Инфразвук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мрежа инфразвучних сензора који служе за ослушкивање инфразвучних сигнала
Анатомија људског ува: бубњић
Ветроелектране стварају инфразвук
Сложен језик слонова у великој ми се заснива на инфразвуку
Инфразвук може изазвати и резонанцију унутрашњих органа код човека, посебно код трудница

Инфразвук је звук дубоке фреквенције који људско ухо не може осетити, јер јеод 0 до 20 Hz. Извор звука су ветротурбине и разне друге машине попут аутомобила, авиона, возова, итд. Природни извори инфразвука су олује, водопади и турбуленције ветра. Звук постаје опасан по људско здравље уколико делује на човека константном јачином од 130 дБ. Мерења на ветроелектранама су показала да та вредност никада није досегнута, а инфразвук који турбине производе не представља опасност. Код људи изложених инфразвуку јавља се осећај страха, наднаравне језе, потиштености и тескобе, што би могло објаснити паранормалне појаве попут виђења духова.[1]

Инфразвучне фреквенције[уреди]

Инфразвучне фреквенције налазе се у подручју од 0,1 до 20 Hz. Треба напоменути да у говору готово уопште нема фреквенција у том подручју (осим понеког зрачног удара код изговора билабијалних оклузива), те су ове фреквенције у подручју говора небитне (испод 100 Хз нема говорних фреквенција). Осим тога, чак и ниске звучне фреквенције од 20 до 100 Хз су бескорисне у говорној комуникацији и више ометају комуникацију (због појаве прикривања) него што користе. Ове ниске фреквенције су посебно неповољне за особе с оштећењем слуха и то из два разлога:

  • особа с оштећењем слуха није у стању звучним путем да доживи те фреквенције, а да оне при томе не изазову болни (и штетни) подражај на уху и
  • дуготрајна изложеност инфразвучним фреквенцијама може довести до озбиљних (и опасних) здравствених потешкоћа.

Фреквенције звука испод 20 Hz се не доживљавају као звук већ као титрајуће вибрације на бубњићу. Инфразвук може довести до трајних оштећења слуха или до његовог погоршања, зависно од јачине надражаја и његовог трајања. Инфразвук се тактилно осећа по читавом телу као осећај потресања или вибрације. Истраживања су утврдила да је праг тактилног осећаја на телу на фреквенцији од 10 Hz потребно око 120 дБ. Праг је скоро исти и за глуве особе (јер су њихова тактилна и кинестетска чула иста као и код особа које могу да чују). Вибротактилним стимулацијама могуће је пренети ритам (нпр. ударање по бубњу или другим удараљкама пренесено електроакустичким путем и претворено у вибротактилни подражај).[2]

Праг чујности[уреди]

Праг чујности на 20 за здраво људско уво износи око 75 dB, а особа с оштећеним слухом ове фреквенције готово уопште не може примити аудитивним путем. Ако би нпр. губитак слуха износио 50 dB, таквој би особи фреквенцију од 20 Hz морали појачати на 125 dB, а то би изазвало осећај бола. У подручју инфразвука, на фреквенцији од 10 Hz, праг чујности је око 100 dB за здраво ухо.

Историја[уреди]

Инфразвук се користио још у Првом светском рату, да би се одредио положај алтилерије. Један од зачетника проучавања инфразвука је био француски научник Владимир Гавреу (рођен у Русији као Владимир Гавронски). Док је проучавао инфразвук приметио је бол у бубњићу ува и подрхатавање лабораторијске опреме. Уочио је да инфразвук долази од вентилатора и инсталације за ваздух. Он је експериментисао са инфразвучном звиждаљком.[3]

Природни извори инфразвука[уреди]

Природни извори инфразвука су олује, таласи, лавине, земљотреси, вулкани, водопади, ломови на ледењацима, муње и турбуленције ветра.

Још 1935. у извештајима Академије наука Совјетског Савеза, руски научник Шулејкин изнео је теорију о настанку инфразвучних колебања на океану. Током олује и јаких ветрова над усталасаном површином мора долази до прекида струјања на врховима таласа. У ваздуху се стварају не само попречне, него и уздужна вибрације. Снага инфразвука који настаје сразмерна је квадрату таласа. При брзини ветра од 20 м/с снага тог звока може бити три W по сваком метру фронта таласа, што значи да и слабија бура може стварати инфразвук снаге више десетине kW. Основно зрачење инфразвука је у подручју од 6 Hz. Огледи су показали да се инфразвук веома слабо распршује са пређеном удаљеношћу. Он може без већег слабљења прелазити стотине и хиљаде километара, како ваздухом, тако и водом, при чему је ширење у води неколико пута брже.

Сложен језик слонова у великој мери се заснива на инфразвуку, с фреквенцијама од 15 до 35 Hz, што омогућује одвојеним члановима породице да се споразумевају на даљину и до десетак километара. Осим слонова, примећено да споразумевање инфразвуком остварују китови, нилски коњи, носорози, жирафе, окапи и алигатори. Китови се могу споразумевати и на неколико стотина километара инфразвуком. Неки научници тврде да и птице селице користе инфразвук на свом путу.

За време цунамија у Индијском океану 2004., примећено је да су животиње побегле из угроженог подручја знатно пре него је цунами стигао. Претпоставља се да су побегле због инфразвука који је најавио цунами.[4]

Оглед са инфразвуком од 17 Хз[уреди]

Британски научници су 31. маја 2003. у контролираном експерименту показали да екстремни басови познати као инфразвук имају мноштво чудних дејстава на људе, између осталих и тескобу, снажну тугу и трнце, чиме се подупиру познате тезе о повезаности инфразвука и чудних осећаја. Научници су производили инфразвук од 17 Hz и тестирали његов утицај на 750 људи на једном концерту. Публика није знала која су дела имала инфразвук, али 22% људи рекло је да су се необично осећали баш кад је свирана таква музика. Необичност је ишла од нелагоде и туге, преко трнаца низ леђа, до нервозе или одбојности и страха.[5][6]

Утицај инфразвука на здравље људи[уреди]

Последњих година с појавом све веће изложености човека различитим облицима буке све се више истражује и утицај инфразвука на здравље, па је тако откривена и нова виброакустичка болест (енгл. vibroacoustic disease – ВАД). То је хронична прогресивна и кумулативна болест која настаје као последица дуготрајне изложености звука ниских фреквенција (испод 100 Hz) и инфразвука уколико је интензитет био већи од 110 dB. Нпр. ова се болест јавља код људи којима је тело изложено прегласној музици на ниским фреквенцијама или радницима који рукују машинама који производе инфразвучне вибрације. Последице (и симптоми) болести могу бити вишеструки: поремећаји у понашању, страх, проблеми визуелне перцепције, поремећај равнотеже, епилепсија, мождани удар, неуролошка оштећења, васкуларне лезије, гастроинтестинална дисфункција, инфекције орофаринкса, срчани инфаркт, самоубиство. Посебно су опасне фреквенције од 1 до 7 Hz (могу изазвати чак и смрт).

Инфразвук може изазвати и резонанцију унутрашњих органа код човека. Одавно су описивани неповољни учинци прекомерне буке и вибрација на исход трудноће. Матерница углавном ублажава њихово деловање и штити плод. Међутим, вибрације које имају директно деловање на матерницу и плод у њој, посебно ако делују током дужег временског периода, јако оштећују плод. Инфразвук (од 5 до 10 Hz), који се може појавити у авионима, може узроковати побачај.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ Инфразвук, Индеx.хр, 2011.
  2. ^ „Основе физиолошке и говорне акустике“ Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 28, 2014) (језик: енглески), Свеучилисте у Загребу, Едукацијско-рехабилитацијски факултет, Младен Хеђевер, 2010.
  3. ^ „"Gavreau", in Lost Science by Gerry Vassilatos. Signals, 1999.”. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 20. 12. 2012. 
  4. ^ Nature "Can Animals Predict Disaster?", 2005.
  5. ^ Infrasonic Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 1, 2013) (језик: енглески) concert, Purcell Room, London, 31 May 2003, sponsored by the sciart Consortium with additional support by the National Physical Laboratory (NPL)
  6. ^ Sounds like terror in the air Sydney Morning Herald, 2003.
  7. ^ "Трудноћа без ризика", Проф. др. сц. Јадранка Мустајбеговић, Народни здравствени лист, 2011.

Литература[уреди]

Референце[уреди]