Историја рачунара

Историја рачунара је дужа од историје рачунарског хардвера и модерних рачунарских технологија и укључује историју метода које су биле намењене оловци и папиру или табли и креди.

19. век

Диференцијална и аналитичка машина за рачунање, Кембриџ, 1938

За зачетника информатике сматра се Британац Чарлс Бебиџ. Он је измислио диференцијалну и аналитичку машину за рачунање. Диференцијална машина је замишљена за рачунање четири аритметичке радње: сабирање, одузимање, множење и дељење. Аналитичка машина је заправо претеча данашњег рачунара, замишљена за налажење решења било ког математичког израза, за који знамо редослед операција помоћу којих тај израз може бити решен (данас скуп операција одређеног редоследа називамо алгоритам).

Први програмер је заправо била жена - Ада Бајрон Лавлејс. Ада је била инспирисана Бебиџовим радом и вероватно је прва особа која је проникла у невероватне могућности Бебиџове аналитичке машине. Написала је рад о Бебиџовој „Аналитичкој машини“ који се сматра првим текстом који описује процес данас познат као компјутерско програмирање. Она је предвидела и да ће аналитичке машине служити за компоновање музике, додуше за то ће бити потребно да протекне читав један век.

Рани 20. век

Ален Тјуринг је још једна карика у ланцу захваљујући којем је пронађен рачунар. Тјуринг је током другог светског рата био ангажован на проблему дешифровања немачких тајних порука. Његов приступ том проблему заснивао се на изналажењу машине која ће бити у стању да реши сваки проблем представљен низом елементарних операција, а њена меморија је требало да буде довољно велика да може да складишти инструкције потребне за рачун. Он је дао један апстрактни модел такве машине знан као “ Тјурингова машина”.

Џон вон Нојман је дао основне принципе архитектуре данашњих рачунара. Он је направио разлику између материјалног дела рачунара - хардвера и софтвера односно програмског дела рачунара. Он 1943. почиње са радом у лабораторији Лос Аламос где 1944. заједно са Џоном Моклијем и Џоном П. Екертом ради на пројекту ЕНИЈАК (ENIAC). Они су смислили први потпуно електронски рачунар који је радио на основу унапред задатог програма.

Генерације рачунара

Рачунарска ера практично почиње у средњем веку, развојем првих машина које су имале моћ рачунања, односно обављања основних математичких операција. Хиљаде различитих врста и модела рачунара је дизајнирано током еволуције модерних дигиталних рачунарских система. Већина њих су данас заборављени. Само неколико њих су дали значајан допринос у развоју. Постоји пет генерација рачунарских система.

Нулта генерација рачунара

Нулта генерација рачунара: Механички рачунари Паскалов рачунар из 1642. године (Блаисе Пасцал, 1623-1662). Развијен је када је Паскал имао 19 година и служио је у рачунању пореза за Француску државу тог доба. Паскалова машина је могла да сабира и одузима. Леибнизов рачунар. Немачки научник Леибиз је нешто касније конструисао рачунар који је поред тога могао и да множи, и да дели бројеве.

Диференцијална машина (енгл. Difference engine). Сто педесет година касније, Чарлс Бебиџ је конструисао рачунар. Ова машина је могла само да сабира и одузима. Била је дизајнирана да рачуна табеле бројева који су коришћени у навигацији.

Аналитичка машина (енгл. analytical engine). Аналитичка машина је имала четири компоненте: меморију, рачунарску јединицу, улазну јединицу и излазну јединицу. Меморија се састојала од 1000 речи са 50 децималних цифара, и свака реч је могла да чува и променљиве, и резултате. Највећи напредак, остварен у аналитичкој машини, била је њена вишеструка намена. Једна од инструкција је уносила бројеве из меморије у рачунарску јединицу, вршила операцију сабирања и смештала податке у меморију. Обзиром да је машина била програмибилна, имала је и свој Ассемблер

Конрад Цузе, 1930. године, направио је први велики скок у развоју рачунара. Машина је базирала свој рад на великој количини релеј-уређаја и била је програмибилна. Пошто је била уништена у II светском рату, ова машина није нашла већу практичну примену.

Џон Атанасоф је нешто касније развио машину која је базирала свој рад на бинарној аритметици, и користила је кондензаторе за смештај података. Кондензатори су се повремено допуњавали како би сачували електрични набој. Ово јако подсећа на функционисање данашњих ДРАМ (динамичких РАМ меморија).

Марк I. На крају рата, 1944. године, на Универзитету Харвард је конструисана машина МАРК I. Машина је имала 72 речи са по 23 децимална места, и инструкцијски циклус је трајао 6 секунди. Као улазно/излазне јединице, коришћене су бушене траке.

Прва генерација рачунара

Електронске цеви као прва генерација рачунара у периоду 1945. до 1955. године, били су рачунари реализовани на бази електронских цеви.

Рачунар Colossus

Велики стимуланс развоју рачунара је био Други светски рат. Током првог дела рата, немачке подморнице су добијале команде из адмиралитета у Берлину путем радио таласа. Енглески обавештајци су пресретали поруке и дешифровали их. Оне су шифроване помоћу апаратуре ЕНИГМА. Да би се поруке дешифровале, било је неопходно извршити веома масивно рачунање у кратком року – од момента пријема до извршења команде. Енглеска је формирала посебну лабораторију за дешифровање, која је конструисала рачунар Colossus.

ЕНИАЦ (енгл. Electronic Numerical Integrator And Computer)

Године 1943. је започео рад на пројектовању електронског рачунара који је назван ENIAC. Састојао се из 18.000 електронских цеви и 1500 релеја. Био је тежак 30 тона и трошио 140 KW снаге. У погледу архитектуре, био је то рачунар од 20 регистара. Сваки од њих капацитета 10 децималних цифара. ENIAC је програмиран уз помоћ 6000 мултипозиционих прекидача и конектора, који су преспајани кабловима. Машина је завршена 1946. године, и било је касно да се користи за било коју намену за коју је конструисана

Године 1949. настаје већи број рачунара:

• ЕДСАЦ
• ЈОХНИАЦ
• ИЛЛИАЦ
• МАНИАЦ
• WЕИЗАЦ

Сви рачунари су настали у Америци на разним универзитетима, чија су имена носили у својој скраћеници.

Фон Нојманова архитектура

ЕДСАЦ (енгл. Electronic Delay Storage Automatic Calculator) или фон Нојманова машина, први је рачунар са уграђеним програмом и представља базични пример првих дигиталних рачунара. Ова архитектура рачунара је одиграла велику улогу у даљем развоју рачунарства. Фон Нојманова машина, у погледу архитектуре је обухватала следеће компоненте:

• ALU (енгл. Aritmetic logic unit)
• CU (енгл. Control Unit) или управљачка јединица
• Меморија 4096 x 40 бита
• Свака меморијска реч је садржала 20 битова за инструкције или 40 битова за целобројне вредности
• Инструкција се састојала од: 8 битова за тип наредбе и 12 битова адресе

У оквиру АЛУ се налазио један специфичан 40-битни регистар, који се назива акомулатор. Типично, када се два броја саберу, резултат се смешта у акомулатор, пре него што се пошаље у меморију. Данас у модерним рачунарима ALU и CU се налазе на истом чипу под називом ЦПУ

Друга генерација рачунара

Транзистор је развијен у Бел Лабораторијама 1948. године. Коришћење транзистора је направило револуцију у рачунарима, тако да се већ 1950. године, вакуумске цеви више не користе у рачунарској техници.

Први транзисторски рачунар ТX-0

Године 1957. године формирана компанија DEC (Диџитал еквипмент корпорејшон) други назив био је PDP, а четири године појавио се рачунар PDP-1 (1961) са следећим карактеристикама:

• 4096 речи, дужине 18 бит-ова
• 200.000 инструкција у секунд;
• Перформансе дупло слабије од машине ИБМ 709, која је била најмоћнија машина у то доба.
• Цена 120.000 УСД

Рачунарски систем PDP-8

Неколико година касније, DEC је произвео PDP-8, са следећим карактеристикама:

• 12 битна машина
• DEC увео ПДП-8 22 марта 1965 године и продао више од 50,000 система
• Магистрала података (енгл. bus) названа Omnibus
• Цена 16.000 УСД

Магистрала података је колекција паралелних жица, које спајају разне делове рачунара и служе за пренос података између тих делова. ДЕЦ је произвео 50.000 оваквих рачунара и PDP-8 је постао лидер у мини-рачунарским системима.

PDP-8 Архитектура

Транзисторска верзија ИБМ 709 1960. године ИБМ је произвео машину 709 у транзисторској верзији, са следећим карактеристикама:

• машински циклус од 2 микросекунде;
• меморија састављена од 32.536 речи, а речи од 36 бит-ова;
• меморија на бази магнетних перлица

Компанија CDC (енгл. Control Data Corporation) је произвела рачунар ЦДЦ 6600, 1964. године. Рачунарски систем ЦДЦ 6600 имао је следеће особине:

• до тада најбржа машина
• архитектура на бази паралелног процесирања, са уграђеним мањим рачунарима,
• први суперкомпјутер (Cray).

Уградњом мањих рачунара, постигнуто је да се централна јединица све време бави само рачунањем, док се све функције периферне комуникације препуштају мањим рачунарима.

Трећа генерација рачунара

Интегрисана кола (1965—1980)

Појава интегрисаних кола омогућава смањење димензија и повећање комплексности рачунара. Из те серије, ИБМ је направио чувену серију ИБМ Сyстем 360, са моделима 30 и 75. Ови рачунари имали су употребу у научним и комерцијалним применама, па су заменили рачунаре ИБМ 709 и ИБМ1401. Уводи се техника мултипрограминг који омогућава да се у у меморији нађе више програма истовремено, тако да док се један програм извршава, други чека у меморији да буде извршен.

ИБМ Сyстем 360

Карактеристике рачунара ИБМ Сyстем 360 су:

• 16 x 32 битних регистара, бајтовске структуре;
• широки адресни простор од 16.777.216 бајта (16МБ).

Четврта генерација рачунара

ВЛСИ

Карактеристике четврте генерације су:

• ВЛСИ (енгл. Верy Ларге Сцале Интегратион)
• Повећање брзине и комплексности рачунара, смештањем милиона транзистора на једно интегрисано коло
• Смањење димензија
• Знатно повећање брзине
• Појава ПЦ рачунара (енгл. Personal Computer) представља праву револуцију у демократизацији рачунарске технологије, чинећи је масовном и јефтином.
• Употреба оперативних система као што је CP/M (енгл. Control Program for Microcomputers) омогућила је комоцију у раду и креирању програма.
• Флопи дискови као масовна меморија су се користили за смештај софтвера оперативног система, за смештај програма и за смештај података.
• Аппле II постаје врло популаран персонални рачунар у школама.
• ИБМ ПЦ је развијен је 1981. године са циљем да буде масован и јефтин рачунар, а прављен је од комерцијалних компонената.
• ГУИ интерфејс (енгл. Graphic User Interface) је произведен за потребе графичке презентације од стране Мацинтосх фирме 1984 године.
• МС ДОС (енгл. Microsoft Disk Operating System) постаје веома популаран, и практично је стандард за персоналне рачунаре, а развијен је од стране Мајкрософта

Пета генерација рачунара

Пета генерација рачунара је била иницијатива јапанског Министарства за међународну трговину и индустрију и почела је 1982 године. Идеја је била створити рачунар користећи моћно паралелно рачунање /обраду. То је требао бити резултат великог државног / индустријског истраживачког пројекта у Јапану током 1980. Циљ је био створити „епохални рачунар” са суперрачунарским перформансама и пружити платформу за будући развој вештачке интелигенције. Израз „пета генерација” је био намијењен као системски скок ван постојећих машина. Док су претходне генерације рачунара биле усмерене на повећање броја логичких елемената у једном ЦПУ, пета генерација би се окренула великом броју ЦПУ јединица за додатне перформанасе.

Циљ пројекта је био стварање рачунара у току десетогодишњег периода након чега би почело инвестирање у шесту генерацију рачунара. Мишљења о резултату су подијељена: неки кажу да је пројекта био неуспјешан док други тврде да је био испред свог времена.

Очекиване карактеристике пете генерације:

• Рачунари би свој рад требало да базирају на вештачкој интелигенцији
• ПДА (енгл. Personal Digital Assistent), као први рачунари који укључују елементе вјештачке интелигенције, нарочито у функцији комуникације са околним свијетом.
• „Невидљиви или уграђени рачунари (енгл. embeded), се уграђују у разне апликације као што су дигитални часовници, банкарске карте и у разне друге производе...

Пета генерација се ипак десила, али на неочекиван начин: рачунари су се почели смањивати. Године 1989. фирма Grid Systems је створила први таблет рачунар који се звао GridPad. Састојао се од малог екрана на којем су корисници могли писати посебном писаљком да би управљали рачунаром.

Систем као што је био ГридПад показао је да није више потребно седити за столом или у рачунарској сали да би се користио рачунар. Уместо тога, корисник може користити преносиви рачунар, дисплеј осетљив на додир (енгл. touchscreen) и софтвер за препознавање рукописа. Касније машине ове класе су били ПДА са побољшаним интерфејсом и постал веома популарни. Они су данас еволуирали паметне телефоне (енгл. смартпхонес) који су укључени у популарне Apple iPhone и Google Android platform.

Види још

• Прва машина која се могла програмирати

Литература

• Халацy, Даниел Степхен (1970). Цхарлес Баббаге, Фатхер оф тхе Цомпутер. Цроwелл-Цоллиер Пресс. ИСБН 978-0-02-741370-0. 
• Церуззи, Паул Е. (2003). А Хисторy оф Модерн Цомпутинг (сецонд изд.). Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0-262-53203-7. 
• Бацкус, Јохн (1978). Цан Программинг бе Либератед фром тхе вон Неуманн Стyле? (ПДФ). Цоммуницатионс оф тхе АЦМ. 21. стр. 613. дои:10.1145/359576.359579. ИСБН 1977 АЦМ Туринг Аwард Лецтуре. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 6. 2007. г. 
• Белл, Гордон; Неwелл, Аллен (1971), Цомпутер Струцтурес: Реадингс анд Еxамплес, Неw Yорк: МцГраw-Хилл, 0-07-004357-4 
• Бергин, Тхомас Ј. (новембар 13—14, 1996), Фифтy Yеарс оф Армy Цомпутинг: фром ЕНИАЦ то МСРЦ (ПДФ), А рецорд оф а сyмпосиум анд целебратион, Абердеен Провинг Гроунд.: Армy Ресеарцх Лабораторy анд тхе У.С.Армy Орднанце Центер анд Сцхоол., Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 5. 2008. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Боwден, Б. V. (1970), „Тхе Лангуаге оф Цомпутерс”, Америцан Сциентист, 58: 43—53, Бибцоде:1970АмСци..58...43Б, Приступљено 17. 5. 2008 
• Буркс, Артхур W.; Голдстине, Херман; вон Неуманн, Јохн (1947), Прелиминарy дисцуссион оф тхе Логицал Десигн оф ан Елецтрониц Цомпутинг Инструмент, Принцетон, Њ: Институте фор Адванцед Студy, Приступљено 18. 5. 2008 
• Цхуа, Леон О (септембар 1971), „Мемристор—Тхе Миссинг Цирцуит Елемент”, ИЕЕЕ Трансацтионс он Цирцуит Тхеорy, ЦТ-18 (5): 507—519, дои:10.1109/ТЦТ.1971.1083337 
• Цлеарy, Ј. Ф. (1964), ГЕ Трансистор Мануал (7тх изд.), Генерал Елецтриц, Семицондуцтор Продуцтс Департмент, Сyрацусе, НY, стр. 139—204, ОЦЛЦ 223686427 
• Цопеланд, Б. Јацк (2006). Цолоссус: Тхе Сецретс оф Блетцхлеy Парк'с Цодебреакинг Цомпутерс. Оxфорд, Енгланд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-284055-4. 
• Цориолис, Гаспард-Густаве (1836), „Ноте сур ун моyен де трацер дес цоурбес доннéес пар дес éqуатионс диффéрентиеллес”, Јоурнал де Матхéматиqуес Пурес ет Апплиqуéес, сериес I (на језику: Френцх), 1: 5—9, Приступљено 6. 7. 2008 ЦС1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Цортада, Јамес W. (2009), „Публиц Полициес анд тхе Девелопмент оф Натионал Цомпутер Индустриес ин Бритаин, Франце, анд тхе Совиет Унион, 1940–80”, Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy, 44 (3): 493—512, ЈСТОР 40543045, дои:10.1177/0022009409104120 
• ЦСИРАЦ: Аустралиа’с фирст цомпутер, Цоммонwеалтх Сциентифиц анд Индустриал Ресеарцх Органисатион (ЦСИРАЦ), 3. 6. 2005, Архивирано из оригинала (– ^{Сцхолар сеарцх}) 13. 12. 2011. г., Приступљено 21. 12. 2007 
• Да Цруз, Франк (28. 2. 2008), „Тхе ИБМ Аутоматиц Сеqуенце Цонтроллед Цалцулатор (АСЦЦ)”, Цолумбиа Университy Цомпутинг Хисторy: А Цхронологy оф Цомпутинг ат Цолумбиа Университy, Цолумбиа Университy АЦИС, Приступљено 17. 5. 2008 
• Давенпорт, Wилбур Б.; Роот, Wиллиам L. (1958), Ан Интродуцтион то тхе тхеорy оф Рандом Сигналс анд Ноисе, МцГраw-Хилл, стр. 112—364, ОЦЛЦ 573270 
• Ецкерт, Wаллаце (1935), „Тхе Цомпутатион оф Специал Пертурбатионс бy тхе Пунцхед Цард Метход.”, Астрономицал Јоурнал, 44 (1034): 177, Бибцоде:1935АЈ.....44..177Е, дои:10.1086/105298 
• Ецкерт, Wаллаце (1940), Пунцхед Цард Метходс ин Сциентифиц Цомпутатион; XII: "Тхе Цомпутатион оф Планетарy Пертурбатионс", Тхомас Ј. Wатсон Астрономицал Цомпутинг Буреау, Цолумбиа Университy, стр. 101—114, ОЦЛЦ 2275308 
• Ецкхоусе, Рицхард Х.; Моррис, L. Роберт (1979), Миницомпутер Сyстемс: организатион, программинг, анд апплицатионс (ПДП-11), Прентице-Халл, стр. 1—2, 0-13-583914-9 
• Ентицкнап, Ницхолас (лето 1998), „Цомпутинг'с Голден Јубилее”, Ресуррецтион, Тхе Цомпутер Цонсерватион Социетy (20), ИССН 0958-7403, Архивирано из оригинала 9. 1. 2012. г., Приступљено 19. 4. 2008 
• Феyнман, Р. П.; Леигхтон, Роберт; Сандс, Маттхеw (1965), Феyнман Лецтурес он Пхyсицс: Маинлy Мецханицс, Радиатион анд Хеат, I, Реадинг, Масс: Аддисон-Wеслеy, ОЦЛЦ 531535, 0-201-02010-6 
• Феyнман, Р. П.; Леигхтон, Роберт; Сандс, Маттхеw (1966). Феyнман Лецтурес он Пхyсицс: Qуантум Мецханицс. III. Реадинг, Масс: Аддисон-Wеслеy. АСИН Б007БНГ4Е0. 
• Фиск, Дале (2005), Пунцх цардс (ПДФ), Цолумбиа Университy АЦИС, Приступљено 19. 5. 2008 
• Фламм, Кеннетх (1987). Таргетинг тхе Цомпутер: Говернмент Суппорт анд Интернатионал Цомпетитион. Wасхингтон, DC: Броокингс Институтион Пресс. ИСБН 978-0-815-72852-8. 
• Фламм, Кеннетх (1988). Цреатинг тхе Цомпутер: Говернмент, Индустрy, анд Хигх Тецхнологy. Wасхингтон, DC: Броокингс Институтион Пресс. ИСБН 978-0-815-72850-4. 
• Холлеритх, Херман (1890). Ин цоннецтион wитх тхе елецтриц табулатион сyстем wхицх хас беен адоптед бy У.С. говернмент фор тхе wорк оф тхе ценсус буреау (Пх.D. диссертатион). Цолумбиа Университy Сцхоол оф Минес. 
• Хороwитз, Паул; Хилл, Wинфиелд (1989), Тхе Арт оф Елецтроницс (2нд изд.), Цамбридге Университy Пресс, 0-521-37095-7 
• Хунт, Ј. ц. р. (1998), „Леwис Фрy Рицхардсон анд хис цонтрибутионс то Матхематицс, Метеорологy анд Моделс оф Цонфлицт” (ПДФ), Анну. Рев. Флуид Мецх., 30 (1): XИИИ—XXXВИ, Бибцоде:1998АнРФМ..30Д..13Х, дои:10.1146/аннурев.флуид.30.1.0, Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 02. 2008. г., Приступљено 15. 6. 2008 
• ИБМ, СМС (1960), ИБМ Стандард Модулар Сyстем СМС Цардс, ИБМ, Архивирано из оригинала 6. 12. 2007. г., Приступљено 6. 3. 2008 
• ИБМ 350 диск стораге унит, ИБМ, септембар 1956, Приступљено 1. 7. 2008 
• Анналс, ИЕЕЕ, Анналс оф тхе Хисторy оф Цомпутинг, ИЕЕЕ, Приступљено 19. 5. 2008 
• Интел (новембар 1971), Интел'с Фирст Мицропроцессор—тхе Интел 4004, Интел Цорп., Приступљено 17. 5. 2008 
• Јонес, Доуглас W, Пунцхед Цардс: А бриеф иллустратед тецхницал хисторy, Тхе Университy оф Иоwа, Приступљено 15. 5. 2008 
• Калман, Р.Е. (1960), „А неw аппроацх то линеар филтеринг анд предицтион проблемс” (ПДФ), Јоурнал оф Басиц Енгинееринг, 82 (1): 35—45, дои:10.1115/1.3662552, Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 5. 2008. г., Приступљено 3. 5. 2008 
• Келлс; Керн; Бланд (1943), Тхе Лог-Лог Дуплеx Децитриг Слиде Руле Но. 4081: А Мануал, Кеуффел & Ессер, стр. 92 
• Килбy, Јацк (2000), Нобел лецтуре (ПДФ), Стоцкхолм: Нобел Фоундатион, Приступљено 15. 5. 2008 
• Кохонен, Теуво (1980), Цонтент-аддрессабле мемориес, Спрингер-Верлаг, стр. 368, 0-387-09823-2 
• Лавингтон, Симон (1998), А Хисторy оф Манцхестер Цомпутерс (2 изд.), Сwиндон: Тхе Бритисх Цомпутер Социетy 
• Лазос, Цхристос (1994), Ο ΥΠΟΛΟΓΙΣΤΗΣ ΤΩΝ ΑΝΤΙΚΥΘΗΡΩΝ [Тхе Антикyтхера Цомпутер], ΑΙΟΛΟΣ ПУБЛИЦАТИОНС ГР 
• Леибниз, Готтфриед (1703), Еxплицатион де л'Аритхмéтиqуе Бинаире 
• Лубар, Стевен (мај 1991), "До нот фолд, спиндле ор мутилате": А цултурал хисторy оф тхе пунцхед цард, Архивирано из оригинала 25. 10. 2006. г., Приступљено 31. 10. 2006 
• Манцхестер (1999), Марк 1, Цомпутер Хисторy Мусеум, Тхе Университy оф Манцхестер, Архивирано из оригинала 29. 12. 2008. г., Приступљено 19. 4. 2008 
• Маргуин, Јеан (1994). Хистоире дес инструментс ет мацхинес à цалцулер, троис сиèцлес де мéцаниqуе пенсанте 1642-1942 (на језику: француски). Херманн. ИСБН 978-2-7056-6166-3. 
• Мартин, Доуглас (29. 6. 2008), „Давид Цаминер, 92 Диес; А Пионеер ин Цомпутерс”, Неw Yорк Тимес, стр. 24 
• Маyо, Кеенан; Неwцомб, Петер (2008), „Хоw тхе wеб wас wон: ан орал хисторy оф тхе интернет”, Ванитy Фаир, Цонде Наст: 96—117, Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г., Приступљено 5. 5. 2012 
• Меад, Царвер; Цонwаy, Лyнн. Интродуцтион то ВЛСИ Сyстемс. Реадинг, Масс.: Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-201-04358-7. 

}}

• Менабреа, Луиги Федерицо; Ловелаце, Ада (1843), „Скетцх оф тхе Аналyтицал Енгине Инвентед бy Цхарлес Баббаге”, Сциентифиц Мемоирс, 3  Wитх нотес упон тхе Мемоир бy тхе Транслатор.
• Меннингер, Карл (1992), Нумбер Wордс анд Нумбер Сyмболс: А Цултурал Хисторy оф Нумберс, Довер Публицатионс  Герман то Енглисх транслатион, M.И.Т., 1969.
• Монтанер; Симон (1887), Дицционарио енцицлопéдицо хиспано-америцано де литература, циенциас y артес (Хиспано-Америцан Енцyцлопедиц Дицтионарy) 
• Моyе, Wиллиам Т. (јануар 1996), ЕНИАЦ: Тхе Армy-Спонсоред Револутион, Архивирано из оригинала 16. 07. 2007. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Норден, М9 Бомбсигхт, Натионал Мусеум оф тхе УСАФ, Архивирано из оригинала 29. 8. 2007. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Ноyце, Роберт УС патент 2981877, "Семицондуцтор девице-анд-леад струцтуре", одобрен 25. 4. 1961 , ассигнед то Фаирцхилд Семицондуцтор Цорпоратион 
• Паттерсон, Давид; Хеннессy, Јохн (1994). Цомпутер Организатион анд Десигн. Сан Францисцо: Морган Кауфманн. ИСБН 978-1-55860-428-5. 

}}

• Моурлеват, Гуy (1988). Лес мацхинес аритхмéтиqуес де Блаисе Пасцал (на језику: француски). Цлермонт-Ферранд: Ла Франçаисе д'Едитион ет д'Импримерие. 
• Пеллерин, Давид; Тхибаулт, Сцотт (22. 4. 2005). Працтицал ФПГА Программинг ин C. Прентице Халл Модерн Семицондуцтор Десигн Сериес Суб Сериес: ПХ Сигнал Интегритy Либрарy. стр. 1–464. ИСБН 978-0-13-154318-8. 
• Пхиллипс, А.W.Х., Тхе МОНИАЦ (ПДФ), Ресерве Банк Мусеум, Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 10. 2007. г., Приступљено 17. 5. 2006 
• Реyнолдс, Давид (2010). Леффлер, Мелвyн П.; Wестад, Одд Арне, ур. Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Цолд Wар, Волуме III: Ендингс; Сциенце, тецхнологy, анд тхе Цолд Wар. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 378—399. ИСБН 978-0-521-83721-7. 
• Ројас, Раул. Тхе Фирст Цомпутерс: Хисторy анд Арцхитецтурес. Цамбридге: МИТ Пресс. ИСБН 978-0-262-68137-7. 
• Сцхмандт-Бессерат, Денисе (1981), „Деципхермент оф тхе еарлиест таблетс”, Сциенце, 211 (4479): 283—285, Бибцоде:1981Сци...211..283С, ПМИД 17748027, дои:10.1126/сциенце.211.4479.283 
• Сханкланд, Степхен (30. 5. 2008), Гоогле спотлигхтс дата центер иннер wоркингс, Цнет, Архивирано из оригинала 18. 08. 2014. г., Приступљено 31. 5. 2008 
• Сханкланд, Степхен (1. 4. 2009), Гоогле унцлоакс онце-сецрет сервер, Цнет, Архивирано из оригинала 16. 07. 2014. г., Приступљено 1. 4. 2009 
• Сханнон, Цлауде Е. (1940), А сyмболиц аналyсис оф релаy анд сwитцхинг цирцуитс, Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy, Депт. оф Елецтрицал Енгинееринг, хдл:1721.1/11173 
• Симон, Херберт А. (1991), Моделс оф Мy Лифе, Басиц Боокс, Слоан Фоундатион Сериес 
• Сингер (1946), Сингер ин Wорлд Wар II, 1939–1945 — тхе М5 Дирецтор, Сингер Мануфацтуринг Цо., Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Смитх, Давид Еугене (1929), А Соурце Боок ин Матхематицс, Неw Yорк: МцГраw-Хилл, стр. 180—181 
• Смолин, Лее. Тхрее Роадс то Qуантум Гравитy. Басиц Боокс. стр. 53—57. ИСБН 978-0-465-07835-6. 

}} Пагес 220–226 аре аннотатед референцес анд гуиде фор фуртхер реадинг.

• Стеинхаус, Х. (1999), Матхематицал Снапсхотс (3рд изд.), Неw Yорк: Довер, стр. 92—95. пп. 301 
• Стерн, Нанцy (1981). Фром ЕНИАЦ то УНИВАЦ: Ан Аппраисал оф тхе Ецкерт-Мауцхлy Цомпутерс. Дигитал Пресс. ИСБН 978-0-932376-14-5. 
• Стибитз, Георге УС патент 2668661, "Цомплеx Цомпутер", одобрен 9. 2. 1954 , ассигнед то Америцан Телепхоне & Телеграпх Цомпанy 
• Татон, Ренé (1969). Хистоире ду цалцул. Qуе саис-је ? н° 198 (на језику: француски). Прессес университаирес де Франце. 
• Туринг, А. M. (1937), „Он Цомпутабле Нумберс, wитх ан Апплицатион то тхе Ентсцхеидунгспроблем”, Процеедингс оф тхе Лондон Матхематицал Социетy, 2, 42 (1): 230—65, дои:10.1112/плмс/с2-42.1.230  (анд Туринг, А.M. (1938), „Он Цомпутабле Нумберс, wитх ан Апплицатион то тхе Ентсцхеидунгспроблем: А цоррецтион”, Процеедингс оф тхе Лондон Матхематицал Социетy, 2, 43 (6): 544—6, дои:10.1112/плмс/с2-43.6.544 ) Отхер онлине версионс: Процеедингс оф тхе Лондон Матхематицал Социетy Анотхер линк онлине. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2011)
• Улам, Станислаw (1976), Адвентурес оф а Матхематициан, Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнер'с Сонс, (аутобиограпхy) 
• Видал, Натхалие; Вогт, Доминиqуе (2011). Лес Мацхинес Аритхмéтиqуес де Блаисе Пасцал (на језику: француски). Цлермонт-Ферранд: Мусéум Хенри-Лецоq. ИСБН 978-2-9528068-4-8. 
• вон Неуманн, Јохн (30. 6. 1945), Фирст Драфт оф а Репорт он тхе ЕДВАЦ, Мооре Сцхоол оф Елецтрицал Енгинееринг: Университy оф Пеннсyлваниа 
• Wанг, Ан УС патент 2708722, "Пулсе трансфер цонтроллинг девицес", одобрен 17. 5. 1955  
• Wелцхман, Гордон (1984), Тхе Хут Сиx Сторy: Бреакинг тхе Енигма Цодес, Хармондсwортх, Енгланд: Пенгуин Боокс, стр. 138—145,295—309 
• Wилкес, Маурице (1986), „Тхе Генесис оф Мицропрограмминг”, Анн. Хист. Цомп., 8 (2): 115—126 
• Wиллиамс, Мицхаел Р. (1997). Хисторy оф Цомпутинг Тецхнологy. Лос Аламитос, Цалифорниа: ИЕЕЕ Цомпутер Социетy. ИСБН 978-0-8186-7739-7. 
• Зиемер, Рогер Е.; Трантер, Wиллиам Х.; Фаннин, D. Роналд (1993). Сигналс анд Сyстемс: Цонтинуоус анд Дисцрете. Мацмиллан. стр. 370. ИСБН 978-0-02-431641-7. 
• Зусе, З3 Цомпутер (1938–1941), Архивирано из оригинала 17. 6. 2008. г., Приступљено 1. 6. 2008 
• Зусе, Конрад (2010) [1984]. Тхе Цомпутер – Мy Лифе Транслатед бy МцКенна, Патрициа анд Росс, Ј. Андреw фром: Дер Цомпутер, меин Лебенсwерк (1984) (на језику: енглески). Берлин/Хеиделберг: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-3-642-08151-4. 

Спољашње везе

• Obsolete Technology — Old Computers
• History of calculating technology
• Historic Computers in Japan
• The History of Japanese Mechanical Calculating Machines
• Computer History
• 25 Microchips that shook the world Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2009)
• Columbia University Computing History
• Computer Histories - An introductory course on the history of computing