Изониазид

С Википедије, слободне енциклопедије
Изониазид
IUPAC име
изоникотинохидразид
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682401
Категорија трудноће
  • C
Начин применеорално, интрамускуларно, интравенозно
Правни статус
Правни статус
  • само на рецепат (УС)
Фармакокинетички подаци
Везивање протеинаВеома споро (0-10%)
Метаболизамјетра; ЦYП450: 2Ц19, 3А4 инхибитор
Полувреме елиминације0,5-1,6 h (брз ацетилатори), 2-5 h (спори ацетилатори)
Излучивањеурине (примарилy), фецес
Идентификатори
CAS број54-85-3 ДаY
ATC кодJ04AC01 (WHO)
PubChemCID 3767
DrugBankDB00951 ДаY
ChemSpider3635 ДаY
UNIIV83O1VOZ8L ДаY
KEGGD00346 ДаY
ChEBICHEBI:6030 ДаY
ChEMBLCHEMBL64 ДаY
NIAID ChemDB007657
Хемијски подаци
ФормулаC6H7N3O
Моларна маса137,139 g/mol
  • O=C(NN)c1ccncc1
  • InChI=1S/C6H7N3O/c7-9-6(10)5-1-3-8-4-2-5/h1-4H,7H2,(H,9,10) ДаY
  • Key:QRXWMOHMRWLFEY-UHFFFAOYSA-N ДаY

Исониазид (Ланиазид, Нидразид, изоникотинилхидразин, ИНХ) органско једињење је примарни лек за превенцију и третман туберкулозе. Ово једињење је први пут синтетисано почетком 20. века,[1] али је његово антитуберколозно дејство откривено 1950-тих, и три фармацеутицска предузећа су истовремено неуспешно покушала да патентирају лек.[2] Лек је инитицијално тестиран у Аризони на Навахо заједници, која има веома велики проблем са туберкулозом и која није била изложена стрептомицину, главном туберкулозном третману тог времена.[3]

Исониазид је доступан у облику таблете, сирупа, и ињекција (за интрамускуларну или интравенозну употребу). Он је доступан широм света. Овај лек има ниску цену и генерално је добро толерисан. Он се производи из изоникотинске киселине, која се формира из 4-метилпиридина.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Меyер Х, Маллy Ј (1912). „Он хyдразине деривативес оф пyридине царбониц ацидс”. Монатсхефте Цхемие верwандте Теиле андерер Wиссенсцхафтен (на језику: Герман). 33: 393—414. дои:10.1007/БФ01517946. ПДФ фуллтеxт[мртва веза]
  2. ^ Ханс L Риеде (2009). „Фоуртх-генератион флуороqуинолонес ин туберцулосис”. Ланцет. 373 (9670): 1148—1149. ПМИД 19345815. дои:10.1016/С0140-6736(09)60559-6. 
  3. ^ Јонес, Давид (2002). „Тхе Хеалтх Царе Еxпериментс ат Манy Фармс: Тхе Навајо, Туберцулосис, анд тхе Лимитс оф Модерн Медицине, 1952-1962”. Буллетин оф тхе Хисторy оф Медицине. 76 (4): 749—790. 
  4. ^ Схинкицхи Схимизу; Нанао Wатанабе; Тосхиаки Катаока; Такаyуки Схоји; Нобуyуки Абе; Сињи Морисхита; Хисао Ицхимура (2007). „Пyридине анд Пyридине Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс. дои:10.1002/14356007.а22_399. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).