Егзорцизам Емили Роуз

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Isterivanje đavola iz Emili Rouz)
Егзорцизам Емили Роуз
Незванични биоскопски постер
Изворни насловТхе Еxорцисм оф Емилy Росе
Жанрхорор
РежијаСкот Дериксон
СценариоСкот Дериксон
Пол Харис Бордман
ПродуцентПол Харис Бордман
Гари Лукеси
Главне улогеЛора Лини
Том Вилкинсон
Кембел Скот
Џенифер Карпентер
Колм Фиор
Мери Бет Херт
Хенри Черни
Шоре Агдашлу
МузикаКристофер Јанг
МонтажаЏеф Бетанкорт
Издавачка кућаСцреен Гемс
СтудиоLakeshore Entertainment
Firm Films
Година2005.
Трајање121 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет19 милиона долара
Зарада145,2 милиона долара
Веб-сајтwww.sonypictures.com/movies/theexorcismofemilyrose
IMDb веза

Егзорцизам Емили Роуз (енгл. The Exorcism of Emily Rose) је амерички хорор филм из 2005. године у режији Скота Дериксона. Филм је базиран на причи Анелизе Михел и прати адвоката агностика који брани локалног свештеника оптуженог за убиство из немара након егзорцистичке сеансе. Радња филма се највећим делом одвија у судници и кроз низ флешбекова описује догађаје који су довели до суђења.

Опис филма[уреди | уреди извор]

Адвокат Ерин Брунер (Лора Лини) преузима одбрану свештеника Ричарда Мура (Том Вилкинсон) који је извршио обред егзорцизма на младој Емили Роуз (Џенифер Карпентер). Брунерова преузима случај надајући се да ће на тај начин постати партнер у адвокатској фирми за коју ради. Отац Мур пристаје да га брани Брунерова, али само под условом да исприча своју верзију догађаја.

Суђење започиње исказима медицинских стручњака које је као сведоке оптужбе позвао Итан Томас (Кембел Скот). Један од сведока тврди да је Емили Роуз боловала од епилепсије и психотичног поремећаја. Брунерова своју одбрану, иако опрезно, заснива на тези да је Емили заиста била запоседнута демоном и успева да увери присутне да је Емили патила од нечега што не успева да објасни ни медицина ни психологија. Због тога је Емилина породица ангажовала велечасног Мура. Затим следе флешбекови који показују како је све почело.

Сама у својој студентској спаваћој соби једне ноћи, у 3:00 сата после поноћи, Емили почиње да осећа чудан мирис запаљивости који долази из ходника. Када је изашла у ходник да провери о чему се ради, види да се улазна врата отварају и затварају сама од себе неколико пута. Када се вратила у своју собу, види како се њена чаша са оловкама помера сама од себе. Затим, покривачи се сами од себе повлаче са ње, а онда нешто тешко и невидљиво почиње да је притиска тако што је легло на њу, сила која при томе почиње да је дави и гуши. Кроз ове епизоде, она почиње да се пита да ли јој се то стварно дешава или једноставно халуцинира. У почетку филма, њој се показују неке визуелне демонске гримасе и лица, затим је смештају у болницу и дијагностикују јој епилепсију. У болници је лече умирујућим средствима, за које се касније испоставило да још баш нимало нису помогли. Визије са гримасама и лицима, праћене телесним девијацијама, настављају да јој се јављају.

Онда напушта школу и враћа се да живи са родитељима. Она и њени родитељи постају убеђени да не болује од епилепсије или менталне поремећености, већ да је поседнута демонима. Затим траже од Цркве да им пошаље месног свештеника који ће да обави Егзорцизам, Црква то одобрава. Тужилац говори у прилог томе да све то може да се објасни комбиновањем епилепсије (девијацијама) и психозе (визије).

У међувремену, Брунеровој почињу да се дешавају чудне ствари у стану у 3:00 сата иза поноћи, укључујући чудне мирисе и звуке. Мур је упозорава да је највероватније постала мета демона јер је почела да их разоткрива. Касније у филму, Мур објашњава да 3:00 сата после поноћи представља "Ђавољи час", који зли духови користе да би блатили Свето Тројство. То је супротно од 15:00, традиционално узет као час у ком је Исус умро.

Видевши да тужилац гради привидно снажан медицински случај, Брунерова одлучује да покуша да докаже да Емили јесте, у ствари, била поседнута. Она позива као сведока докторку Садиру Адани (Шоре Агдашлу), професора антропологије и психијатрије, која сведочи о разним културолошким веровањима о духовној поседнутости. Адани цитира књигу Одвојену стварност Карлоса Кастанеде као начин да се разуме тема, и предлаже да је Емили, у ствари, била суперосетљива. Томас приговара, и одбацује Садирино сведочење као псеудонауку.

Доктор Картрајт (Данкан Фрејзер), доктор медицине који је присуствовао током Егзорцизма, појављује се касније у филму да би открио аудио касету направљену током Обреда. Затим позивају оца Мура као сведока. Онда пуштају ту аудио касету и филм се флешбеком враћа у време када су обавили Егзорцизам. Егзорцизам је обављен у Ноћи вештица, јер Мур верује да ће тако да буде лакше да се извуку сви демони. Емили затим цепа крпе којима су јој везали руке за кревет, скаче кроз прозор са спрата и трчећи одлази у шталу. Они је затим прате. У штали, они постају сведоци натприродних дешавања као што су неприродно дување ветра и демонских врисака и гласова. Демон унутар Емили одбија да каже своје име иако отац Мур упорно понавља захтев да му ти демони открију њихова имена. I, коначно, демони охоло одлучују да се именују и тиме откривају да их има тачно шест, а не само један, као што је то претходно мислио отац Мур. А онда почињу да се идентификују на старомодни начин, именујући себе један за другим у дуплим гласовима који долазе из Емили. Почињу да се идентификују као демони који су запосели Каина, Нерона и Јуду Искариота, као и групу демона Легију, Белијала, и Луцифера лично. Сваки себе именује на свом одгововарајућем матерњем језику: хебрејски ("אני הוא ששוכן בתוך קין", Ани ху схесхокхен бетокх е Цаин, Ја сам онај који је боравио унутар Каина), Латински ("Его сум qуи (ин?)хабитавит ин Нероне", Ја сам онај који је боравио унутар Нерона), древни Грчки ("ενοίκησα πάροιθεν εν Ιούδαι", еноикеса пароитхен ен Иоуда, Ја сам једном живео унутар Јуде), Немачки ("Унд ицх [wар] мит Легион", I био сам са Легијом) и Арамејски (ܐܢܐ ܒܠܝܐܝܠ,Ана Белиал, Ја сам Белијал). Затим Емили коначно каже на Енглеском: "I ја сам Луцифер, Ђаво у месу".

Међутим, Брунерова следећег дана поново позива Ричарда Мура да сведочи. Он затим чита писмо које је Емили написала ноћ пре него што је умрла. У том писму, Емили описује још једну визију коју је имала јутро после неуспелог Егзорцизма. У тој визији, она излази из куће и у дворишту јој се приказује Девица Марија, у којој јој Девица Марија каже да, мада демони неће да је напусте, Емили може да напусти своје тело и да пође са Маријом у миру. Надаље, приказ Марије јој каже: ако Емили одлучи да се врати у своје тело, помоћи ће да се докаже свету да су Бог и Ђаво веома стварни. Емили за тим бира да остане, при чему закључује своје писмо речима: "Људи кажу да је Бог мртав. Али, како могу то да мисле ако им ја покажем Ђавола?" Она затим прима стигмате, за које Ричард Мур верује да су знак Божије љубави према њој. Томас, међутим, сматра да је задобила те повреде самоповређивањем.

На крају филма, оца Мура проглашавају кривим. Међутим, на препоруку пороте, судија (Мери Бет Херт) слаже се са поротом и отац Мур бива осуђен на време које је већ одлежао у затвору. Брунерова добија понуду за партнерство у њеној фирми, али је одбија и, при томе, даје отказ. Она одлази са оцем Муром на Емилин гроб, на ком је постављен цитат (који му је Емили цитирала ноћ пре него што је умрла) из дванаестог стиха у другом поглављу посланице Филипњана: "Градите спасење своје са страхом и трепетом".

Главне улоге[уреди | уреди извор]

Продукција[уреди | уреди извор]

Сценарио су написали Скот Дериксон и Пол Харис Бордман. У Бордманову част и част других учесника на филму, Дериксон је одлучио да се одрекне традиционалне "филм од" захвалнице. По Дериксоновом ДВД коментару, изабрао је Бордмана као косценаристу јер Дериксон види себе као верника, а Бордмана као скептика. Веровао је да ће, ако комбинује та два, филм да добије приказ поседнутости из два различита угла и да ће на тај начин да направе филм који ће понудити јасну двосмисленост која ће да подржава религијско/натприродно тумачење дешавања која су овим филмом осликана или више нецрквено/медицинско тумачење свих дешавања у филму.

Лик Емили Роуз је инспирисан истинитом причом Анелизе Михел, младе католичке жене немачког порекла која је умрла 1976. године после неуспелих покушаја обављања егзорцизма уз узимање психотропних лекова. Суд је прихватио верзију по којој је она била епилептична, при томе одбијајући да прихвати сваку идеју умешаности натприродних сила у овом случају. Два свештеника која су обавила егзорцизам, баш као и њени родитељи, били су проглашени кривима због нехотичног убиства као последица немарности и тиме су осуђени на затворску казну (која је поништена), чиме су изазвали контроверзу и скандал. Михелин гроб је постао незванично светилиште за католике који су веровали да се Анелиза искупила за својевољне свештенике и њену грешну младост. Поштују је као незваничну светицу[1].

Немачки режисер Ханс-Кристијан Шмид такође је урадио филмску верзију приче о Анелизи Михел, Реквијум, отприлике у исто време касне 2006. године.

Пријем код публике[уреди | уреди извор]

До 31. Октобра 2008. године, филм Егзорцизам Емили Роуз је зарадио 140.238.064 долара широм света[2]. Године 2006., Удружење филмских критичара Чикага навело је да је филм на листи 100 најстрашнијих филмова свих времена заузимајући место под бројем 86[3]. Џенифер Карпентер, чије су "демонске" телесне девијације постигнуте без помоћи специјалних и визуелних ефеката, добила је награду за "Најбољи наступ у хорор-филму" на МТВ-ој додели награда 2006. године[4]. Међутим, судећи по рецензијама на сајту Роттен Томатоес, пријем код критике је био различит[5]. Као што је нагласио Роџер Иберт, који је описао Егзорцизам Емили Роуз као "интригантан и замршен", филм "тражи одговор у нецрквеној институцији, односно у суду, да би дао одговор на питање о коме тај исти суд не може да да одговори"[6]. Иберт наглашава да "је сценарио интелигентан и отворен повременом хумору"[6]. Пол Арендт из ББЦ-а наглашава да "флешбек прича... јесте високонапонски шок који ти повремено продрма живце захваљујући величанственом и упечатљивом наступу Џенифер Карпентер"[7].

Уопштена сагласност 150 критичара била је та да "[филм] меша судничку драму са генерално чистим страхом без уплитања крви у једном експлозивно класичном демонском биоскопу". Филм држи 45% 'трулих' оцена на Трулом Парадајзу, базирано на 150 рецензија. На Метакритици филм има општу оцену од 46 од могућих 100, базирано на 32 рецензије[8].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wхат ин Год'с Наме?!
  2. ^ Тхе Еxорцисм оф Емилy Росе (2005)
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2008. г. Приступљено 4. 04. 2011. 
  4. ^ Јеннифер Царпентер - Аwардс - ИМДб
  5. ^ „Тхе Еxорцисм оф Емилy Росе (2005) - Роттен Томатоес”. Архивирано из оригинала 22. 07. 2010. г. Приступљено 04. 04. 2011. 
  6. ^ а б Иберт, Роџер. „Тхе Еxорцисм оф Емилy Росе”. Рогереберт.сунтимес.цом. Архивирано из оригинала 18. 02. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2010. 
  7. ^ Арендт, Паул. „Тхе Еxорцисм Оф Емилy Росе (2005)”. ББЦ. Приступљено 20. 12. 2010. 
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2008. г. Приступљено 04. 04. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Egzorcizam_Emili_Rouz&oldid=27419170”