Историја Тибета

Историја Јужне Азије Историја Индије
Камено доба	70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда	3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација	1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије	· 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади	700.–300. п. н. е.
Царство Магада	684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство	· 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије	230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство	· 60.–240. нове ере
· Гупта царство	· 240.–550.
· Чола царство	· 848.–1279.
Исламски султанати у Индији	1210.–1596.
· Делхијски султанат	· 1206.–1526.
· Декански султанати	· 1490.–1596.
Хојсала царство	1040.–1346.
Виџајанагарско царство	1336.–1565.
Могулско царство	1526.–1707.
Марата царство	1674.–1818.
Колонијална Индија	1757.–1947.
Подела Индије	1947.–
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет

Тибетанска историја, као што је забележено, посебно је фокусирана на историју будизма у Тибету. Ово је делом због кључне улоге коју је ова религија играла у развоју тибетанске и монголских култура, а делом због тога што су скоро сви домаћи историчари те земље били будистички монаси. Иако се Тибет налази између Кине и Индије, односно две цивилизације које се сматрају међу најстаријима на свету, поуздани подаци о његовој историји датирају тек из релативно новијег датума, односно о Тибету је мало тога познато све до 7. века. Тај период обавијен је митовима и легендама и из њега не постоје поуздани историјски извори. Модерни људи су први пут населили Тибетску висораван пре двадест пет хиљада година.

Од VII до XX века нове ере Тибет је био снажна краљевина. Краљеви из династије Јарлунг успевају да сједине већи део централног Тибета. Намри Сонгстен, владар Јарлунг династије успео је да прошири утицај Тибета ка централној Азији. Током седмог века утицај Тибета је растао великом брзином. Краљ Сонгстен Гампо предводио је освајања Непала и северне Индије. Тибет је постао претња за династију Танг у Кини. Да би био спречен рат између Кине и Тибета договорен је брак између тибетанског краља и кинеске принцезе, што је довело до савеза између два краљевства. Будизам, који је доминирао тим подручјем више од 1.000 година, постао је званична државна религија. Током владавине Сонгстен Гампа изграђени су бројни храмови у Ласи као и краљева палата, касније позната као Потала. Контакт са Кином омогућио је развој медицине, астрономије и математике. Створено је тибетанско писмо по узору на индијско, што је омогућило превођење будистичких записа, појаву писаних закона, и писане историје државе.

Током следећа два века утицај и границе Тибета још више су се прошириле. Краљ Трисонг Детсен успоставио је контролу над северним Пакистаном, Непалом, Туркистаном, северном Индијом. Дошло је до рата са Кином. 783. Тибетанска војска продрла је у тада кинеску престоницу Чанган (данашњи Хиан) присиливши кинеског цара да призна проширење Тибета. Након рата потписан је споразум према којем су Кина и Тибет дефинисане као две независне државе. У то доба будизам почиње да преузима примат у управљању државом. Године 842. краља Трисунг Детсен Ралпачен, који је подржавао будизам, убио је његов брат Лангдарма.

Лангдарма је био противник будистичке религије и настојао је да избаци њен утицај из државног апарата. Његови покушаји су били безуспешни јер је наишао на жесток отпор будистичког свештенства. Након неколико година владавине убили су га будистички монаси. Након тога долази до расула тибетанске државе, растројене унутрашњим немирима и спољашњим претњама Кинеског и Монголског царства.

Године 1239. Тибет је ушао у састав Монголског царства. Утицај тибетанског будизма постајао је све већи, тако да је будизам убрзо постао званична религија Монголског царства. Годан-кан, праунук Џингис-кана успоставио је заштитнички став према будизму штитећи тибетанске духовне вође. У четрнаестом веку долази до слабљења Монголског царства и Тибет поново добија независност. Монголија се меша у династичке сукобе настојећи да духовном вођи Далај Лами додели и световну власт. Пети Далај Лама Нгаванг Лобзанг Гиатсо постао је духовни и световни владар Тибета 1656. године. Његовом смрћу 1682. однос са Монголским царством се променио.

Монголски владари желели су већу контролу над Тибетом, тако да су почетком XVIII века напали и освојили главни град Ласу, стављајући под своју контролу шестог Далај Ламу Тсанг-Јанг Гиатсоа. Поновно монголско освајање није наишло на потпору локалног становништва. То је искористио кинески цар Канг Кси, који је повео војну кампању с циљем да ослободи Ласу и протера Монголе. Кинеска војска је дочекана као ослободилачка. Под заштитом Кинеза био је седми Далај Лама кога су раније протерли из Ласе Монголи. Кинески цар Канг Кси прогласио је Тибет протекторатом кинеске империје. Током XVIII и XIX века Тибет је остао протекторат Кине све до 1911.

Цар је у Ласи поставио свог изасланика, који се називао амбан. Године 1750. народ Тибета се побунио, збацио царског изасланика и успоставио самосталну власт. Уз помоћ царске војске устанак 1750. је угушен.

Први Европљани који су стигли на Тибет били су језуитски мисионари, који су 1705. основали своју мисију у Ласи. Почетком XVIII века долази до успостављања контакта између европских земаља и Тибета. 1774. британски изасланици су стигли у Тибет.

Године 1904. британска војска из Индије ушла је у Тибет, освојила Ласу присиљавајући Тибет да отвори границе према „бисеру“ британског колонијалног царства - Индији. Године 1906. потписан је споразум између Кине и Велике Британије којим је Тибет постао британски протекторат. Годину дана касније, 1907. потписан је нови споразум, овај пут између Велике Британије, Кине и Русије. Велика Британија и Русија признале су Кини право на Тибет. Директна кинеска власт у Ласи успостављена је 1910, али није трајала дуго. Године 1911. избила је револуција у Кини, што је искористио Далај Лама преузевши контролу над Тибетом. Године 1913. Тибет и Монголија прогласиле су оцепљење од Кине. Године 1914. Велика Британија признала је независност Тибета и успостављена је граница између Тибета и британске Индије. Кина није прихватила независност Тибета, сматрајући га неодвојивим делом своје територије.

Почетак Првог светског рата и грађански рат у Кини скренуле су поглед великих сила са Тибета, омогућивши тринаестом Далај Лами да неометано влада. Све до 1950. Тибет се одржавао као независна држава. Године 1950. војска Народне Републике Кине ушла је у Ласу. 1951. под притиском НР Кине потписан је тибетанско-кинески споразум који је предвиђао да Тибетом заједнички владају влада НР Кине и влада Тибета на челу са Далај Ламом. Године 1956. избио је устанак Тибетанаца, подржан од стране Сједињених Америчких Држава. Устанак је крваво угушен 1959, стотине хиљада Тибетанаца је убијено, спаљен је велики број будистичких храмова, а Далај Лама је присиљен да напусти земљу и пребегне у Дармсалу у Индији, где се и данас налази. За време Мао Цедунгове владавине у Кини спровођен је терор над становништвом Тибета. Дошло је до организованог уништавања културног наслеђа, будистичких манастира, светилишта и до покоља над будистичким свештенством и монасима. Неки извори помињу да је у овом периоду страдало више од 1,2 милиона Тибетанаца. Током 1980-их дошло је до либерализације режима, што је Тибету вратило одређени степен религијске слободе. Далај Лама је из емиграције упутио бројне позиве за помоћ у ослобађању Тибета.

Тензин Гјатсо, четрнаести Далај Лама добио је Нобелову награду за мир 1989. године због својих настојања да ненасилним путем поврати независност Тибета.

Напомена

• Текст је деломично преузет са wеб-странице знање.орг

Литература

• Бецкwитх, Цхристопхер I. (1987). Тхе Тибетан Емпире ин Централ Асиа: А Хисторy оф тхе Струггле фор Греат Поwер Амонг Тибетанс, Туркс, Арабс, анд Цхинесе Дуринг тхе Еарлy Миддле Агес. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-05494-0. ОЦЛЦ 15630380. 
• Цраиг, Марy. Теарс оф Блоод: А Црy фор Тибет. ИНДУС ан импринт оф ХарперЦоллинс Публисхерс. Цалцутта. Сецонд импрессион, 1993. 1992. ISBN 978-0-00-627500-8.
• Dodin, Thierry. "Right to Autonomy". In: Authenticating Tibet: Answers to China's 100 Questions. Edited by Anne-Marie Blondeau and Katia Buffetrille. . University of California Press. 2008. ISBN 978-0-520-24464-1.  (цлотх). ISBN 978-0-520-24928-8. (папер).
• Голдстеин, Мелвyн; Римпоцхе, Гелек (1989). А хисторy оф модерн Тибет, 1913-1951. Волуме 1, Тхе демисе оф тхе Ламаист стате. Беркелеy УСА: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-06140-8. ОЦЛЦ 419892433. 
• Голдстеин, Мелвyн C. (1997). Тхе Сноw Лион анд тхе Драгон: Цхина, Тибет, анд тхе Далаи Лама. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-21951-9. 
• Голдстеин, Мелвyн C. А Хисторy оф Модерн Тибет, Волуме 3: Тхе Сторм Цлоудс Десценд, 1955-1957 (Университy оф Цалифорниа Пресс; 2014) 547 пагес;
• Грунфелд, А. Том. Тхе Макинг оф Модерн Тибет. Еаст Гате Боок. 1996. ISBN 978-1-56324-713-2.
• Hilton, Isabel (2000). The Search for the Panchen Lama. Penguin. ISBN 978-0-14-024670-4isbn=9780140246704. 
• Karmay, Samten G. (Translator) (2014). The Illusive Play: The Autobiography of the Fifth Dalai Lama. Serindia Publications. Chicago. ISBN 978-1-932476675. 
• Kuzmin, S.L. Hidden Tibet: History of Independence and Occupation. Library of Tibetan Works & Archives. 2011. ISBN 978-93-80359-47-2.
• Лаирд, Тхомас; Лама, Далаи (2006). Тхе Сторy оф Тибет: Цонверсатионс wитх тхе Далаи Лама. Грове Пресс. ИСБН 978-0-8021-1827-1. ОЦЛЦ 63165009. 
• МцКаy, Алеx (1997). Тибет анд тхе Бритисх Рај: Тхе Фронтиер Цадре, 1904-1947. Рицхмонд, Сурреy: Псyцхологy Пресс. ИСБН 978-0-7007-0627-3. ОЦЛЦ 37390564. 
• МцКаy, Алеx, ур. (2003). Тхе Еарлy Период: то ц. АД 850 Тхе Yарлунг Дyнастy. Неw Yорк: РоутледгеЦурзон. 
• МцКаy, Алеx, ед. Хисторy оф Тибет (Цурзон ин Ассоциатион Wитх Ииас, 9). РоутледгеЦурзон. 2003. ISBN 978-0-7007-1508-4.
• Муллин, Гленн Х.Тхе Фоуртеен Далаи Ламас: А Сацред Легацy оф Реинцарнатионс. Цлеар Лигхт Публисхерс. 2001. ISBN 978-1-57416-092-5.
• Норбу, Намкхаи. Тхе нецклаце оф гЗи: А Цултурал Хисторy оф Тибет (1989) Нартханг.
• Норбу, Намкхаи. Друнг, деу, анд Бöн: нарратионс, сyмболиц лангуагес, анд тхе Бöн традитионс ин анциент Тибет. Либрарy оф Тибетан Wоркс анд Арцхивес. 1995. ISBN 978-81-85102-93-1.
• Поwерс, Јохн (2007), Интродуцтион то Тибетан Буддхисм, Схамбхала 
• Поwерс, Јохн. Хисторy ас Пропаганда: Тибетан Еxилес версус тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина. Оxфорд Университy Пресс. 2004. ISBN 978-0-19-517426-7.
• Россаби, Моррис (1983). Цхина Амонг Еqуалс: Тхе Миддле Кингдом анд Итс Неигхборс, 10тх-14тх Центуриес. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-04383-1. 
• Россаби, Моррис (1989). Кхубилаи Кхан: Хис Лифе анд Тимес. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-06740-0. 
• ван Сцхаик, Сам; Галамбос, Имре. Манусцриптс анд Травеллерс: Тхе Сино-Тибетан Доцументс оф а Тентх-центурy Буддхист Пилгрим. Де Груyтер. 2011. ISBN 978-3-11-022564-8.
• Схакyа, Тсеринг (јануар 1999). Тхе Драгон ин тхе Ланд оф Сноwс: А Хисторy оф Модерн Тибет Синце 1947. Пимлицо. ИСБН 978-0-7126-6533-9. ОЦЛЦ 40840911. Приступљено 19. 4. 2016. 
• Схирокауер, Цонрад. А Бриеф Хисторy оф Цхинесе Цивилизатион Тхомпсон Хигхер Едуцатион, (ц). 2006. ISBN 978-0-534-64305-8.
• Смитх, Wаррен W. (24. 10. 1996). Тибетан натион: а хисторy оф Тибетан натионалисм анд Сино-Тибетан релатионс. Боулдер, Цолорадо: Wествиеw Пресс. ИСБН 978-0-8133-3155-3. ОЦЛЦ 35192317. 
• Сперлинг, Еллиот (2004). Тхе Тибет-Цхина Цонфлицт: Хисторy анд Полемицс (ПДФ). Wасхингтон: Еаст-Wест Центер. ИСБН 978-1-932728-13-2. ИССН 1547-1330. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 08. 2008. г. Приступљено 16. 12. 2018.  - (онлине версион)
• Стеин, Ролф Алфред (1972). Тибетан Цивилизатион. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-8047-0901-9. ; фирст публисхед ин Френцх Енглисх транслатион бy Ј. Е. Стапелтон Дривер. Репринт: Станфорд Университy Пресс (wитх минор ревисионс фром 1977 Фабер & Фабер едитион), 1995. 1962. ISBN 978-0-8047-0806-7. (hbk).
• Teltscher, Kate. The High Road to China: George Bogle, the Panchen Lama and the First British Expedition to Tibet. . New York. 2006. ISBN 978-0-374-21700-6. . ISBN 978-0-7475-8484-1.; Фаррар, Страус анд Гироуx.
• Wанг Јиаwеи; Гyаинцаин, Нyима (2001). Тхе Хисторицал Статус оф Цхина'с Тибет. Цхина Интерцонтинентал Пресс. ИСБН 978-7-80113-304-5. 
• Wиллард Ј. Петерсон, Јохн Кинг Фаирбанк, Денис C. Тwитцхетт Тхе Цамбридге хисторy оф Цхина: Тхе Цх'инг емпире то 1800. Цамбридге Университy Пресс. 2002. ISBN 978-0-521-24334-6.
• Wyлие, Турнелл (1990). „Тхе Фирст Монгол Цонqуест оф Тибет Реинтерпретед”. Харвард Јоурнал оф Асиатиц Студиес. Цамбридге, Масс.: Харвард Yенцхинг Институте. 37 (1): 103—133. ИССН 0073-0548. ЈСТОР 2718667. ОЦЛЦ 6015211726. дои:10.2307/2718667. 
• Туттле, Граy, анд Куртис Р. Сцхаеффер, едс. Тхе Тибетан Хисторy Реадер (Цолумбиа Университy Пресс, 2013), репринтс мајор артицлес бy сцхоларс
• Белл, Цхарлес: Тибет Паст & Пресент. Репринт, Неw Делхи, 1990 (оригиналлy публисхед ин Оxфорд, 1924).
• Белл, Цхарлес: Портраит оф тхе Далаи Лама, Цоллинс, Лондон, 1946.
• Царрингтон, Мицхаел. Оффицерс Гентлемен анд Тхиевес: Тхе Лоотинг оф Монастериес дуринг тхе 1903/4 Yоунгхусбанд Миссион то Тибет, Модерн Асиан Студиес 37, 1 (2003), ПП 81–109.
• Десидери (1932). Ан Аццоунт оф Тибет: Тхе Травелс оф Ипполито Десидери 1712-1727. Ипполито Десидери. Едитед бy Филиппо Де Филиппи. Интродуцтион бy C. Wесселс. Репродуцед бy Рупа & Цо, Неw Делхи. 2005
• Петецх, Луциано (1997). Цхина анд Тибет ин тхе Еарлy XВИИИтх Центурy: Хисторy оф тхе Естаблисхмент оф Цхинесе Протецторате ин Тибет. Брилл Ацадемиц Публисхерс. ИСБН 978-90-04-03442-6. 
• Рабгеy, Тасхи; Схарлхо, Тсетен Wангцхук (2004). Сино-Тибетан Диалогуе ин тхе Пост-Мао Ера: Лессонс анд Проспецтс (ПДФ). Wасхингтон: Еаст-Wест Центер. ИСБН 978-1-932728-22-4. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 07. 2007. г. Приступљено 16. 12. 2018. 
• Самуел, Геоффреy (1993). Цивилизед Схаманс: Буддхисм ин Тибетан Социетиес. Смитхсониан Институтион. ИСБН 978-1-56098-231-9. 
• Схакабпа, Тсепон W.D [Wангцхук Деден (дбанг пхyуг бде лдан)]: Тибет. А Политицал Хисторy, Потала Публицатионс, Неw Yорк, 1984.
• Схакабпа, Тсепон Wангцхук Деден (Дбанг-пхyуг-бде-лдан, Зхwа-сгаб-па) (1907/08-1989): Оне Хундред Тхоусанд Моонс: ан адванцед политицал хисторy оф Тибет. Транслатед анд аннотатед бy Дерек Ф. Махер. 2 Вол., Брилл, 2010 (Брилл'с Тибетан студиес либрарy; 23). Леиден, 2010.
• Смитх, Wаррен W. (1996). Хисторy оф Тибет: Натионалисм анд Селф-детерминатион. Wествиеw Пресс. ИСБН 978-0-8133-3155-3. 
• Смитх, Wаррен W. (2004). Цхина'с Полицy он Тибетан Аутономy - ЕWЦ Wоркинг Паперс Но. 2 (ПДФ). Wасхингтон: Еаст-Wест Центер. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 08. 2008. г. Приступљено 16. 12. 2018. 
• Смитх, Wаррен W. (2008). Цхина'с Тибет?: Аутономy ор Ассимилатион. Роwман & Литтлефиелд Публисхерс. ИСБН 978-0-7425-3989-1. 
• Арнолд C. Wатерфалл "Тхе Постал Хисторy оф Тибет" (1981 едитион) Сцотланд. 1981. ISBN 978-0-85397-199-3.
• МцГранахан, C. "Трутх, Феар, анд Лиес: Еxиле Политицс анд Аррестед Хисториес оф тхе Тибетан Ресистанце," Цултурал Антхропологy, Вол. 20, Иссуе 4 (2005) 570-600.
• Кнаус, Ј.К. Орпханс оф тхе Цолд Wар: Америца анд тхе Тибетан Струггле фор Сурвивал (Неw Yорк: Публиц Аффаирс, 1999).
• Багеант, Ј. "Wар ат тхе Топ оф тхе Wорлд," Милитарy Хисторy, Вол. 20, Иссуе 6 (2004) 34-80.

Спољашње везе

• Бриеф Хисторy оф Тибет ат Фриендс оф Тибет Неw Зеаланд
• Фифтy Yеарс афтер тхе Асиан Релатионс Цонференце, Схаран, 1997, Тибетан Парлиаментарy анд Полицy Ресеарцх Центре
• Тибетан Буддхист Теxтс Цхронологy
• Тхе Схадоw Цирцус: Тхе ЦИА ин Тибет - Доцументарy wебсите
• Тибетан Хисторy аццординг то Цхина, ат Xинхуа