Историја рачунара

Историја рачунара је дужа од историје рачунарског хардвера и модерних рачунарских технологија и укључује историју метода које су биле намењене оловци и папиру или табли и креди.

19. век

Диференцијална и аналитичка машина за рачунање, Кембриџ, 1938

За зачетника информатике сматра се Британац Чарлс Бебиџ. Он је измислио диференцијалну и аналитичку машину за рачунање. Диференцијална машина је замишљена за рачунање четири аритметичке радње: сабирање, одузимање, множење и дељење. Аналитичка машина је заправо претеча данашњег рачунара, замишљена за налажење решења било ког математичког израза, за који знамо редослед операција помоћу којих тај израз може бити решен (данас скуп операција одређеног редоследа називамо алгоритам).

Први програмер је заправо била жена - Ада Бајрон Лавлејс. Ада је била инспирисана Бебиџовим радом и вероватно је прва особа која је проникла у невероватне могућности Бебиџове аналитичке машине. Написала је рад о Бебиџовој „Аналитичкој машини“ који се сматра првим текстом који описује процес данас познат као компјутерско програмирање. Она је предвидела и да ће аналитичке машине служити за компоновање музике, додуше за то ће бити потребно да протекне читав један век.

Рани 20. век

Ален Тјуринг је још једна карика у ланцу захваљујући којем је пронађен рачунар. Тјуринг је током другог светског рата био ангажован на проблему дешифровања немачких тајних порука. Његов приступ том проблему заснивао се на изналажењу машине која ће бити у стању да реши сваки проблем представљен низом елементарних операција, а њена меморија је требало да буде довољно велика да може да складишти инструкције потребне за рачун. Он је дао један апстрактни модел такве машине знан као “ Тјурингова машина”.

Џон вон Нојман је дао основне принципе архитектуре данашњих рачунара. Он је направио разлику између материјалног дела рачунара - хардвера и софтвера односно програмског дела рачунара. Он 1949. почиње са радом у лабораторији Лос Аламос где 1994. заједно са Џоном Моклијем и Џоном П. Екертом ради на пројекту ЕЊАК (ENIAC). Они су смислили први потпуно електронски рачунар који је радио на основу унапред задатог програма.

Генерације рачунара

Рачунарска ера практично почиње у средњем веку, развојем првих машина које су имале моћ рачунања, односно обављања основних математичких операција. Хиљаде различитих врста и модела рачунара је дизајнирано током еволуције модерних дигиталних рачунарских система. Већина њих су данас заборављени. Само неколико њих су дали значајан допринос у развоју. Постоји пет генерација рачунарских система.

Нулта генерација рачунара

Нулта генерација рачунара: Механички рачунари Паскалов рачунар из 1642. године (Блаисе Пасцал, 1623-1662). Развијен је када је Паскал имао 19 година и служио је у рачунању пореза за Француску државу тог доба. Паскалова машина је могла да сабира и одузима. Леибнизов рачунар. Немачки научник Леибиз је нешто касније конструисао рачунар који је поред тога могао и да множи, и да дели бројеве.

Диференцијална машина (енгл. Difference engine). Сто педесет година касније, Чарлс Бебиџ је конструисао рачунар. Ова машина је могла само да сабира и одузима. Била је дизајнирана да рачуна табеле бројева који су коришћени у навигацији.

Аналитичка машина (енгл. analytical engine). Аналитичка машина је имала четири компоненте: меморију, рачунарску јединицу, улазну јединицу и излазну јединицу. Меморија се састојала од 1000 речи са 50 децималних цифара, и свака реч је могла да чува и променљиве, и резултате. Највећи напредак, остварен у аналитичкој машини, била је њена вишеструка намена. Једна од инструкција је уносила бројеве из меморије у рачунарску јединицу, вршила операцију сабирања и смештала податке у меморију. Обзиром да је машина била програмибилна, имала је и свој Ассемблер

Конрад Цузе, 1930. године, направио је први велики скок у развоју рачунара. Машина је базирала свој рад на великој количини релеј-уређаја и била је програмибилна. Пошто је била уништена у II светском рату, ова машина није нашла већу практичну примену.

Џон Атанасоф је нешто касније развио машину која је базирала свој рад на бинарној аритметици, и користила је кондензаторе за смештај података. Кондензатори су се повремено допуњавали како би сачували електрични набој. Ово јако подсећа на функционисање данашњих ДРАМ (динамичких РАМ меморија).

Марк I. На крају рата, 1944. године, на Универзитету Харвард је конструисана машина МАРК I. Машина је имала 72 речи са по 23 децимална места, и инструкцијски циклус је трајао 6 секунди. Као улазно/излазне јединице, коришћене су бушене траке.

Прва генерација рачунара

Електронске цеви као прва генерација рачунара у периоду 1945. до 1955. године, били су рачунари реализовани на бази електронских цеви.

Рачунар Colossus

Велики стимуланс развоју рачунара је био Други светски рат. Током првог дела рата, немачке подморнице су добијале команде из адмиралитета у Берлину путем радио таласа. Енглески обавештајци су пресретали поруке и дешифровали их. Оне су шифроване помоћу апаратуре ЕНИГМА. Да би се поруке дешифровале, било је неопходно извршити веома масивно рачунање у кратком року – од момента пријема до извршења команде. Енглеска је формирала посебну лабораторију за дешифровање, која је конструисала рачунар Colossus.

ЕНИАЦ (енгл. Electronic Numerical Integrator And Computer)

Године 1943. је започео рад на пројектовању електронског рачунара који је назван ENIAC. Састојао се из 18.000 електронских цеви и 1500 релеја. Био је тежак 30 тона и трошио 140 KW снаге. У погледу архитектуре, био је то рачунар од 20 регистара. Сваки од њих капацитета 10 децималних цифара. ENIAC је програмиран уз помоћ 6000 мултипозиционих прекидача и конектора, који су преспајани кабловима. Машина је завршена 1946. године, и било је касно да се користи за било коју намену за коју је конструисана

Године 1949. настаје већи број рачунара:

• ЕДСАЦ
• ЈОХНИАЦ
• ИЛЛИАЦ
• МАНИАЦ
• WЕИЗАЦ

Сви рачунари су настали у Америци на разним универзитетима, чија су имена носили у својој скраћеници.

Фон Нојманова архитектура

ЕДСАЦ (енгл. Electronic Delay Storage Automatic Calculator) или фон Нојманова машина, први је рачунар са уграђеним програмом и представља базични пример првих дигиталних рачунара. Ова архитектура рачунара је одиграла велику улогу у даљем развоју рачунарства. Фон Нојманова машина, у погледу архитектуре је обухватала следеће компоненте:

• ALU (енгл. Aritmetic logic unit)
• CU (енгл. Control Unit) или управљачка јединица
• Меморија 4096 x 40 бита
• Свака меморијска реч је садржала 20 битова за инструкције или 40 битова за целобројне вредности
• Инструкција се састојала од: 8 битова за тип наредбе и 12 битова адресе

У оквиру АЛУ се налазио један специфичан 40-битни регистар, који се назива акомулатор. Типично, када се два броја саберу, резултат се смешта у акомулатор, пре него што се пошаље у меморију. Данас у модерним рачунарима ALU и CU се налазе на истом чипу под називом ЦПУ

Друга генерација рачунара

Транзистор је развијен у Бел Лабораторијама 1948. године. Коришћење транзистора је направило револуцију у рачунарима, тако да се већ 1950. године, вакуумске цеви више не користе у рачунарској техници.

Први транзисторски рачунар ТX-0

Године 1957. године формирана компанија DEC (Диџитал еквипмент корпорејшон) други назив био је PDP, а четири године појавио се рачунар PDP-1 (1961) са следећим карактеристикама:

• 4096 речи, дужине 18 бит-ова
• 200.000 инструкција у секунд;
• Перформансе дупло слабије од машине ИБМ 709, која је била најмоћнија машина у то доба.
• Цена 120.000 УСД

Рачунарски систем PDP-8

Неколико година касније, DEC је произвео PDP-8, са следећим карактеристикама:

• 12 битна машина
• DEC увео ПДП-8 22 марта 1965 године и продао више од 50,000 система
• Магистрала података (енгл. bus) названа Omnibus
• Цена 16.000 УСД

Магистрала података је колекција паралелних жица, које спајају разне делове рачунара и служе за пренос података између тих делова. ДЕЦ је произвео 50.000 оваквих рачунара и PDP-8 је постао лидер у мини-рачунарским системима.

PDP-8 Архитектура

Транзисторска верзија ИБМ 709 1960. године ИБМ је произвео машину 709 у транзисторској верзији, са следећим карактеристикама:

• машински циклус од 2 микросекунде;
• меморија састављена од 32.536 речи, а речи од 36 бит-ова;
• меморија на бази магнетних перлица

Компанија CDC (енгл. Control Data Corporation) је произвела рачунар ЦДЦ 6600, 1964. године. Рачунарски систем ЦДЦ 6600 имао је следеће особине:

• до тада најбржа машина
• архитектура на бази паралелног процесирања, са уграђеним мањим рачунарима,
• први суперкомпјутер (Cray).

Уградњом мањих рачунара, постигнуто је да се централна јединица све време бави само рачунањем, док се све функције периферне комуникације препуштају мањим рачунарима.

Трећа генерација рачунара

Интегрисана кола (1965—1980)

Појава интегрисаних кола омогућава смањење димензија и повећање комплексности рачунара. Из те серије, ИБМ је направио чувену серију ИБМ Сyстем 360, са моделима 30 и 75. Ови рачунари имали су употребу у научним и комерцијалним применама, па су заменили рачунаре ИБМ 709 и ИБМ1401. Уводи се техника мултипрограминг који омогућава да се у у меморији нађе више програма истовремено, тако да док се један програм извршава, други чека у меморији да буде извршен.

ИБМ Сyстем 360

Карактеристике рачунара ИБМ Сyстем 360 су:

• 16 x 32 битних регистара, бајтовске структуре;
• широки адресни простор од 16.777.216 бајта (16МБ).

Четврта генерација рачунара

ВЛСИ

Карактеристике четврте генерације су:

• ВЛСИ (енгл. Верy Ларге Сцале Интегратион)
• Повећање брзине и комплексности рачунара, смештањем милиона транзистора на једно интегрисано коло
• Смањење димензија
• Знатно повећање брзине
• Појава ПЦ рачунара (енгл. Personal Computer) представља праву револуцију у демократизацији рачунарске технологије, чинећи је масовном и јефтином.
• Употреба оперативних система као што је CP/M (енгл. Control Program for Microcomputers) омогућила је комоцију у раду и креирању програма.
• Флопи дискови као масовна меморија су се користили за смештај софтвера оперативног система, за смештај програма и за смештај података.
• Аппле II постаје врло популаран персонални рачунар у школама.
• ИБМ ПЦ је развијен је 1981. године са циљем да буде масован и јефтин рачунар, а прављен је од комерцијалних компонената.
• ГУИ интерфејс (енгл. Graphic User Interface) је произведен за потребе графичке презентације од стране Мацинтосх фирме 1984 године.
• МС ДОС (енгл. Microsoft Disk Operating System) постаје веома популаран, и практично је стандард за персоналне рачунаре, а развијен је од стране Мајкрософта

Пета генерација рачунара

Пета генерација рачунара је била иницијатива јапанског Министарства за међународну трговину и индустрију и почела је 1982 године. Идеја је била створити рачунар користећи моћно паралелно рачунање /обраду. То је требао бити резултат великог државног / индустријског истраживачког пројекта у Јапану током 1980. Циљ је био створити „епохални рачунар” са суперрачунарским перформансама и пружити платформу за будући развој вештачке интелигенције. Израз „пета генерација” је био намијењен као системски скок ван постојећих машина. Док су претходне генерације рачунара биле усмерене на повећање броја логичких елемената у једном ЦПУ, пета генерација би се окренула великом броју ЦПУ јединица за додатне перформанасе.

Циљ пројекта је био стварање рачунара у току десетогодишњег периода након чега би почело инвестирање у шесту генерацију рачунара. Мишљења о резултату су подијељена: неки кажу да је пројекта био неуспјешан док други тврде да је био испред свог времена.

Очекиване карактеристике пете генерације:

• Рачунари би свој рад требало да базирају на вештачкој интелигенцији
• ПДА (енгл. Personal Digital Assistent), као први рачунари који укључују елементе вјештачке интелигенције, нарочито у функцији комуникације са околним свијетом.
• „Невидљиви или уграђени рачунари (енгл. embeded), се уграђују у разне апликације као што су дигитални часовници, банкарске карте и у разне друге производе...

Пета генерација се ипак десила, али на неочекиван начин: рачунари су се почели смањивати. Године 1989. фирма Grid Systems је створила први таблет рачунар који се звао GridPad. Састојао се од малог екрана на којем су корисници могли писати посебном писаљком да би управљали рачунаром.

Систем као што је био ГридПад показао је да није више потребно седити за столом или у рачунарској сали да би се користио рачунар. Уместо тога, корисник може користити преносиви рачунар, дисплеј осетљив на додир (енгл. touchscreen) и софтвер за препознавање рукописа. Касније машине ове класе су били ПДА са побољшаним интерфејсом и постал веома популарни. Они су данас еволуирали паметне телефоне (енгл. смартпхонес) који су укључени у популарне Apple iPhone и Google Android platform.

Vidi još

• Prva mašina koja se mogla programirati

Literatura

• Halacy, Daniel Stephen (1970). Charles Babbage, Father of the Computer. Crowell-Collier Press. ISBN 978-0-02-741370-0. 
• Ceruzzi, Paul E. (2003). A History of Modern Computing (second изд.). The MIT Press. ISBN 978-0-262-53203-7. 
• Backus, John (1978). Can Programming be Liberated from the von Neumann Style? (PDF). Communications of the ACM. 21. стр. 613—641. ISBN 1977. doi:10.1145/359576.359579. ACM Turing Award Lecture. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 6. 2007. г. 
• Bell, Gordon; Newell, Allen (1971), Computer Structures: Readings and Examples, New York: McGraw-Hill, 0-07-004357-4 
• Bergin, Thomas J. (novembar 13—14, 1996), Fifty Years of Army Computing: from ENIAC to MSRC (PDF), A record of a symposium and celebration, Aberdeen Proving Ground.: Army Research Laboratory and the U.S.Army Ordnance Center and School., Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2008. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Bowden, B. V. (1970), „The Language of Computers”, American Scientist, 58 (1): 43—53, Bibcode:1970AmSci..58...43B, Архивирано из оригинала 20. 10. 2006. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Burks, Arthur W.; Goldstine, Herman; von Neumann, John (1947), Preliminary discussion of the Logical Design of an Electronic Computing Instrument, Princeton, NJ: Institute for Advanced Study, Приступљено 18. 5. 2008 
• Chua, Leon O (septembar 1971), „Memristor—The Missing Circuit Element”, IEEE Transactions on Circuit Theory, CT-18 (5): 507—519, doi:10.1109/TCT.1971.1083337 
• Cleary, J. F. (1964), GE Transistor Manual (7th изд.), General Electric, Semiconductor Products Department, Syracuse, NY, стр. 139—204, OCLC 223686427 
• Copeland, B. Jack (2006). Colossus: The Secrets of Bletchley Park's Codebreaking Computers. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-284055-4. 
• Coriolis, Gaspard-Gustave (1836), „Note sur un moyen de tracer des courbes données par des équations différentielles”, Journal de Mathématiques Pures et Appliquées, series I (на језику: French), 1: 5—9, Архивирано из оригинала 03. 07. 2019. г., Приступљено 6. 7. 2008 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Cortada, James W. (2009), „Public Policies and the Development of National Computer Industries in Britain, France, and the Soviet Union, 1940–80”, Journal of Contemporary History, 44 (3): 493—512, JSTOR 40543045, doi:10.1177/0022009409104120 
• CSIRAC: Australia's first computer, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation (CSIRAC), 3. 6. 2005, Архивирано из оригинала (– ^{Scholar search}) 13. 12. 2011. г., Приступљено 21. 12. 2007 
• Da Cruz, Frank (28. 2. 2008), „The IBM Automatic Sequence Controlled Calculator (ASCC)”, Columbia University Computing History: A Chronology of Computing at Columbia University, Columbia University ACIS, Приступљено 17. 5. 2008 
• Davenport, Wilbur B.; Root, William L. (1958), „An Introduction to the theory of Random Signals and Noise”, Physics Today, McGraw-Hill, 11 (6): 112—364, Bibcode:1958PhT....11f..30D, OCLC 573270, doi:10.1063/1.3062606 
• Eckert, Wallace (1935), „The Computation of Special Perturbations by the Punched Card Method.”, Astronomical Journal, 44 (1034): 177, Bibcode:1935AJ.....44..177E, doi:10.1086/105298 
• Eckert, Wallace (1940), Punched Card Methods in Scientific Computation; XII: "The Computation of Planetary Perturbations", Thomas J. Watson Astronomical Computing Bureau, Columbia University, стр. 101—114, OCLC 2275308 
• Eckhouse, Richard H.; Morris, L. Robert (1979), Minicomputer Systems: organization, programming, and applications (PDP-11), Prentice-Hall, стр. 1—2, 0-13-583914-9 
• Enticknap, Nicholas (leto 1998), „Computing's Golden Jubilee”, Resurrection, The Computer Conservation Society (20), ISSN 0958-7403, Архивирано из оригинала 9. 1. 2012. г., Приступљено 19. 4. 2008 
• Feynman, R. P.; Leighton, Robert; Sands, Matthew (1965), Feynman Lectures on Physics: Mainly Mechanics, Radiation and Heat, I, Reading, Mass: Addison-Wesley, OCLC 531535, 0-201-02010-6 
• Feynman, R. P.; Leighton, Robert; Sands, Matthew (1966). Feynman Lectures on Physics: Quantum Mechanics. III. Reading, Mass: Addison-Wesley. ASIN B007BNG4E0. 
• Fisk, Dale (2005), Punch cards (PDF), Columbia University ACIS, Приступљено 19. 5. 2008 
• Flamm, Kenneth (1987). Targeting the Computer: Government Support and International Competition. Washington, DC: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-815-72852-8. 
• Flamm, Kenneth (1988). Creating the Computer: Government, Industry, and High Technology. Washington, DC: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-815-72850-4. 
• Hollerith, Herman (1890). In connection with the electric tabulation system which has been adopted by U.S. government for the work of the census bureau (Ph.D. dissertation). Columbia University School of Mines. 
• Horowitz, Paul; Hill, Winfield (1989), The Art of Electronics (2nd изд.), Cambridge University Press, 0-521-37095-7 
• Hunt, J. c. r. (1998), „Lewis Fry Richardson and his contributions to Mathematics, Meteorology and Models of Conflict” (PDF), Annu. Rev. Fluid Mech., 30 (1): XIII—XXXVI, Bibcode:1998AnRFM..30D..13H, doi:10.1146/annurev.fluid.30.1.0, Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2008. г., Приступљено 15. 6. 2008 
• IBM, SMS (1960), IBM Standard Modular System SMS Cards, IBM, Архивирано из оригинала 6. 12. 2007. г., Приступљено 6. 3. 2008 
• IBM (septembar 1956), IBM 350 disk storage unit, IBM, Приступљено 1. 7. 2008 
• Annals, IEEE, Annals of the History of Computing, IEEE, Приступљено 19. 5. 2008 
• Intel (novembar 1971), Intel's First Microprocessor—the Intel 4004, Intel Corp., Приступљено 17. 5. 2008 
• Jones, Douglas W, Punched Cards: A brief illustrated technical history, The University of Iowa, Приступљено 15. 5. 2008 
• Kalman, R.E. (1960), „A new approach to linear filtering and prediction problems” (PDF), Journal of Basic Engineering, 82 (1): 35—45, doi:10.1115/1.3662552, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2008. г., Приступљено 3. 5. 2008 
• Kells; Kern; Bland (1943), The Log-Log Duplex Decitrig Slide Rule No. 4081: A Manual, Keuffel & Esser, стр. 92 
• Kilby, Jack (2000), Nobel lecture (PDF), Stockholm: Nobel Foundation, Приступљено 15. 5. 2008 
• Kohonen, Teuvo (1980), Content-addressable memories, Springer-Verlag, стр. 368, 0-387-09823-2 
• Lavington, Simon (1998), A History of Manchester Computers (2 изд.), Swindon: The British Computer Society 
• Lazos, Christos (1994), Ο ΥΠΟΛΟΓΙΣΤΗΣ ΤΩΝ ΑΝΤΙΚΥΘΗΡΩΝ [The Antikythera Computer], ΑΙΟΛΟΣ PUBLICATIONS GR 
• Leibniz, Gottfried (1703), Explication de l'Arithmétique Binaire 
• Lubar, Steven (maj 1991), "Do not fold, spindle or mutilate": A cultural history of the punched card, Архивирано из оригинала 25. 10. 2006. г., Приступљено 31. 10. 2006 
• Manchester (1999), Mark 1, Computer History Museum, The University of Manchester, Архивирано из оригинала 29. 12. 2008. г., Приступљено 19. 4. 2008 
• Marguin, Jean (1994). Histoire des instruments et machines à calculer, trois siècles de mécanique pensante 1642-1942 (на језику: француски). Hermann. ISBN 978-2-7056-6166-3. 
• Martin, Douglas (29. 6. 2008), „David Caminer, 92 Dies; A Pioneer in Computers”, New York Times, стр. 24 
• Mayo, Keenan; Newcomb, Peter (2008), „How the web was won: an oral history of the internet”, Vanity Fair, Conde Nast, стр. 96—117, Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г., Приступљено 5. 5. 2012 
• Mead, Carver; Conway, Lynn (1980). Introduction to VLSI Systems. Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-04358-7. 

}}

• Menabrea, Luigi Federico; Lovelace, Ada (1843), „Sketch of the Analytical Engine Invented by Charles Babbage”, Scientific Memoirs, 3  With notes upon the Memoir by the Translator.
• Menninger, Karl (1992), Number Words and Number Symbols: A Cultural History of Numbers, Dover Publications  German to English translation, M.I.T., 1969.
• Montaner; Simon (1887), Diccionario enciclopédico hispano-americano de literatura, ciencias y artes (Hispano-American Encyclopedic Dictionary) 
• Moye, William T. (januar 1996), ENIAC: The Army-Sponsored Revolution, Архивирано из оригинала 16. 07. 2007. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Norden, M9 Bombsight, National Museum of the USAF, Архивирано из оригинала 29. 8. 2007. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Noyce, Robert US патент 2981877, "Semiconductor device-and-lead structure", одобрен 25. 4. 1961 , assigned to Fairchild Semiconductor Corporation 
• Patterson, David; Hennessy, John (1994). Computer Organization and Design. San Francisco: Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-428-5. 

}}

• Mourlevat, Guy (1988). Les machines arithmétiques de Blaise Pascal (на језику: француски). Clermont-Ferrand: La Française d'Edition et d'Imprimerie. 
• Pellerin, David; Thibault, Scott (22. 4. 2005). Practical FPGA Programming in C. Prentice Hall Modern Semiconductor Design Series Sub Series: PH Signal Integrity Library. стр. 1–464. ISBN 978-0-13-154318-8. 
• Phillips, A.W.H., The MONIAC (PDF), Reserve Bank Museum, Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2007. г., Приступљено 17. 5. 2006 
• Reynolds, David (2010). Leffler, Melvyn P.; Westad, Odd Arne, ур. The Cambridge History of the Cold War, Volume III: Endings; Science, technology, and the Cold War. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 378—399. ISBN 978-0-521-83721-7. 
• Rojas, Raul. The First Computers: History and Architectures. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0-262-68137-7. 
• Schmandt-Besserat, Denise (1981), „Decipherment of the earliest tablets”, Science, 211 (4479): 283—285, Bibcode:1981Sci...211..283S, PMID 17748027, doi:10.1126/science.211.4479.283 
• Shankland, Stephen (30. 5. 2008), Google spotlights data center inner workings, Cnet, Архивирано из оригинала 18. 08. 2014. г., Приступљено 31. 5. 2008 
• Shankland, Stephen (1. 4. 2009), Google uncloaks once-secret server, Cnet, Архивирано из оригинала 16. 07. 2014. г., Приступљено 1. 4. 2009 
• Shannon, Claude E. (1940), A symbolic analysis of relay and switching circuits, Massachusetts Institute of Technology, Dept. of Electrical Engineering, hdl:1721.1/11173 
• Simon, Herbert A. (1991), Models of My Life, Basic Books, Sloan Foundation Series 
• Singer (1946), Singer in World War II, 1939–1945 — the M5 Director, Singer Manufacturing Co., Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г., Приступљено 17. 5. 2008 
• Smith, David Eugene (1929), A Source Book in Mathematics, New York: McGraw-Hill, стр. 180—181 
• Smolin, Lee (2001). Three Roads to Quantum Gravity. Basic Books. стр. 53–57. ISBN 978-0-465-07835-6. 

}} Pages 220–226 are annotated references and guide for further reading.

• Steinhaus, H. (1999), Mathematical Snapshots (3rd изд.), New York: Dover, стр. 92—95. pp. 301 
• Stern, Nancy (1981). From ENIAC to UNIVAC: An Appraisal of the Eckert-Mauchly Computers. Digital Press. ISBN 978-0-932376-14-5. 
• Stibitz, George US патент 2668661, "Complex Computer", одобрен 9. 2. 1954 , assigned to American Telephone & Telegraph Company 
• Taton, René (1969). Histoire du calcul. Que sais-je ? n° 198 (на језику: француски). Presses universitaires de France. 
• Turing, A. M. (1937), „On Computable Numbers, with an Application to the Entscheidungsproblem”, Proceedings of the London Mathematical Society, 2, 42 (1): 230—65, doi:10.1112/plms/s2-42.1.230  (and Turing, A.M. (1938), „On Computable Numbers, with an Application to the Entscheidungsproblem: A correction”, Proceedings of the London Mathematical Society, 2, 43 (6): 544—6, doi:10.1112/plms/s2-43.6.544 ) Other online versions: Proceedings of the London Mathematical Society Another link online. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. фебруар 2011)
• Улам, Станислаw (1976), Адвентурес оф а Матхематициан, Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнер'с Сонс, (аутобиограпхy) 
• Видал, Натхалие; Вогт, Доминиqуе (2011). Лес Мацхинес Аритхмéтиqуес де Блаисе Пасцал (на језику: француски). Цлермонт-Ферранд: Мусéум Хенри-Лецоq. ИСБН 978-2-9528068-4-8. 
• вон Неуманн, Јохн (30. 6. 1945), Фирст Драфт оф а Репорт он тхе ЕДВАЦ, Мооре Сцхоол оф Елецтрицал Енгинееринг: Университy оф Пеннсyлваниа 
• Wанг, Ан УС патент 2708722, "Пулсе трансфер цонтроллинг девицес", одобрен 17. 5. 1955  
• Wелцхман, Гордон (1984), Тхе Хут Сиx Сторy: Бреакинг тхе Енигма Цодес, Хармондсwортх, Енгланд: Пенгуин Боокс, стр. 138—145,295—309 
• Wилкес, Маурице (1986), „Тхе Генесис оф Мицропрограмминг”, Анн. Хист. Цомп., 8 (2): 115—126 
• Wиллиамс, Мицхаел Р. (1997). Хисторy оф Цомпутинг Тецхнологy. Лос Аламитос, Цалифорниа: ИЕЕЕ Цомпутер Социетy. ИСБН 978-0-8186-7739-7. 
• Зиемер, Рогер Е.; Трантер, Wиллиам Х.; Фаннин, D. Роналд (1993). Сигналс анд Сyстемс: Цонтинуоус анд Дисцрете. Мацмиллан. стр. 370. ИСБН 978-0-02-431641-7. 
• Зусе, З3 Цомпутер (1938–1941), Архивирано из оригинала 17. 6. 2008. г., Приступљено 1. 6. 2008 
• Зусе, Конрад (2010). Тхе Цомпутер – Мy Лифе Транслатед бy МцКенна, Патрициа анд Росс, Ј. Андреw фром: Дер Цомпутер, меин Лебенсwерк (1984) (на језику: енглески). Берлин/Хеиделберг: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-3-642-08151-4. 

Спољашње везе

• Obsolete Technology — Old Computers
• History of calculating technology Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. март 2022)
• Historic Computers in Japan
• The History of Japanese Mechanical Calculating Machines
• Computer History
• 25 Microchips that shook the world Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. мај 2009)
• Columbia University Computing History
• Computer Histories - An introductory course on the history of computing