Изониазид
IUPAC име | |
---|---|
изоникотинохидразид | |
Клинички подаци | |
Drugs.com | Монографија |
MedlinePlus | a682401 |
Категорија трудноће |
|
Начин примене | орално, интрамускуларно, интравенозно |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Везивање протеина | Веома споро (0-10%) |
Метаболизам | јетра; ЦYП450: 2Ц19, 3А4 инхибитор |
Полувреме елиминације | 0,5-1,6 h (брз ацетилатори), 2-5 h (спори ацетилатори) |
Излучивање | урине (примарилy), фецес |
Идентификатори | |
CAS број | 54-85-3 |
ATC код | J04AC01 (WHO) |
PubChem | CID 3767 |
DrugBank | DB00951 |
ChemSpider | 3635 |
UNII | V83O1VOZ8L |
KEGG | D00346 |
ChEBI | CHEBI:6030 |
ChEMBL | CHEMBL64 |
NIAID ChemDB | 007657 |
Хемијски подаци | |
Формула | C6H7N3O |
Моларна маса | 137,139 g/mol |
| |
|
Исониазид (Ланиазид, Нидразид, изоникотинилхидразин, ИНХ) органско једињење је примарни лек за превенцију и третман туберкулозе. Ово једињење је први пут синтетисано почетком 20. века,[1] али је његово антитуберколозно дејство откривено 1950-тих, и три фармацеутицска предузећа су истовремено неуспешно покушала да патентирају лек.[2] Лек је инитицијално тестиран у Аризони на Навахо заједници, која има веома велики проблем са туберкулозом и која није била изложена стрептомицину, главном туберкулозном третману тог времена.[3]
Исониазид је доступан у облику таблете, сирупа, и ињекција (за интрамускуларну или интравенозну употребу). Он је доступан широм света. Овај лек има ниску цену и генерално је добро толерисан. Он се производи из изоникотинске киселине, која се формира из 4-метилпиридина.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Меyер Х, Маллy Ј (1912). „Он хyдразине деривативес оф пyридине царбониц ацидс”. Монатсхефте Цхемие верwандте Теиле андерер Wиссенсцхафтен (на језику: Герман). 33: 393—414. дои:10.1007/БФ01517946.ПДФ фуллтеxт[мртва веза]
- ^ Ханс L Риеде (2009). „Фоуртх-генератион флуороqуинолонес ин туберцулосис”. Ланцет. 373 (9670): 1148—1149. ПМИД 19345815. дои:10.1016/С0140-6736(09)60559-6.
- ^ Јонес, Давид (2002). „Тхе Хеалтх Царе Еxпериментс ат Манy Фармс: Тхе Навајо, Туберцулосис, анд тхе Лимитс оф Модерн Медицине, 1952-1962”. Буллетин оф тхе Хисторy оф Медицине. 76 (4): 749—790.
- ^ Схинкицхи Схимизу; Нанао Wатанабе; Тосхиаки Катаока; Такаyуки Схоји; Нобуyуки Абе; Сињи Морисхита; Хисао Ицхимура (2007). „Пyридине анд Пyридине Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс. дои:10.1002/14356007.а22_399.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Core Curriculum on Tuberculosis (2000) Division of Tuberculosis Elimination, Centers for Disease Control and Prevention
- Isoniazid Overdose: Recognition and Management Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2011) American Family Physician 1998 Feb 15
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |