Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.

Invincible (album)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
„Invincible“
Мјинвинцибле.јпг
Студијски албум: Мајкл Џексон
Датум30. октобар, 2001.
ЖанрРитам и блуз, поп, хип хоп
Трајање77:08
ИздавачЕпик
ПродуцентМајкл Џексон, Родни Џеркинс, Теди Рајли
Дискографија
Blood on the Dance Floor
(1997)
„Invincible“
(2001)
Number Ones
(2003)

„Invincible“ је десети и последњи студијски албум америчког музичара Мајкла Џексона. Објавио га је Епик рекордс 30. октобра 2001. године. „Invincible“ је прво издање новог Џексоновог материјала од ремикс албума „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“, издатог 1997. Џексон, Родни Џеркинс и Теди Рајли, заједно са осталима, били су продуценти и текстописци. Слично певачевим претходним материјалима, теме албумових шеснаест песама углавном су Џексонова лична искуства повезана са његовом славом и медијима, романса и параноја. „Invincible“ је генерално позитивно оцењен од стране савремених музичких критичара.

Са албума су издата три сингла: „You Rock My World“, „Cry“ и „Butterflies“. „You Rock My World“ се нашао међу десет најпродаванијих синглова широм света. „Butterflies“ је издат само у Сједињеним Државама и био је међу двадесет најпродаванијих. „Cry“ је забележио мањи комерцијални успех. Након конфликта између Џексона и његове издавачке куће (Епик[а]), Сони мјузик је прекинуо промоцију албума. „Invincible“ је номинован једним Гремијем, за најбоље мушко вокално поп извођење. Године 2009, проглашен је најбољим албумом деценије од стране читалаца „Bilbord“ магазина.

Албум је био комерцијално успешан, налазећи се на првом месту у једанаест земаља широм света, међу којим и у Сједињеним Америчким Државама, Уједињеном Краљевству, Аустралији, Француској и у Швајцарској. „Invincible“ је био међу десет најбољих и у другим државама, док је мање успешан био у Мексику где се налазио на двадесет и деветом месту. На топ-листама се поново пласирао 2004. и 2009. након Џексонове смрти. Упркос продаји од око четрнаест милиона копија широм света, албум се наводи као комерцијални неуспех у односу на продаје Џексонових претходних албума.

Концепт[уреди]

Док је био члан групе Џексон 5, Џексон је често стварао материјал за бенд да би затим почео радити на својим соло пројектима. Једни од његових најистакнутијих радова су његови самостални студијски албуми, међу којим су „Off the Wall“ (1979) и „Thriller“ (1982). Успех албума „Thriller“, тренутно најпродаванијег албума свих времена са тиражом од 110 милиона продатих копија, често је бацао у засенак извођачеве остале пројекте. До изласка његовог десетог студијског издања, „Invincible“, Џексон није објављивао нови материјал још од 1997. и ремикс албума „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“ или студијског албума из 1995, односно, „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ тако да се ова колекција песама сматрала његовим „повратком“.[1]

Џексон је започео снимање новог материјала за албум у октобру 1997. године да би га завршио песмом „You Are My Life“, само осам недеља пре изласка албума у августу 2001. године.[2] Певач је показао интересовање за учешће репера у продукцији па макар то било у једној песми и истакао је да не жели „познатог репера“.[2] Џексонов портпарол је предложио репера који наступа под псеудонимом Фетс, из Њу Џерсија. Након што су завршили једну песму, Џексон и Фетс су се договорили да сниме још једну.[2] Родни Џеркинс је изјавио да је Џексон хтео да сними нешто што припада другачијем музичком правцу у односу на његове претходне радове описујући тај подухват изазовним.

Џексон је био главни текстописац и продуцент. Осим њега, продуценти су били: Џеркинс, Теди Рајли, Андрео Фанатик Херд, Кенет Бејбифејс Едмондс, Р. Кели и Др Фриз, док су на текстовима радили: Кели, Фред Џеркинс, Лашон Денијелс, Нора Пејн и Роберт Смит.[3] „Invincible“ представља трећу сарадњу између Џексона и Рајлија, претходно су сарађивали код албума „Dangerous“ и „HIStory“. „Invincible“ је Џексонов десети и последњи студијски албум снимљен и издат током његовог живота.[4] У извештајима је наведено да су трошкови израде албума били тридесет милиона америчких долара.[5] Омот албума је био доступан у пет различитих боја: у сребрној, црвеној, плавој, наранџастој и у зеленој. Тренутно, албум се може купити само са сребрним омотом.

„Invincible“ је посвећен тада петнаестогодишњем афроамеричком дечаку Бенџамину Хермансену кога је усмртила група неонациста у Ослу у јануару 2001. године.[6] Разлог због којег је њему посвећено, делом је чињеница да је још један дечак из Осла, Омер Бати, Џексонов пријатељ, био блиски Хермансенов друг. У посвети пише:

„Мајкл Џексон специјално захваљује. Овај албум је посвећен Бенџамину Бенију Хермансену. Можда будемо запамтили да не треба осуђивати човека због боје његове коже већ због садржаја његовог карактера. Бенџамине... волимо те... почивај у миру.“[6]

Албум је такође посвећен Џексоновој баки Николети Сотил као и његовим родитељима Џозефу и Кетрин Џексон.[6]

Композиције[уреди]

    „Cry“
    Одломак другог сингла са албума. Стихови песме говоре о уједињењу људи и њиховом међусобном помагању.

Песме албума „Invicible“ припадају жанровима: ритам и блуз, хип хоп, денс, синтпоп и урбан.[7] Четрнаест од шеснаест композиција је написао Џексон. Укупно трајање албума је седамдесет и седам минута и осам секунди. Теме ових шеснаест песама односе се на Џексонова лична искуства која се тичу љубави, параноје, напада на његову приватност и страшних ситуација у којим се налазио.[7] „Invincible“ почиње песмом „Unbreakable“ која се огледа у стиховима: „Са свим кроз шта сам прошао, још увек сам ту.“ (енгл. With all that I've been through/I'm still around). Године 2002, у интервјуу за магазин „Вајб“, Џексон је говорио о инспирацији за писање песме „Speechless“:

„Privacy“, рефлектујући певачева лична искуства, о борби је са инвазијом медија и лажима које они разносе.[7] „The Lost Children“ је о угроженој деци.[7] У песми „Whatever Happens“, Џексон је певао у трећем лицу о двоје људи укључених у неименовану страшној ситуацији.[7] „Cry“, као и „Man In the Mirror“, о је жељи да се помогне свету имајући у виду да се то не може самостално извршити.[7] „Butterflies“ и „Break of Dawn“ са својим стиховима су виђени од стране критичара као блештави и у стању да допру до својих слушалаца.[9] „Threatened“ има форму нарације приче.[7] Њени стихови се наводе као наставак песме „Thriller“.[9] „You Are My Life“ говори о заљубљености и узвраћеној љубави.[9]

Спор са издавачком кућом[уреди]

Џексон је чекао дозволу да му буду враћене матрице његових албума што би му омогућило да врши промоцију свог претходног материјала. Тиме би спречио Сони да учествује у расподели профита од његовог старог материјала. Певач је очекивао да се ово деси почетком новог миленијума, међутим, због ситних слова и различитих одредби уговора, одговор на његов захтев је још увек годинама далеко. Покренуо је истрагу. Испоставило се да је адвокат који га је заступао у овом послу, представљао компанију Сони и на такав начин створио сукоб интереса.[10] Џексон је био забринут због још једног сукоба интереса. Сони је годинама преговарао о куповини његовог музичког каталога. Уколико би се Џексонова каријера или финансијска ситуација погоршала, извођач би био принуђен да прода свој каталог. Међутим, уколико би Сони поседовао овај каталог, то би омогућило тој компанији да оствари зараду на пропасти Џексонове каријере. Ове сукобе, Џексон је употребио како би раскинуо сарадњу. [10]

Пре издања предстојећег албума, „Invincible“, Џексон је обавестио тадашњег водећег човека Сонија, Томија Мотолу, да ће напустити његову компанију. Након издавања албума, предвиђени синглови, спотови и промоције су отказани. Певач је изјавио у јулу 2002. да је Мотола ђаво и расиста који не подржава афроамеричке извођаче, него их користи искључиво због своје личне користи. Оптужио га је да је рекао за његовог колегу Ирва Готија да је дебели црња“.[11] Сони је оспоравао све наведене тврдње истичући да је Џексон одбио да одржи турнеју у Сједињеним Америчким Државама.[12] Џексон је кривио Сони и музичку индустрију за расизам оптужујући их за активну кампању која је вршена против њега.

Промоција и синглови[уреди]

У јавности је истицано да је потрошено око 30 милиона америчких долара на пројекат.[5][13] Да би на што бољи могући начин промовисао албум, Џексон је организовао у Медисон сквер гардену концерт којим обележава 30 година своје соло каријере. Појавио на сцени заједно са својом браћом, први пут од 1984. године.[14] У том спектаклу су учествовали и многи други извођачи: Витни Хјустон, група Енсинк са Џастином Тимберлејком, Бритни Спирс, Ашер као и многи други.[15] Шоу је приказан на Си-Би-Ес телевизији у новембру 2001. у виду двочасовне специјалне емисије.

Албум је лансирао три сингла: „You Rock My World“, „Cry“ и „Butterflies“. „Cry“ је издат ван Сједињених Држава. За „Butterflies“ није снимљен спот. „You Rock My World“ је објављен крајем октобра 2001. године. Као водећи сингл, нашао се међу десет најбољих на „Билборд хот 100“ топ-листи, односно на десетој позицију у току треће недеље од изласка. Песма је била успешнија интернационално, углавном позиционирајући се међу десет најбољих. „You Rock My World“ је заузимао прво место у Француској, друго у Норвешкој, Финској, Данској и Белгији, треће у Италији, четврто у Аустралији и пето у Шведској и Швајцарској.[16] Албумов други сингл, „Butterflies“ је издат почетком новембра 2001. године. Нашао се на четрнаестом месту листе „Хот 100“ и на другом на листи ритам и блуз и хип хоп синглова у Америци. Широм света, „Cry“ је углавном био међу 40 најбољих. Земље у којим је сингл био успешан су Данска, Француска и Белгија, бивајући на 16, 30. и 31. позицији.[17] „Heaven Can Wait“ се такође нашао на листама и то на 72. месту листе ритам и блуз синглова захваљујући пуштању на радио станицама. Није се пласирала међународно.[16] „Unbreakable“ је била предвиђена да се изда као албумов четврти сингл, али је отказана због још увек непознатих разлога.[18]Speechless“ је објављена као промотивни сингл, али се није пласирала ни на једној топ-листи.

Критички и јавни пријем[уреди]

„Invincible“ је генерално добро оцењен од стране савремених музичких критичара. Постојало је заједничко мишљење да је албум један од Џексонових најмање импресивних, понајвише због његовог трајања од скоро осамдесет минута. Стефен Томас Ерлевајн је дао албуму три од пет звездица оцењујући да има већи сјај и бољи звук од било чега што је Џексон издао од 1991. (тада је објављен „Dangerous“).[1] Ерлевајн истиче да упркос томе што је албум имао доброг материјала, није успео да обезбеди Џексону повратак на сцену који му је био потребан, али и да је подсетио да је извођач још увек у доброј форми.[1] Џејмс Хантер, писац „Ролинг стоун“ магазина, дао је албуму три од пет звездица хвалећи га, али и истичући да су баладе направиле плочу предугом.[7]

Марк Беамон је дао албуму оцену шест од максималне десет описавши га савременим, али и предугачким.[19] Роберт Христго га је оценио са А- коментаришући да су Џексонове способности као музичара често заборављене да би и он истакао дужину говорећи да ово издање траје много дуже од певачевих претходних. Сматрао је да је материјал био нападан. Описао је албумове прве три песме најбољим издањем Роднија Џеркинса 2001. године.[20] Дејвид Браун је оценио са C- сматрајући да је „Invincible“ први Џексонов албум још од „Off the Wall“ који не нуди нове окрете, али га је назвао антологијом његових, у најмању руку, највећих хитова.[21] „Invincible“ је номинован једном Греми наградом на церемонијалној додели 2002. године. Песма „You Rock My World“ је номинована за најбоље мушко поп вокално извођење, али је изгубила од песме Џејмса Тејлора „Don’t Let Me Be Lonely Tonight“.[22] Због изласка у октобру 2001, албум није био у могућности да буде номинован са више Гремија.[23]

Кратко након изласка, у анкети вршеној од стране „Билборд“ магазина, 79 процената од 5 195 гласача није било изненађено албумовим пласирањем на врху „Билборда 200“, лествице најпродаванијих албума у Сједињеним Америчким Државама.[24] „Билборд“ је такође известио да се 44 процената слагало са реченицом: „Самопрокламован или не, Џексон је још увек краљ попа“. Осталих 35 процената је изјавило да није било изненађено позицијом колекције, али и да је сумњало да ће она остати још једну недељу на челу. Само 12 процената је изјавило да је било изненађено због Џексонове неактивне каријере протеклих шест година док је осталих 9 процената због негативног извештавања медија уочи изласка албума било запрепашћено. У децембру 2009, читаоци „Билборд“ магазина су у анкети за најбољи албум деценије на првом месту поставили албум „Invincible“.[25]

Комерцијални наступ[уреди]

„Invincible“ је био први Џексонов студијски албум издат у шест година од 1995. и албума „HIStory: Past, Present and Future, Book I“. У току прве недеље од изласка са 363 хиљаде продатих копија, албум је дебитовао на челу „Билборда 200“, 17. новембра 2001.[26][27] „Invincible“ је било Џексоново пето број један издање на „Билборду 200“, и четврто које је дебитовало на врху поменуте листе. Упркос комерцијалном успеху у току прве недеље, албум је продат у мање примерака од претходника „HIStory“ (продатог у 391 хиљаду примерака током прве недеље). „Invincible“ је био и на првом месту „Билбордових“ ритам и блуз и хип хоп албума четири недеље.[28] Након осам недеља од издања, у децембру 2001, „Invincible“ је сертификован златним тиражом у Сједињеним Државама за продају од око 500 хиљада копија. У истом месецу, албум је одликован платинастим тиражом за продају од милион копија. Јануара 25. 2002, албум је сертификован два пута платинастим тиражом за продају од два милиона копија.[29]

Интернационално, „Invicible“ је био комерцијално успешан. Нашао на врху дванаест земаља широм света међу којим у: Уједињеном Краљевству, Аустралији, Белгији, Данској, Холандији, Немачкој, Норвешкој, Шведској и у Швајцарској. „Invicible“ се нашао међу десет најбољих у неколико земаља укључујући и у: Аустрији, Канади, Финској, Италији и на Новом Зеланду. Мексико је била земља у којој је албум најслабије прошао налазећи се на 32. позицији. Џексонов десети студијски албум је продат у око 14 милиона копија широм света.[30] Како год, продаја албума је знатно нижа од певачевих претходних, како због ослабљене поп индустрије и оскудне промоције, тако због спора са Сонијем и светске турнеје која није одржана. Коментаришући продаје овог издања крајем 2003, Бернар Зуел, новинар „Сиднеј морнинг хералд“ дневних новина је био мишљења:

Године 2004, „Invincible“ се поново пласирао на „Билбордовим“ топ-листама. Заузимао је 154. позицију на „Билборду 200“, 4. децембра 2004. Албум је био и бр. 48 на листи „Билбордових ритам и блуз и хип хоп албума“ тог 4. децембра. Након Џексонове смрти у јуну 2009, његова музика је доживела наглу популарност.[32] „Invincible“ се нашао на 12. месту „Билбордових дигиталних албума“ 11. јула 2009.[33] Јула 18, заузимао је бр. 9 листе „Билбордових каталог албума“ да би дан касније бр. 18 у Италији. Албум је био на 64. месту листе европских албума 25. јула. Издање се нашло и на 29. позицији у Мексику у јулу и 84. у Швајцарској 19. јула 2009.

Широм света, „Invincible“ је вишеструко сертификован. Одликован је платинастим тиражом од стране Британске фонографске индустрије за продају више од 300 хиљада примерака у Уједињеном Краљевству. Албум је сертификовала Међународна федерација фонографске индустрије платинастим тиражом за продају од 40 хиљада у Швајцарској. Иста организација је сертификовала албум златним тиражом у Аустрији за 15 хиљада примерака. Аустралијско удружење музичке индустрије је сертификовало Џексонов последњи студијски албум два пута платинастим тиражом за продају 140 хиљада копија у Аустралији. Остала признања укључују и златну сертификацију за продају 40 хиљада примерака у Аргентини.

Списак песама[уреди]

У заградама су означени текстописци.
  1. „Unbreakable“ (6:26; Џексон, Данијелс, Џеркинс, Пејн, Смит)
  2. „Heartbreaker“ (5:09; Џексон, Џеркинс, Џеркинс Трећи, Денијелс, Мичке, Грег)
  3. „Invincible“ (4:46; Џексон, Денијелс, Грег, Џеркинс, Џеркинс)
  4. „Break of Dawn“ (5:29; Џексон, Др Фриз)
  5. „Heaven Can Wait“ (4:49; Џексон, Рајли, Хирд, Смит, Бил, Лојез, Квилер)
  6. You Rock My World“ (5:39; Џексон, Денијелс, Џеркинс, Џеркинс, Пејн)
  7. Butterflies“ (4:40; Херис, Емброжијус)
  8. Speechless“ (4:24; Џексон)
  9. „2000 Watts“ (3:31; Џексон, Рајли, Гибсон, Хенсон)
  10. „You Are My Life“(4:33; Џексон, Бејбифејс, Сејгер, Меклејн)
  11. „Privacy“ (5:05; Џексон, Беле, Денијелс, Џеркинс, Џеркинс)
  12. „Don't Walk Away“ (4:24; Џексон, Рајли, Стејтс, Вертелни)
  13. Cry“ (5:00; Р. Кели)
  14. „The Lost Children“ (4:00; Џексон)
  15. „Whatever Happens“ (4:56; Џексон, Рајли, Квој, Вилијамс)
  16. „Threatened“ (4:18; Џексон, Денијелс, Џеркинс, Џеркинс)

Пласмани и сертификације[уреди]

Особље[уреди]

  • Мајкл Џексон: вокал, различити инструменти, програмирање
  • Ноторијус Би-Ај-Џи, Фетс: реп вокали
  • Бејби Руба, Принс Џонсон, Крис Такер: наратори
  • Теди Рајли: различити инструменти, пратећи вокал
  • Родни Џеркинс, Андре Херис, Др Фриз: различити инструменти
  • Карлос Сантана, Рик Вилијамс, Мајкл Томпсон, Мајкл Ландау: гитара
  • Нормен Џеф Бредшо, Мет Кејпи: хорна
  • Бред Буксер: клавијатуре, програмирање
  • Џон Робинсон, Џералд Хејворд, Емануел Бејкер: удараљке
  • Паулињо Да Коста: перкусије
  • Бренди, Ричард Стајтс, Лашон Денијелс, Марио Васкез, Мери Браун, Скоти Хејскел, Андру Снајдер, Мелиса Макау, Моник Донели, Роуз Бети, Џејмс Лајвли, Алеј Мартинез: пратећи вокали
  • Мајкл Џексон, Родни Џеркинс, Теди Рајли, Р. Кели, Др Фриз: продуценти
  • Брус Сведијен, Теди Рајли, Родни Џеркинс: продуценти

Напомене[уреди]

  1. ^ Епик рекордс је издавачка компанија чији је власник Сони.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Степхен Тхомас Ерлеwине. „Мицхаел Јацксон: Инвинцибле”. Аллмусиц. Рови Цорпоратион. Приступљено 12. 2. 2010. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Хиатт, Бриан (21. 12. 2000). „Мицхаел Јацксон Неаринг Цомплетион Оф Неw ЛП”. МТВ. Виацом. Приступљено 13. 2. 2010. 
  3. ^ Инвинцибле линер нотес Епиц Рецордс (2001).
  4. ^ Родригуез, Јаyсон (25. 6. 2009). „Мицхаел Јацксон'с Мусицал Легацy, Фром Тхе Јацксон 5 То Инвинцибле”. МТВ. Виацом. Приступљено 13. 2. 2010. 
  5. 5,0 5,1 Винеyард, Јеннифер (2. 7. 2002). „Мицхаел Јацксон Схоцкс Ал Схарптон Бy Цаллинг Томмy Моттола А Рацист”. МТВ. Виацом. Приступљено 13. 2. 2010. 
  6. 6,0 6,1 6,2 МцНамаба, Лиз (23. 10. 2001). „Јацко дедицатес Инвинцибле то Бењамин”. Афтенпостен. Сцхибстед АСА. Архивирано из оригинала на датум 09. 03. 2009. Приступљено 13. 2. 2010. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Хунтер, Јамес (6. 12. 2001). „Мицхаел Јацксон: Инвинцибле”. Роллинг Стоне. Wеннер Медиа ЛЛЦ. Приступљено 12. 2. 2010. 
  8. ^ Интервиеw wитх Мицхаел Јацксон на сајту Гугл књиге
  9. 9,0 9,1 9,2 Броwне, Давид (9. 11. 2001). „Инвинцибле (2001)”. Ентертаинмент Wееклy. Тиме Wарнер Инц. Приступљено 12. 2. 2010. 
  10. 10,0 10,1 Тараборрелли 2004, стр. 610–611
  11. ^ Јацксон, Јермаине (31. 12. 2002). „Интервиеw wитх Јермаине Јацксон”. Цонние Цхунг Тонигхт. Тиме Wарнер Инц. Приступљено 14. 2. 2010. 
  12. ^ Буркеман, Оливер (8. 7. 2002). „Јацко гетс тоугх: бут ис хе а раце црусадер ор јуст а фаллинг стар?”. Тхе Гуардиан. Лондон: Гуардиан Медиа Гроуп. Приступљено 13. 2. 2010. 
  13. ^ Лаидлаw, Катхерине (25. 6. 2009). „Кеy Фацтс абоут Мицхаел Јацксон'с лифе”. Натионал Пост. ЦанWест Глобал Цоммуницатионс. Приступљено 13. 2. 2010. 
  14. ^ Браниган, Таниа (8. 9. 2001). „Јацксон спендс £20м то бе Инвинцибле”. Тхе Гуардиан. Лондон: Гуардиан Медиа Гроуп. Приступљено 13. 2. 2010. 
  15. ^ George (2004). стр. 50-53.
  16. 16,0 16,1 „allmusic (((Invincible > Charts & Awards > Billboard Singles )))”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 13. 2. 2010. 
  17. ^ „Michael Jackson - Cry (chanson)”. LesCharts.com. Hung Medien. Приступљено 13. 2. 2010. 
  18. ^ Invincible pack-on-stocker Epic Records (2001).
  19. ^ Beaumont, Mark (30. 11. 2001). „Michael Jackson: Invincible”. NME. IPC Media. Приступљено 23. 7. 2007. 
  20. ^ Christgau, Robert. „Robert Christgau: Artist 932”. Robert Christgau. Приступљено 12. 2. 2010. 
  21. ^ Browne, David (1. 11. 2010). „Invincible (2001)”. Entertainment Weekly. Time Warner Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  22. ^ „Grammy Awards 2002”. RockOnheNet.com. Rock On The Net. Приступљено 12. 2. 2010. 
  23. ^ Gamboa, Glenn (24. 2. 2002). „Cover Story/Music With Merit / With U2 leading the way, this year's Grammy nominees may represent the best and the brightest”. Newsday. Приступљено 21. 3. 2010. 
  24. ^ „Poll: Jackson's Chart Success No Surprise”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 13. 2. 2010. 
  25. ^ „Readers' Poll: Albums of the Decade”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  26. 26,0 26,1 26,2 „Jackson's 'Invincible' To Debut At No. 1”. Billboard.com. Nielsen Business Media, Inc. 7. 11. 2001. Приступљено 18. 1. 2010. 
  27. 27,0 27,1 „Week of November 17, 2001”. Billboard.com. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 18. 1. 2010. 
  28. ^ „Week of December 08, 2001”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  29. 29,0 29,1 „Gold & Platinum”. RIAA.com. Recording Industry Association of America. Приступљено 12. 2. 2010. 
  30. ^ Tamara Conniff (30. 8. 2009). „We Killed Michael Jackson”. Huffington Post. HuffingtonPost.com, Inc. Приступљено 30. 8. 2009. 
  31. ^ Zuel, Bernard (20. 11. 2003). „Falling star”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 13. 2. 2010. 
  32. ^ Ed Christman, Antony Bruno (2. 7. 2009). „Michael Jackson Music Sales Surge Could Last For Months”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  33. 33,0 33,1 „Week of July 11, 2009: Biggest Jump”. Billboard.com. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  34. 34,00 34,01 34,02 34,03 34,04 34,05 34,06 34,07 34,08 34,09 34,10 34,11 „Michael Jackson - Invincible (album)”. LesCharts.com. Hung Medien. Приступљено 12. 2. 2010. 
  35. 35,0 35,1 35,2 35,3 35,4 „Invincible - Michael Jackson (2001)”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  36. ^ „Album Top 100: 03/11/2001”. LesChats.com. Hung Medien. Приступљено 12. 2. 2010. 
  37. ^ „Michael Jackson - Invincible”. The Official Charts Company. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2006. Приступљено 12. 2. 2010. 
  38. ^ „ARIA Top 100 Albums Chart”. HitParade.ch. Hung Medien. Приступљено 13. 2. 2010. 
  39. ^ „Week of July 25, 2009: Biggest Jump”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  40. ^ „Classifica settimanale dal 13/07/2009 al 19/07/2009”. Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала на датум 23. 02. 2012. Приступљено 13. 2. 2010. 
  41. ^ „Top 100 México”. MexicanCharts.com. Hung Medien. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2012. Приступљено 13. 2. 2010. 
  42. ^ „Alben Top 100 19.07.2009”. HitParade.ch. Hung Medien. Приступљено 13. 2. 2010. 
  43. ^ „CAPIF – Discos de Oro y Platino” (на језику: Spanish). Argentine Chamber of Phonograms and Videograms Producers. Приступљено 15. 2. 2010. [мртва веза]
  44. ^ „ARIA Charts - Accreditations - 2001 Albums”. Australian Recording Industry Association. Приступљено 16. 2. 2010. 
  45. ^ „IFPI Austria – Gold & Platin Datenbank” (на језику: German). International Federation of the Phonographic Industry. Приступљено 15. 2. 2010. 
  46. ^ „Certifications Albums Or – année 2001” (на језику: French). Syndicat National de l'Édition Phonographique. Приступљено 14. 2. 2010. [мртва веза]
  47. ^ „Gold/Platin-Datenbank”. International Federation of the Phonographic Industry (на језику: German). Архивирано из оригинала на датум 03. 04. 2012. Приступљено 20. 5. 2010. 
  48. ^ „Goud/Platina”. Nederlandse Vereniging van Producenten en Importeurs van beeld- en geluidsdragers. Архивирано из оригинала на датум 08. 10. 2011. Приступљено 18. 2. 2010. 
  49. ^ „New Zealand Certification”. RadioScope.net.nz. Radio Scope. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2008. Приступљено 12. 3. 2010. 
  50. ^ „IFPI Norsk platebransje:Trofeer”. International Federation of the Phonographic Industry. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2011. Приступљено 12. 3. 2010. 
  51. ^ „Związek Producentów Audio Video”. Związek Producentów Audio Video. Архивирано из оригинала на датум 29. 4. 2008. Приступљено 12. 3. 2010. 
  52. ^ "Artistas & Espectáculos 2008. Top Associação Fonográfica Portuguesa" Artistas-Espectaculos.com
  53. ^ „IFPI Sweden – Guld & Platina – År 2001” (PDF) (на језику: Swedish). International Federation of the Phonographic Industry. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 7. 2011. Приступљено 14. 2. 2010. 
  54. ^ „Swiss Certifications – Awards 2001”. SwissCharts.com. Hung Medien. Приступљено 14. 2. 2010. 
  55. ^ „BPI Certified Awards”. British Phonographic Industry. Приступљено 14. 2. 2010. 
Ostale reference
Мајкл Џексон Део искључиво посвећен чланцима о Мајклу Џексону.