телекомуникациони капацитет по глави становника се удвостручавао свака 34 месеца; светском капацитету складиштења по глави становника је било потребно око 40 месеци да се удвостручи (сваке 3 године); и количина емитованих информација по глави становника се удвостручавала сваких 12,3 година.[16]

Масивне количине података се складиште сваког дана широм света, али ако подаци не могу да буду ефективно анализирани и презентирани, они есенцијално почивају у оном што се назива гробницама података: „архивама података који се ретко посећују”.[26]:5 Да би се решило ово питање, поље анализе података – „процес откривања релевантних образаца и знања из великих количина података”[26]:8 се појавило током касних 1980-тих.[26]:xxиии

Перспектива[уреди]

Академска перспектива[уреди]

У академском контексту, Асоцијација за рачунарске машине дефинише ИТ као „програме додипломских студија који припремају ученике да задовоље рачунарско технолошке потребе бизниса, владе, здравства, школа и других врста организација. ... ИТ стручњаци преузмају одговорност за одабир хардверских и софтверских производа погодних за организацију, интегришући те производе са организацијским потребама и инфраструктуром, као и инсталирајући, прилагођавајући и одржавајући те апликације за рачунарске кориснике организације.”[27]

Перспектива трговине и запошљавања[уреди]

Компаније у пољу информационе технологије се обично разматрају као група „техничког сектора” или „техничке индустрије”.[28][29][30]

У пословном контексту, Информационо технолошка асоцијација Америке је дефинисала информациону технологију као „проучавање, дизајн, развој, примену, имплементацију, подршку или управљање рачунарским информационим системима”.[31] Одговорности оних који раде у овом пољу обухватају админстрацију мреже, развој и инсталацију софтвера, и планирање и управљање технолошким животним циклусом организације, по коме се хардвер и софтвер одржавају, надограђују и замењују.

Пословна вредност информационе технологије лежи у аутоматизацији пословних процеса, пружању информација за доношење одлука, повезивању предузећа са својим клијентима и обезбеђивању продуктивних алата ради повећања ефикасности.

Етичка перспектива[уреди]

Поље информационе етике је успоставио математичар Норберт Винер током 1940-тих.[33]:9 Неке од етичких питања везаних за коришћење информационе технологије обухватају:[34]:20–21

  • Повреде ауторских права при преузимању ускладиштене датотеке без дозволе власника ауторских права
  • Послодавци који надзиру е-пошту својих запосленика и другу употребу интернета
  • Нежељена е-пошта
  • Хакерски приступ онлајн базама података
  • Веб сајтови који инсталирају ХТТП колачиће или спајвер ради праћења онлајн активности корисника

Напомене[уреди]

  1. ^ "Формат" реферс то тхе пхyсицал цхарацтеристицс оф тхе сторед дата суцх ас итс енцодинг сцхеме; "струцтуре" десцрибес тхе органисатион оф тхат дата.

Референце[уреди]

  1. ^ „Фрее он-лине дицтионарy оф цомпутинг (ФОЛДОЦ)”. Приступљено 9. 2. 2013. 
  2. ^ Леавитт, Харолд Ј.; Wхислер, Тхомас L. (1958), „Манагемент ин тхе 1980с”, Харвард Бусинесс Ревиеw, 11 
  3. ^ Цхандлер, Даниел; Мундаy, Род, „Информатион тецхнологy”, А Дицтионарy оф Медиа анд Цоммуницатион (фирст изд.), Оxфорд Университy Пресс, Приступљено 1. 8. 2012, [Претплата неопходна (помоћ)], »Цоммонлy а сyнонyм фор цомпутерс анд цомпутер нетwоркс бут море броадлy десигнатинг анy тецхнологy тхат ис усед то генерате, сторе, процесс, анд/ор дистрибуте информатион елецтроницаллy, инцлудинг телевисион анд телепхоне.« 
  4. ^ Ралстон, Антхонy; Хеммендингер, Давид; Реиллy, Едwин D., ур. (2000), Енцyцлопедиа оф Цомпутер Сциенце (4тх изд.), Натуре Публисхинг Гроуп, ИСБН 978-1-56159-248-7 
  5. ^ Даинтитх, Јохн, ур. (2009), „ИТ”, А Дицтионарy оф Пхyсицс, Оxфорд Университy Пресс, Приступљено 1. 8. 2012 
  6. ^ Зуппо, Цолраин M. „Дефининг ИЦТ ин а Боундарyлесс Wорлд: Тхе Девелопмент оф а Wоркинг Хиерарцхy” (ПДФ). Интернатионал Јоурнал оф Манагинг Информатион Тецхнологy (ИЈМИТ). стр. 19. Приступљено 13. 2. 2016. 
  7. ^ Цооке-Yарбороугх, Е. Х. (1998), „Соме еарлy трансистор апплицатионс ин тхе УК”, Енгинееринг анд Сциенце Едуцатион Јоурнал, ИЕЕ, 7 (3): 100—106, ИССН 0963-7346, дои:10.1049/есеј:19980301, Приступљено 7. 6. 2009 
  8. ^ Алавудеен, А.; Венкатесхwаран, Н. (2010), Цомпутер Интегратед Мануфацтуринг, ПХИ Леарнинг, ИСБН 978-81-203-3345-1 
  9. ^ Лавингтон, Симон (1998), А Хисторy оф Манцхестер Цомпутерс (2нд изд.), Тхе Бритисх Цомпутер Социетy, ИСБН 978-1-902505-01-5 
  10. ^ „Еарлy цомпутерс ат Манцхестер Университy”, Ресуррецтион, Тхе Цомпутер Цонсерватион Социетy, 1 (4), лето 1992, ИССН 0958-7403, Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2017, Приступљено 19. 4. 2008 
  11. ^ Университäт Клагенфурт (ур.), „Магнетиц друм”, Виртуал Еxхибитионс ин Информатицс, Приступљено 21. 8. 2011 
  12. ^ Тхе Манцхестер Марк 1, Университy оф Манцхестер, Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2008, Приступљено 24. 1. 2009 
  13. ^ Кхурсхудов, Андреи (2001), Тхе Ессентиал Гуиде то Цомпутер Дата Стораге: Фром Флоппy то ДВД, Прентице Халл, ИСБН 978-0-130-92739-2 
  14. ^ Wанг, Схан X.; Тараторин, Александр Марковицх (1999), Магнетиц Информатион Стораге Тецхнологy, Ацадемиц Пресс, ИСБН 978-0-12-734570-3 
  15. ^ Wу, Сузанне, „Хоw Муцх Информатион Ис Тхере ин тхе Wорлд?”, УСЦ Неwс, Университy оф Соутхерн Цалифорниа, Приступљено 10. 9. 2013 
  16. 16,0 16,1 16,2 Хилберт, Мартин; Лóпез, Присцила (1. 4. 2011), „Тхе Wорлд'с Тецхнологицал Цапацитy то Сторе, Цоммуницате, анд Цомпуте Информатион”, Сциенце, 332 (6025): 60—65, ПМИД 21310967, дои:10.1126/сциенце.1200970, Приступљено 10. 9. 2013 
  17. ^ „Америцас евентс- Видео аниматион он Тхе Wорлд'с Тецхнологицал Цапацитy то Сторе, Цоммуницате, анд Цомпуте Информатион фром 1986 то 2010”. Тхе Ецономист. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2012. 
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 Wард, Патрициа; Дафоулас, Георге С. (2006), Датабасе Манагемент Сyстемс, Ценгаге Леарнинг ЕМЕА, ИСБН 978-1-84480-452-8 
  19. ^ Олофсон, Царл W. (октобар 2009), А Платформ фор Ентерприсе Дата Сервицес (ПДФ), ИДЦ, Приступљено 7. 8. 2012 
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 Пардеде, Ериц (2009), Опен анд Новел Иссуес ин XМЛ Датабасе Апплицатионс, Информатион Сциенце Референце, ИСБН 978-1-60566-308-1 
  21. ^ Кедар, Сеема (2009), Датабасе Манагемент Сyстемс, Тецхницал Публицатионс, ИСБН 978-81-8431-584-4 
  22. ^ ван дер Аалст, Wил M. П. (2011), Процесс Мининг: Дисцоверy, Цонформанце анд Енханцемент оф Бусинесс Процессес, Спрингер, ИСБН 978-3-642-19344-6 
  23. ^ Дyцхé, Јилл (2000), Турнинг Дата Инто Информатион Wитх Дата Wарехоусинг, Аддисон Wеслеy, ИСБН 978-0-201-65780-7 
  24. ^ Wеик, Мартин (2000), Цомпутер Сциенце анд Цоммуницатионс Дицтионарy, 2, Спрингер, ИСБН 978-0-7923-8425-0 
  25. ^ Леwис, Брyн (2003), „Еxтрацтион оф XМЛ фром Релатионал Датабасес”, Ур.: Цхаудхри, Акмал Б.; Дјераба, Цхабане; Унланд, Раинер; Линднер, Wолфганг, XМЛ-Басед Дата Манагемент анд Мултимедиа Енгинееринг – ЕДБТ 2002 Wорксхопс, Спрингер, ИСБН 978-3540001300 
  26. 26,0 26,1 26,2 Хан, Јиаwеи; Камбер, Мицхелине; Пеи, Јиан (2011), Дата Мининг: Цонцептс анд Тецхниqуес (3рд изд.), Морган Кауфманн, ИСБН 978-0-12-381479-1 
  27. ^ Тхе Јоинт Таск Форце фор Цомпутинг Цуррицула 2005.Цомпутинг Цуррицула 2005: Тхе Овервиеw Репорт (пдф) Арцхивед 21. 10. 2014. ат тхе Wаyбацк Мацхине.
  28. ^ „Тецхнологy Сецтор Снапсхот”. Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2017. Приступљено 12. 1. 2017. 
  29. ^ „Оур программес, цампаигнс анд партнерсхипс”. ТецхУК. Приступљено 12. 1. 2017. 
  30. ^ „Цyберстатес 2016”. ЦомпТИА. Приступљено 12. 1. 2017. 
  31. ^ Процтор, К. Сцотт (2011), Оптимизинг анд Ассессинг Информатион Тецхнологy: Импровинг Бусинесс Пројецт Еxецутион, Јохн Wилеy & Сонс, ИСБН 978-1-118-10263-3 
  32. 32,0 32,1 32,2 32,3 32,4 Цсорнy, Лаурен (9. 4. 2013). „Цареерс ин тхе гроwинг фиелд оф информатион тецхнологy сервицес : Беyонд тхе Нумберс: У.С. Буреау оф Лабор Статистицс”. блс.гов. 
  33. ^ Бyнум, Террелл Wард (2008), „Норберт Wиенер анд тхе Рисе оф Информатион Етхицс”, Ур.: ван ден Ховен, Јероен; Wецкерт, Јохн, Информатион Тецхнологy анд Морал Пхилосопхy, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-85549-5 
  34. ^ Реyнолдс, Георге (2009), Етхицс ин Информатион Тецхнологy, Ценгаге Леарнинг, ИСБН 978-0-538-74622-9 

Литература[уреди]

  • Алавудеен, А.; Венкатесхwаран, Н. (2010). Цомпутер Интегратед Мануфацтуринг. ПХИ Леарнинг. ИСБН 978-81-203-3345-1. 
  • Бyнум, Террелл Wард (2008). „Норберт Wиенер анд тхе Рисе оф Информатион Етхицс”. Ур.: ван ден Ховен, Јероен; Wецкерт, Јохн. Информатион Тецхнологy анд Морал Пхилосопхy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-85549-5. 
  • Цхаудхури, П. Пал (2004). Цомпутер Организатион анд Десигн. ПХИ Леарнинг. ИСБН 978-81-203-1254-8. 
  • Цхилдресс, Давид Хатцхер (2000). Тецхнологy оф тхе Годс: Тхе Инцредибле Сциенцес оф тхе Анциентс. Адвентурес Унлимитед Пресс. ИСБН 978-0-932813-73-2. 
  • Дyцхé, Јилл (2000). Турнинг Дата Инто Информатион Wитх Дата Wарехоусинг. Аддисон Wеслеy. ИСБН 978-0-201-65780-7. 
  • Хан, Јиаwеи; Камбер, Мицхелине; Пеи, Јиан (2011). Дата Мининг: Цонцептс анд Тецхниqуес (3рд изд.). Морган Кауфман. ИСБН 978-0-12-381479-1. 
  • Кедар, Сеема (2009). Датабасе Манагемент Сyстемс. Тецхницал Публицатионс. ИСБН 978-81-8431-584-4. 
  • Кхурсхудов, Андреи (2001). Тхе Ессентиал Гуиде то Цомпутер Дата Стораге: Фром Флоппy то ДВД. Прентице Халл. ИСБН 978-0-130-92739-2. 
  • Лавингтон, Симон (1980). Еарлy Бритисх Цомпутерс. Дигитал Пресс. ИСБН 978-0-7190-0810-8. 
  • Лавингтон, Симон (1998). А Хисторy оф Манцхестер Цомпутерс (2нд изд.). Тхе Бритисх Цомпутер Социетy. ИСБН 978-1-902505-01-5. 
  • Леwис, Брyн (2003). „Еxтрацтион оф XМЛ фром Релатионал Датабасес”. Ур.: Цхаудхри, Акмал Б.; Дјераба, Цхабане; Унланд, Раинер; Линднер, Wолфганг. XМЛ-Басед Дата Манагемент анд Мултимедиа Енгинееринг – ЕДБТ 2002 Wорксхопс. Спрингер. ИСБН 978-3540001300. 
  • Пардеде, Ериц (2009). Опен анд Новел Иссуес ин XМЛ Датабасе Апплицатионс. Информатион Сциенце Референце. ИСБН 978-1-60566-308-1. 
  • Процтор, К. Сцотт (2011). Оптимизинг анд Ассессинг Информатион Тецхнологy: Импровинг Бусинесс Пројецт Еxецутион. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-1-118-10263-3. 
  • Ралстон, Антхонy; Хеммендингер, Давид; Реиллy, Едwин D., ур. (2000). Енцyцлопедиа оф Цомпутер Сциенце (4тх изд.). Натуре Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-1-56159-248-7. 
  • Реyнолдс, Георге (2009). Етхицс ин Информатион Тецхнологy. Ценгаге Леарнинг. ИСБН 978-0-538-74622-9. 
  • ван дер Аалст, Wил M. П. (2011). Процесс Мининг: Дисцоверy, Цонформанце анд Енханцемент оф Бусинесс Процессес. Спрингер. ИСБН 978-3-642-19344-6. 
  • Wанг, Схан X.; Тараторин, Александр Марковицх (1999). Магнетиц Информатион Стораге Тецхнологy. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-734570-3. 
  • Wард, Патрициа; Дафоулас, Георге С. (2006). Датабасе Манагемент Сyстемс. Ценгаге Леарнинг ЕМЕА. ИСБН 978-1-84480-452-8. 
  • Wеик, Мартин (2000). Цомпутер Сциенце анд Цоммуницатионс Дицтионарy. 2. Спрингер. ИСБН 978-0-7923-8425-0. 
  • Wригхт, Мицхаел Т. (2012). „Тхе Фронт Диал оф тхе Антикyтхера Мецханисм”. Ур.: Коетсиер, Теун; Цеццарелли, Марцо. Еxплоратионс ин тхе Хисторy оф Мацхинес анд Мецханисмс: Процеедингс оф ХММ2012. Спрингер. стр. 279—292. ИСБН 978-94-007-4131-7. 
  • Allen, T., and M. S. Morton, eds. 1994. Information Technology and the Corporation of the 1990s. New York: Oxford University Press.
  • Gitta, Cosmas and South, David (2011). Southern Innovator Magazine Issue 1: Mobile Phones and Information Technology: United Nations Office for South-South Cooperation. ISSN 2222-9280
  • Gleick, James (2011).The Information: A History, a Theory, a Flood. New York: Pantheon Books.
  • Прице, Wилсон Т. (1981). Интродуцтион то Цомпутер Дата Процессинг. Холт-Саундерс Интернатионал Едитионс. ИСБН 978-4-8337-0012-2. 
  • Shelly, Gary, Cashman, Thomas, Vermaat, Misty, and Walker, Tim. (1999). Discovering Computers 2000: Concepts for a Connected World. Cambridge, Massachusetts: Course Technology.
  • Webster, Frank, and Robins, Kevin. (1986). Information Technology – A Luddite Analysis. Norwood, NJ: Ablex.

Спољашње везе[уреди]