Иванка Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иванка Поповић
Иванка Поповић, 26. мај 2015.
Датум рођења(1959-00-00)1959. (64/65 год.)
Место рођењаРио де Жанеиро
  Бразил
ОбразовањеТехнолошко-металуршки факултет
УниверзитетУниверзитет у Београду
МандатРекторка Универзитета у Београду
ПретходникВладимир Бумбаширевић
РодитељиГавра Поповић
РођациСаша Поповић
ПородицаДака Поповић (деда)

Иванка Поповић (рођена 1959. у Рио де Жанеиру) је друга ректорка Универзитета у Београду.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Иванка Поповић је рођена 1959. године у Рио де Жанеиру. Потиче из угледне новосадске породице. Деда јој је био сенатор Дака Поповић, први бан Дунавске бановине, а отац амбасадор Гавра Поповић, југословенски дипломата.

Завршила је Технолошко-металуршки факултет, где је магистрирала и докторирала и прошла све степенице до звања редовне професорке. Има богато искуство у руковођењу, најпре као продекан на матичном факултету, а потом и као декан од 2006. до 2012. године. Бави се истраживањима о деградацији и стабилизацији полимера, кинетици полимеризације, рециклажи полимера и одрживим развојем. Била је ментор преко 50 дипломских, завршних и мастер радова, осам магистарских и шест докторских дисертација. Ауторка или коауторка је више од 85 научних радова, објављених у међународним или националним часописима. Добитница медаље Српског хемијског друштва за успех и прегалаштво у науци.

Изабрана је за ректорку Универзитета у Београду 29. маја 2018. У Децембру 2020. додељена јој је „Награда за изузетност” Хемофарм фондације.[2]

Говори енглески и немачки, служи се француским.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  1. Сања Сеслија, Ђорђе Вељовић, Мелина Калагасидис Крушић, Јасна Стевановић, Сава Величковић и Иванка Поповић, Цросс-линкинг оф хигхлy метхоxyлатед пецтин wитх цоппер: тхе специфиц анион инфлуенце, НЕW ЈОУРНАЛ ОФ ЦХЕМИСТРY, 40, 2016, пп. 1618–1625; 10.1039/Ц5Њ03320А
  2. Недељко Милосављевић, Никола Милашиновић, Иванка Поповић, Јованка Филиповић и Мелина Калагасидис Крушић, Препаратион анд цхарацтеризатион оф пХ-сенситиве хyдрогелс басед он цхитосан, итацониц ацид анд метхацрyлиц ацид, ПОЛYМЕР ИНТЕРНАТИОНАЛ, 60, 3, 2011, пп. 443–452
  3. Недељко Милосављевић, Љиљана Кљајевић, Иванка Поповић, Јованка Филиповић и Мелина Калагасидис Крушић, Цхитосан, итацониц ацид анд полy(винyл алцохол) хyбрид полyмер нетwоркс оф хигх дегрее оф сwеллинг анд гоод мецханицал стренгтх, ПОЛYМЕР ИНТЕРНАТИОНАЛ, 59, 5, 2010, пп. 686–694
  4. Лyнне Катсикас, Милена Аврамовић, Цортес Рубен Дарио Бетанцоурт, Милос Миловановић, Мелина Калагасидис Крушић и Иванка Поповић, Тхе тхермал стабилитy оф полy(метхyл метхацрyлате) препаред бy РАФТ полyмерисатион, ЈОУРНАЛ ОФ ТХЕ СЕРБИАН ЦХЕМИЦАЛ СОЦИЕТY, 73, 8-9, 2008, пп. 915–921
  5. Сава Величковић, Мелина Калагасидис Крушић, Рада Пјановић, Невенка Бошковић-Враголовић, Петер Гриффитс и Иванка Поповић, Тхе диффусион оф wатер ин полy(дитетрахyдрофурфурyл итацонате), ПОЛYМЕР, 46, 19, 2005, пп. 7982–7988
  6. Б. Поповић, Р.С. Јовановић, Енис Џунузовић, Иванка Поповић и Драган Јоцић, Струцтурал цхангес ин тхе фабрицатион анд агеинг оф ПА66 теxтуред yарн, МАЦРОМОЛЕЦУЛАР МАТЕРИАЛС АНД ЕНГИНЕЕРИНГ, 290, 2005, пп. 143–148; 10.1002/маме.200400200[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Весна, Пише:; рић (18. 5. 2018). „Иванка Поповић: Ректорка”. Дневни лист Данас (на језику: српски). Приступљено 8. 3. 2019. 
  2. ^ „Проф. др Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду добитница Награде за изузетност Хемофарм фондације”. Политика Онлине. Приступљено 2020-12-05. 
  3. ^ Београду, Рачунски центар, Електротехнички факултет, Универзитет у. „проф. др Иванка Поповић | ТМФ”. www.тмф.бг.ац.рс (на језику: српски). Приступљено 8. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivanka_Popović&oldid=26754587”