Историја Тајвана

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја острва Тајван датира уназад десетинама хиљада година до најраније познате евиденције људских пребивалишта.[1][2] Сматра се да је изненадна појава културе засноване на пољопривреди око 3000. године п. н. е. одражавала долазак предака данашњих тајванских домородаца.[3] Острво су колонизовали Холанђани у 17. веку, а потом је уследио прилив Хан Кинеза, укључујући Хака имигранте из области Фуђен и Гуангдунг у копненој Кини, преко Тајванског теснаца. Шпанци су накратко изградили насеље на северу, али су их 1642. протерали Холанђани.

Године 1662, Коксинга, лојалиста из династије Минг који је 1644. изгубио контролу над континенталном Кином, победио је Холанђане и основао оперативну базу на острву. Његове снаге је поразила династија Ћинг 1683. године, и делови Тајвана су постајали све више интегрисани у царство Ћинг. Након Првог кинеско-јапанског рата 1895. године, династија Чинг је уступила острво, заједно с Пенхуом, Јапанском царству. Тајван је производио пиринач и шећер који се извозио у Јапанско царство, а служио је и као основа за јапанску инвазију на југоисточну Азију и Пацифик током Другог светског рата. На Тајвану је спроведено јапанско царско образовање, а многи Тајванци су се током рата борили и за Јапан.

Године 1945, након завршетка Другог светског рата, националистичка влада Републике Кине (РОЦ), под водством Куоминтанга (КМТ), преузела је контролу над Тајваном. Године 1949, након што је у Кинеском грађанском рату изгубила контролу над копном, влада Републике Кине под КМТ-ом повукла се на Тајван, и Чанг Кај Шек је прогласио војну управу. КМТ је владао Тајваном (заједно са острвима Кинмен, Вућу и Мацу на супротној страни Тајванског теснаца) као једнопартијском државом четрдесет година, све до демократских реформи 1980-их, које су довеле до првих директних председничких избора 1996. године. Током послератног периода, Тајван је доживео брзу индустријализацију и економски раст познат као „тајванско чудо”, и био је познат као један од „четири азијска тигра”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Олсен & Миллер-Антонио (1992).
  2. ^ Јиао (2007), стр. 89–90.
  3. ^ Јиао (2007), стр. 91–94.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бирд, Мицхаел I.; Хопе, Геоффреy; Таyлор, Давид (2004), „Популатинг ПЕП II: тхе дисперсал оф хуманс анд агрицултуре тхроугх Аустрал-Асиа анд Оцеаниа” (ПДФ), Qуатернарy Интернатионал, 118–119: 145—163, дои:10.1016/с1040-6182(03)00135-6, Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 02. 2014. г., Приступљено 23. 10. 2019. 
  • Блуссе, Леонард; Евертс, Наталие (2000), Тхе Формосан Енцоунтер: Нотес он Формоса'с Аборигинал Социетy – А селецтион оф Доцументс фром Дутцх Арцхивал Соурцес Вол. I & II, Таипеи: Схунг Yе Мусеум оф Формосан Аборигинес, ИСБН 957-99767-2-4  анд ISBN 957-99767-7-5.
  • Блуст, Роберт (1999), „Субгроупинг, цирцуларитy анд еxтинцтион: соме иссуес ин Аустронесиан цомпаративе лингуистицс”, Ур.: Е. Зеитоун; П.Ј.К Ли, Селецтед паперс фром тхе Еигхтх Интернатионал Цонференце он Аустронесиан Лингуистицс, Таипеи: Ацадемиа Синица, стр. 31—94. 
  • Борао Матео, Јосе Еугенио (2002), Спаниардс ин Таиwан Вол. II:1642–1682, Таипеи: СМЦ Публисхинг, ИСБН 978-957-638-589-6. 
  • Цампбелл, Рев. Wиллиам (1915), Скетцхес оф Формоса, Лондон, Единбургх, Неw Yорк: Марсхалл Бротхерс Лтд. репринтед бy СМЦ Публисхинг Инц 1996, ИСБН 957-638-377-3, ОЛ 7051071М. 
  • Цхан (1997), „Таиwан ас ан Емергинг Фореигн Аид Донор: Девелопментс, Проблемс, анд Проспецтс”, Пацифиц Аффаирс, 70 (1): 37—56, ЈСТОР 2761227, дои:10.2307/2761227. 
  • Цханг, К.C. (1989), транслатед бy W. Тсао, ед. бy Б. Гордон, „Тхе Неолитхиц Таиwан Страит” (ПДФ), Каогу, 6: 541—550, 569, Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 4. 2012. г.. 
  • Цхинг, Лео Т.С. (2001), Бецоминг "Јапанесе" – Цолониал Таиwан анд Тхе Политицс оф Идентитy Форматион, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс., ИСБН 978-0-520-22551-0. 
  • Цхиу, Хсин-хуи (2008), Тхе Цолониал 'Цивилизинг Процесс' ин Дутцх Формоса, 1624–1662, БРИЛЛ, ИСБН 978-90-0416507-6. 
  • Цлементс, Јонатхан (2004), Пирате Кинг: Цоxинга анд тхе Фалл оф тхе Минг Дyнастy, Унитед Кингдом: Мурамаса Индустриес Лимитед, ИСБН 978-0-7509-3269-1. 
  • Диамонд, Јаред M. (2000), „Таиwан'с гифт то тхе wорлд”, Натуре, 403 (6771): 709—710, ПМИД 10693781, дои:10.1038/35001685. 
  • Евертс, Наталие (2000), „Јацоб Ламаy ван Таywан: Ан Индигеноус Формосан Wхо Бецаме ан Амстердам Цитизен”, Ед. Давид Блунделл; Аустронесиан Таиwан:Лингуистицс' Хисторy, Етхнологy, Прехисторy, Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. 
  • Гатес, Хилл (1981), „Етхницитy анд Социал Цласс”, Ур.: Емилy Мартин Ахерн; Хилл Гатес, Тхе Антхропологy оф Таиwанесе Социетy, Станфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-8047-1043-5. 
  • Гуо, Хонгбин (2003), „Кеепинг ор абандонинг Таиwан”, Таиwанесе Хисторy фор тхе Таиwанесе, Таиwан Оверсеас Нет. 
  • Хилл, Цатхерине; Соарес, Педро; Мормина, Мару; Мацаулаy, Винцент; Цларке, Доугие; Блумбацх, Петyа Б.; Визуете-Форстер, Маттхиеу; Форстер, Петер; Булбецк, Давид; Оппенхеимер, Степхен; Рицхардс, Мартин (2007), „А Митоцхондриал Стратиграпхy фор Исланд Соутхеаст Асиа”, Тхе Америцан Јоурнал оф Хуман Генетицс, 80 (1): 29—43, ПМЦ 1876738 Слободан приступ, ПМИД 17160892, дои:10.1086/510412. 
  • Хсу, Wен-хсиунг (1980), „Фром Аборигинал Исланд то Цхинесе Фронтиер: Тхе Девелопмент оф Таиwан бефоре 1683”, Ур.: Кнапп, Роналд Г., Цхина'с Исланд Фронтиер: Студиес ин тхе хисторицал геограпхy оф Таиwан, Университy Пресс оф Хаwаии, стр. 3—29, ИСБН 978-0-8248-0743-6. 
  • Ху, Цхинг-фен (2005), „Таиwан'с геополитицс анд Цхианг Цхинг-Куо'с децисион то демоцратизе Таиwан” (ПДФ), Станфорд Јоурнал оф Еаст Асиан Аффаирс, 1 (1): 26—44, Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 10. 2012. г.. 
  • Јиао, Тианлонг (2007), Тхе неолитхиц оф соутхеаст Цхина: цултурал трансформатион анд регионал интерацтион он тхе цоаст, Цамбриа Пресс, ИСБН 978-1-934043-16-5. 
  • Катз, Паул (2005), Wхен Тхе Валлеyс Турнед Блоод Ред: Тхе Та-па-ни Инцидент ин Цолониал Таиwан, Хонолулу, ХА: Университy оф Хаwаии Пресс, ИСБН 978-0-8248-2915-5. 
  • Келихер, Мацабе (2003), Оут оф Цхина ор Yу Yонгхе'с Талес оф Формоса: А Хисторy оф 17тх Центурy Таиwан, Таипеи: СМЦ Публисхинг, ИСБН 978-957-638-608-4. 
  • Керр, Георге Х (1966), Формоса Бетраyед, Лондон: Еyре анд Споттисwооде, Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г., Приступљено 23. 10. 2019. 
  • Леунг, Едwин Пак-Wах (1983), „Тхе Qуаси-Wар ин Еаст Асиа: Јапан'с Еxпедитион то Таиwан анд тхе Рyūкyū Цонтроверсy”, Модерн Асиан Студиес, 17 (2): 257—281, дои:10.1017/с0026749x00015638. 
  • Моррис, Андреw (2002), „Тхе Таиwан Републиц оф 1895 анд тхе Фаилуре оф тхе Qинг Модернизинг Пројецт”, Ур.: Степхане Цорцуфф, Мемориес оф тхе Футуре: Натионал Идентитy иссуес анд тхе Сеарцх фор а Неw Таиwан, Неw Yорк: M.Е. Схарпе, ИСБН 978-0-7656-0791-1. 
  • Олсен, Јохн W.; Миллер-Антонио, Сари (1992), „Тхе Палаеолитхиц ин Соутхерн Цхина”, Асиан Перспецтивес, 31 (2): 129—160. 
  • Схепхерд, Јохн Р. (1993), Статецрафт анд Политицал Ецономy он тхе Таиwан Фронтиер, 1600–1800, Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс., ИСБН 978-0-8047-2066-3 . Репринтед 1995, СМЦ Публисхинг, Таипеи. ISBN 957-638-311-0
  • Спенце, Јонатхан D. (1999), Тхе Сеарцх фор Модерн Цхина (Сецонд Едитион), УСА: W.W. Нортон анд Цомпанy, ИСБН 978-0-393-97351-8. 
  • Сингх, Гуњан (2010), „Куоминтанг, Демоцратизатион анд тхе Оне-Цхина Принципле”, Ур.: Схарма, Анита; Цхакрабарти, Среемати, Таиwан Тодаy, Антхем Пресс, стр. 42—65, ИСБН 978-0-85728-966-7, дои:10.7135/УПО9781843313847.006. 
  • Такекосхи, Yосабурō (1907), Јапанесе руле ин Формоса, Лондон, Неw Yорк, Бомбаy анд Цалцутта: Лонгманс, Греен, анд цо., ОЦЛЦ 753129, ОЛ 6986981М. 
  • Тенг, Емма Јинхуа (2004), Таиwан'с Имагинед Геограпхy: Цхинесе Цолониал Травел Wритинг анд Пицтурес, 1683–1895, Цамбридге МА: Харвард Университy Пресс, ИСБН 978-0-674-01451-0. 
  • Тсанг, Цхенг-хwа (2000), „Рецент адванцес ин тхе Ирон Аге арцхаеологy оф Таиwан”, Буллетин оф тхе Индо-Пацифиц Прехисторy Ассоциатион, 20: 153—158, дои:10.7152/биппа.в20и0.11751, Архивирано из оригинала 25. 3. 2012. г., Приступљено 7. 6. 2012. 
  • Wиллс, Јохн Е., Јр. (2006), „Тхе Севентеентх-центурy Трансформатион: Таиwан ундер тхе Дутцх анд тхе Цхенг Региме”, Ур.: Рубинстеин, Мурраy А., Таиwан: А Неw Хисторy, M.Е. Схарпе, стр. 84—106, ИСБН 978-0-7656-1495-7. 
  • Xионг, Вицтор Цунруи (2012), Емперор Yанг оф тхе Суи Дyнастy: Хис Лифе, Тимес, анд Легацy, СУНY Пресс, ИСБН 978-0-7914-8268-1. 
  • Зханг, Yуфа (1998), Зхонгхуа Мингуо схигао 中華民國史稿, Таипеи, Таиwан: Лиан јинг (聯經), ИСБН 957-08-1826-3. 
  • Асиа Социетy (14. 3. 2000), Оппоситион Wинс Таиwан Елецтион, Архивирано из оригинала 15. 6. 2000. г.. 
  • Броwн, Мелисса Ј (1996), „Он Бецоминг Цхинесе”, Ур.: Мелисса Ј. Броwн, Неготиатинг Етхницитиес ин Цхина анд Таиwан, Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. 
  • Броwн, Мелисса Ј. (2001), „Рецонструцтинг етхницитy: рецордед анд ремемберед идентитy ин Таиwан”, Етхнологy (2). 
  • Броwн, Мелисса Ј (2004), Ис Таиwан Цхинесе? : Тхе Импацт оф Цултуре, Поwер анд Мигратион он Цхангинг Идентитиес, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 0-520-23182-1. 
  • Цхен, Цхиу-кун (1997), Qинг даи Таиwан ту зхе ди qуан, (Ланд Ригхтс ин Qинг Ера Таиwан), Таипеи, Таиwан: Ацадемиа Хисторица, ИСБН 957-671-272-6. 
  • Цхен, Цхиукун (1999), „Фром Ландлордс То Лоцал Стронгмен: Тхе Трансформатион Оф Лоцал Елитес Ин Мид-Цх'инг Таиwан, 1780-1862”, Ур.: Рубинстеин, Мурраy А., Таиwан : а Неw хисторy, Армонк, Н.Y.: M.Е. Схарпе, стр. 133—62. 
  • Цху, Јоу-јуо (2001), Таиwан ат тхе енд оф Тхе 20тх Центурy:Тхе Гаинс анд Лоссес, Таипеи: Тонсан Публицатионс. 
  • Цоунцил оф Индигеноус Пеоплес. (2004), Табле 1. Статистицс оф Индигеноус Популатион ин Таиwан анд Фукиен Ареас фор Тоwнсхипс, Цитиес анд Дистрицтс, Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г., Приступљено 18. 3. 2007. 
  • Цохен, Марц Ј. (1988), Таиwан Ат Тхе Цроссроадс: Хуман Ригхтс, Политицал Девелопмент анд Социал Цханге он тхе Беаутифул Исланд, Wасхингтон D.C.: Асиа Ресоурце Центер. 
  • Цоппер, Јохн Ф. (2003), Таиwан:Натион-Стате ор Провинце? Фоуртх Едитион, Боулдер, ЦО: Wествиеw Пресс. 
  • Цросслеy, Памела Кyле (1999), А Транслуцент Миррор: Хисторy анд Идентитy ин Qинг Империал Идеологy, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 0-520-23424-3. 
  • Цоунцил оф Индигеноус Пеоплес, Еxецутиве Yуан (2006), Статистицс оф Индигеноус Популатион ин Таиwан анд Фукиен Ареас, Архивирано из оригинала 30. 8. 2006. г.. 
  • Дикоттер, Франк (1992), Тхе Дисцоурсе оф Раце ин Модерн Цхина, Станфорд, ЦА: Станфорд Университy Пресс, ИСБН 0-8047-2334-6. 
  • Ебреy, Патрициа (1996), „Сурнамес анд Хан Цхинесе Идентитy”, Ур.: Мелисса Ј. Броwн, Неготиатинг Етхницитиес ин Цхина анд Таиwан, Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 1-55729-048-2. 
  • Едмондсон, Роберт (2002), „Тхе Фебруарy 28 Инцидент анд Натионал Идентитy”, Ур.: Степхане Цорцуфф, Момориес оф тхе Футуре:Натионал Идентитy Иссуес анд тхе Сеарцх фор а Неw Таиwан, Неw Yорк: M.Е. Схарпе. 
  • Фауре, Давид (2001), Ин Сеарцх оф тхе Хунтерс анд Тхеир Трибес, Таипеи: Схунг Yе Мусеум оф Формосан Аборигинес Публисхинг, ИСБН 957-30287-0-0. 
  • Гао, Пат (2001), Миноритy, Нот Минор, Говернмент Информатион Оффице, Републиц оф Цхина, Архивирано из оригинала 13. 3. 2007. г., Приступљено 22. 3. 2007. 
  • Голд, Тхомас Б. (1986), Стате анд социетy ин тхе Таиwан мирацле, Армонк, Неw Yорк: M.Е. Схарпе. 
  • Харрелл, Стевен (1996), „Интродуцтион”, Ур.: Мелисса Ј. Броwн, Неготиатинг Етхницитиес ин Цхина анд Таиwан, Беркелеy, ЦА: Регентс оф тхе Университy оф Цалифорниа, стр. 1—18. 
  • Харрисон, Хенриетта (2001), „Цхангинг Натионалитиес, Цхангинг Етхницитиес: Таиwан Индигеноус Виллагес ин тхе Yеарс афтер 1946”, Ур.: Давид Фауре, Ин Сеарцх оф тхе Хунтерс анд Тхеир Трибес: Студиес ин тхе Хисторy анд Цултуре оф тхе Таиwан Индигеноус Пеопле, Таипеи: СМЦ Публисхинг. 
  • Харрисон, Хенриетта (2001), Нативес оф Формоса: Бритисх Репортс оф тхе Таиwан Индигеноус Пеопле, 1650–1950, Таипеи: Схунг Yе Мусеум оф Формосан Аборигинес Публисхинг, ИСБН 957-99767-9-1. 
  • Харрисон, Хенриетта (2002), „Цхангинг Натионалитиес, Цхангинг Етхницитиес”, Ур.: Давид Фауре, Ин Сеарцх оф тхе Хунтерс анд Тхеир Трибес: Студиес ин тхе Хисторy анд Цултуре оф тхе Таиwан Индигеноус Пеопле, Таипеи: СМЦ Публисхинг. 
  • Харрисон, Хенриетта (2003), „Цлотхинг анд Поwер он тхе Перипхерy оф Емпире: Тхе Цостумес оф тхе Индигеноус Пеопле оф Таиwан.”, поситионс (2): 331—60. 
  • Хаттаwаy, Паул (2003), Оператион Цхина. Интродуцинг алл тхе Пеоплес оф Цхина, Пасадена, ЦА: Wиллиам Цареy Либрарy Пуб, ИСБН 0-87808-351-0. 
  • Хонг, Меи Yуан (1997), Таиwан зхонг бу пинг пу зху (Плаинс Трибес оф Централ Таиwан), Таипеи, Таиwан: Ацадемиа Хисторица. 
  • Хсиау, А-цхин (1997), „Лангуаге Идеологy ин Таиwан: Тхе КМТ’с лангуаге полицy, тхе Таи-yü лангуаге мовемент, анд етхниц политицс”, Јоурнал оф Мултилингуал анд Мултицултурал Девелопмент (4). 
  • Хсиау, А-цхин (2000), Цонтемпорарy Таиwанесе Цултурал Натионалисм, Лондон: Роутледге, ИСБН 9780415226486. 
  • Хсу, Цхо-yун (1980), „Тхе Цхинесе Сеттлемент оф тхе Илан Плаин”, Ур.: Роналд Кнапп, Цхина'с Исланд Фронтиер: Студиес ин тхе Хисторицал Геограпхy оф Таиwан, ХА: Университy оф Хаwаии Пресс. 
  • Хсу, Wен-хсиунг (1980), „Фронтиер Организатион анд Социал Дисордер ин Цх'инг Таиwан”, Ур.: Роналд Кнапп, Цхина'с Исланд Фронтиер: Студиес ин тхе Хисторицал Геограпхy оф Таиwан, ХА: Университy оф Хаwаии Пресс. 
  • Хуанг, Фу-сан (2005). „Цхаптер 3”. А Бриеф Хисторy оф Таиwан. РОЦ Говернмент Информатион Оффице. Архивирано из оригинала 1. 8. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2006. 
  • Ка, Цхих-минг (1995), Јапанесе Цолониалисм ин Таиwан:Ланд Тенуре, Девелопмент анд Депенденцy, 1895–1945, Боулдер, ЦО: Wествиеw Пресс.. 
  • Канг, Петер (2003), „А Бриеф Ноте он тхе Поссибле Фацторс Цонтрибутинг то тхе Ларге Виллаге Сизе оф тхе Сираyа ин тхе Еарлy Севентеентх Центурy”, Ур.: Леонард Блуссе, Ароунд анд Абоут Формоса, Таипеи. 
  • Клееман, Фаyе Yуан (2003), Ундер Ан Империал Сун: Јапанесе Цолониал Литературе оф Таиwан анд Тхе Соутх, Хонолулу, ХА: Университy оф Хаwаии Пресс.. 
  • Кнапп, Роналд Г (1980), „Сеттлемент анд Фронтиер Ланд Тенуре”, Ур.: Роналд Г.Кнапп, Цхина’с Исланд Фронтиер: Студиес ин тхе Хисторицал Геограпхy оф Таиwан, Хонолулу: Университy оф Хаwаии Пресс, ИСБН 957-638-334-X. 
  • Куо, Јасон C. (2000), Арт анд Цултурал Политицс ин Постwар Таиwан, Сеаттле, WА. 
  • Ламлеy, Харрy Ј (1981), „Субетхниц Ривалрy ин тхе Цх'инг Период”, Ур.: Емилy Мартин Ахерн анд Хилл Гатес, Тхе Антхропологy оф Таиwанесе Социетy, ЦА: Станфорд Университy Пресс, стр. 283—88. 
  • Лиу, Тан-Мин (2002), пинг пу баи схе гу wен сху (Олд Теxтс Фром 100 Пинг Пу Виллагес), Таипеи: Ацадемиа Синица, ИСБН 957-01-0937-8. 
  • Лиу, Тао Тао (2006), „Тхе Ласт Хунтсмен'с Qуест фор Идентитy: Wритинг Фром тхе Маргинс ин Таиwан”, Ур.: Yех Цхуен-Ронг, Хисторy, Цултуре анд Етхницитy: Селецтед Паперс фром тхе Интернатионал Цонференце он тхе Формосан Индигеноус Пеоплес, Таипеи: СМЦ Публисхинг, стр. 427—430. 
  • Мантхорпе, Јонатхан (2008), Форбидден Натион: А Хисторy оф Таиwан, Палграве Мацмиллан. 
  • Матсуда, Кyоко (2003), „Ино Канори'с 'Хисторy' оф Таиwан: Цолониал етхнологy, тхе цивилизинг миссион анд стругглес фор сурвивал ин Еаст Асиа.”, Хисторy анд Антхропологy, 14 (2): 179—196, дои:10.1080/0275720032000129938. 
  • Мендел, Доугласс (1970), Тхе Политицс оф Формосан Натионалисм, Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс.. 
  • Мескилл, Јоханна Мензел (1979), А Цхинесе Пионеер Фамилy: Тхе Линс оф Wу-Фенг, Таиwан 1729–1895, Принцетон Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. 
  • Миллwард, Јамес (1998), Беyонд Тхе Пасс: Ецономy, Етхницитy анд Емпире ин Qинг Централ Асиа, 1759–1864, Станфорд ЦА.: Станфорд Университy Пресс. 
  • Нуссбаум, Лоуис-Фредериц (2002), „Рyūкyū кизоку мондаи”, Јапан Енцyцлопедиа, Цамбридге: Харвард Университy Пресс. 
  • Пан, Да Хе (2002), пингпу базаи зу цанг санг схи (Тхе Диффицулт Хисторy оф тхе Пазих Плаинс Трибе), СМЦ Публисхинг, ИСБН 957-638-599-7. 
  • Пан, Yинг (1996), Таиwан пингпу зу схи (Хисторy оф Таиwан'с Пингпу Трибес), Таипеи: СМЦ Публисхинг, ИСБН 957-638-358-7. 
  • Интервиеw: 2003: Пан Јин Yу (аге 93) -ин Пули
  • Пхиллипс, Стевен (2003), Бетwеен Ассимилатион анд Индепенденце:Тхе Таиwанесе Енцоунтер Натионалист Цхина, 1945-1950, Станфорд Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс. 
  • Пицкеринг, W.А. (1898), Пионееринг Ин Формоса, Лондон: Хурст анд Блацкетт, ОЛ 7204709М.  Републисхед 1993, Таипеи, СМЦ Публисхинг. ISBN 957-638-163-0.
  • Реутерс, "Таиwан елецтион схоотинг суспецт деад," (2005)|референце=Реутерс. "Таиwан елецтион схоотинг суспецт деад," 7 Марцх 2005.
  • Рубинстеин, Мурраy А. (1999), Таиwан: А Неw Хисторy, Неw Yорк: M.Е. Схарпе, Инц, ИСБН 1-56324-816-6. 
  • Схепхерд, Јохн Роберт (1995), Марриаге анд Мандаторy Абортион амонг тхе 17тх Центурy Сираyа, Арлингтон ВА. 
  • Симон, Сцотт (4. 1. 2006), „Формоса'с Фирст Натионс анд тхе Јапанесе: фром Цолониал Руле то Постцолониал Ресистанце”, Јапан Фоцус, Архивирано из оригинала 13. 3. 2007. г..  Аццессед 3/16/2007.
  • Скоггард, Иан А. (1996), Тхе Индигеноус Дyнамиц ин Таиwан'с Постwар Девелопмент: Религиоус анд Хисторицал Роотс оф Ентрепренеурсхип, Неw Yорк: M.Е.Схарпе Инц.. 
  • Стаинтон, Мицхаел (1999), „Тхе Политицс оф Таиwан Аборигинал Оригинс”, Ур.: Мурраy А. Рубинстеин, Таиwан А Неw Хисторy, Неw Yорк: M.Е. Схарпе, Инц, ИСБН 1-56324-816-6. 
  • Тсенг, Цхинг-Нан (1993), Ин сеарцх оф Цхина'с Миноритиес, Беијинг: Цхина Боокс & Периодицалс. 
  • Wатцхман, Алан M. (1994), Таиwан:Натионал Идентитy анд Демоцратизатион, Неw Yорк: M.Е.Схарпе Инц. 
  • Wилсон, Рицхард W (1970), Леарнинг То Бе Цхинесе: Тхе Политицал Социализатион оф Цхилдрен ин Таиwан, Цамбридге, МА: Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy. 
  • Зеитоун, Елизабетх; Yу, Цхинг-Хуа (2005), „Тхе Формосан Лангуаге Арцхиве: Лингуистиц Аналyсис анд Лангуаге Процессинг” (ПДФ), Цомпутатионал Лингуистицс анд Цхинесе Лангуаге Процессинг, 10 (2): 167—200, Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 07. 2011. г., Приступљено 23. 10. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Тајвана на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Tajvana&oldid=27675993”