Ивана Бодрожић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Бодрожић
Лични подаци
Датум рођења(1982-00-00)1982. (41/42 год.)
Мјесто рођењаВуковар (СР Хрватска), СФР Југославија
ДржављанствоХрватска
Породица
Дјеца2
Књижевни рад
Период2005—
Језик стварањасрпскохрватски
Књижевни жанрпроза, поезија
Најважнија дјела
Хотел Загорје, 100% памук, Рупа
НаградеКиклоп, Кочићево перо

Ивана Бодрожић (Вуковар, 1982) хрватска је књижевница.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1982. године у Вуковару. Општу гимназију похађала је у Загребу, а магистрирала је на студијама филозофије и кроатистике Свеучилишта у Загребу.

За вријеме рата 1990-их њен отац Анте убијен је на Овчари[1][2] (службено се води као нестао),[3] а она је с мајком и братом као избјеглица живјела у Загребу и Кумровцу. Од 2006. до 2016. имала је двоструко презиме Симић-Бодрожић, док је била у браку с књижевником и уредником Романом Симићем.[4]

За збирку поезије Први корак у таму објављену 2005. године награђена је угледном књижевном наградом Горан за младе пјеснике. За исту збирку добија награду Матице хрватске Квирин, за најбољег пјесника до 35 година. Поезију објављује у разним књижевним часописима (Вијенац, Quorum,[5] Поезија), а уврштена је и у антологију савремене хрватске поезије Утјеха каоса Мирослава Мићановића,[6] као најмлађа ауторка. Такође је уврштена у антологију Дамира Шодана Другом страном. Пјесме су јој превођене на разне европске језике, а превод цјеловите збирке Први корак у таму изашао је на шпанском језику.

Роман Хотел Загорје (објављен 2010. године у издавачкој кући Профил) награђен је сљедећим наградама: Јосип и Иван Козарац (Повеља успјешности); Кочићево перо, Бањалука — Београд (за изванредне успјехе у савременој књижевности); Киклоп — за најбоље прозно дјело. Године 2012. изашао је њемачки превод тог романа у угледној издавачкој кући Хансер, те у француској Acte Sud. Роман је објављен и у Србији, те на словеначком, чешком, македонском, турском и данском језику. Према истом дјелу, као косценаристкиња, Ивана Бодрожић заједно с награђиваном босанскохерцеговачком редитељком Јасмилом Жбанић написала је сценарио за играни филм. Добитница је Вечерњакове награде „Ранко Маринковић” (2. мјесто) за најбољу кратку причу у 2011. години.

Потписница је Декларације о заједничком језику.

Дјела (избор)[уреди | уреди извор]

  • —— (2005). Prvi korak u tamu. Goranovo proljeće: novi hrvatski pjesnici, knj. 40. Zagreb: Studentsko kulturno umjetničko društvo Ivan Goran Kovačić. str. 58. ISBN 953-6126-23-0. OCLC 876646908.  NSK 000561639.
шпанско издање: Primer paso a la oscuridad, Baile del Sol, Тенерифе, 2011.[7]
Иноземна издања:
Хотел Загорје, Модријан, Љубљана, 2011.
Хотел Загорје, Ренде, Београд, 2011.
Хôтел З, Actes Sud, Арл, 2012.
Хотел Nirgendwo, Zsolnay Verlag, Беч, 2012.
Хотел Загорје, Магор, Скопље, 2012.
Хотел Загорје, Пасека, Праг—Литомишл, 2012.
Hiçbir yer oteli, Aylak Adam, Истанбул, 2015.
Хотел Интетстедс, Тидерне Скифтер, Копенхаген, 2015.

Награде[уреди | уреди извор]

  • 2005. Горан за младе пјеснике (за рукопис Први корак у таму)[8]
  • 2005. Квирин, за најбољу пјесничку књигу аутора до 35 година (за збирку пјесама Први корак у таму)[9]
  • 2010. Кочићево перо за роман Хотел Загорје[10]
  • 2010. Киклоп за прозно дјело године[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vitkine, Benoît (28. 12. 2011). „Vingt ans après, l'impossible réconciliation des Serbes et des Croates de Vukovar”. Pariz: Le Monde. Pristupljeno 1. 6. 2012. »Le père d'Ivana Bodrozic, Ante, est l'un des morts d'Ovcara.« 
  2. ^ Lucić, Predrag (9. 6. 2012). „Ovčara za Ivanu Simić Bodrožić”. Rijeka: Novi list. ISSN 1334-1545. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  3. ^ Књига особа несталих на подручју Републике Хрватске - Book of Missing Persons on the Territory of the Republic of Croatia Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2015), стр. 13, hck.hr, Приступљено 18. 2. 2017.
  4. ^ „Razveli se Ivana Bodrožić i Roman Simić”. Zagreb: Story.hr. 2. 4. 2016. Pristupljeno 21. 3. 2017. 
  5. ^ Lokotat, Kruno (30. 9. 2004). „Čekajući da se stvari razjasne”. Zagreb: Vijenac br. 276. Pristupljeno 6. 7. 2005. 
  6. ^ Mićanović, Miroslav. „Utjeha kaosa”. Hrvatski plus. Pristupljeno 5. 4. 2011. 
  7. ^ Alberto García-Teresa, Primer paso a la oscuridad, culturamas.es, 31. 7. 2011, Приступљено 18. 2. 2017.
  8. ^ „Kulturna kronika”. Zagreb: Vijenac br. 287. 2005. Pristupljeno 2. 7. 2006. 
  9. ^ „Prvi korak u tami Ivane Simić-Bodrožić”. Moderna vremena. 30. 9. 2008. Pristupljeno 4. 1. 2009. 
  10. ^ „Kočićevo pero za Ivanu Simić-Bodrožić”. Sutra.ba. 9. 11. 2010. Pristupljeno 5. 6. 2011. 
  11. ^ „Ivana Simić Bodrožić dobila 'Kiklop' za Hotel Zagorje”. Zagreb: Jutarnji list. 11. 12. 2010. ISSN 1331-5692. Pristupljeno 8. 7. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivana_Bodrožić&oldid=24193146”