Japanska dunja
| Јапанска дуња | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. јапоница
|
| Биномно име | |
| Цхаеномелес јапоница | |
Јапанска дуња (лат. Chaenomeles japonica) спада у листопадне жбунасте биљке (породица:Росацеае). Потиче из Азије, постојбина су јој Кина и Јапан. На нашим просторима, већином се гаје као украсно шибље у вртовима а добре су за живу ограду. Погодне су као и бонсаи биљке.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Јапанска дуња је специфични весник пролећа, и може достићи висину од једног до три метра а расте у виду трновитог грма. Сјајни, тамнозелени и благо назубљени листови по ивицама, наизменично су распоређени и једноставни док цветови величине од 3 до 5 цм у пречнику, имају пет латица и обично су обојено наранџасто-црвеним нијансама, док су ређе оне са цветовима беле и бледо ружичасте боје. Новији култивари имају дупле цветове и пријатан нежан мирис. Цветање јапанске дуње је крајем зиме или почетком пролећа (у марту или априлу) и најпре се јављају цветови па тек онда и листови.
Плодови јапанске дуње[уреди | уреди извор]
Плод сазрева касно на јесен и сличан је нама познатој дуњи али доста је ситнији (дуњица има пречник 10 до 15 цм и јестива је). Има мирис који личи на мирис јабуке и класичне дуње. Пошто су плодови јапанске дуње ипак прилично опори, не треба их јести као сирове. Користе се као додатак џемовима и компотима због јачања ароме, али и код ликера. Плод је богат C витамином.
Размножавање јапанске дуње[уреди | уреди извор]
Јапанска дуња се размножава дрвенастим и полудрвенастим резницама крајем лета или почетком јесени. Може се размножавати и одвајањем избојака који су изашли из коренових пупољака.
Рано ујутро, пре врућина, оштрим ножем, са здравих и добро развијених биљака се узимају резнице величине 7.5-15 цм. Резнице се узимају са овогодишњих, здравих и добро развијених избоја који немају трагова болести на себи, и нису оштећени од инсеката. Избоји према врху биљке су најквалитетнији. Рез правите испод најдоњег листа. С доње половине резнице уклоните све листове, а ако је резница бујна, део горњих листова прикратите на 1.
Код узимања резница рез мора бити раван и чист, стога је веома важно да узимате резнице оштрим и чистим алатом. Идеалан је оштар нож. Како би резнице одржале добру виталност, потребно их је одмах након брања, а до садње, ставити у пластичну врећицу. Врло је важно да што је пре могуће ставите резнице у супстрат, како се не би оштетиле због врућина.
Узгој[уреди | уреди извор]
Јапанска дуња није захтевна за узгој. Тражи мало свежије, плодно и дренирано земљиште и сунчани положај. Воли директно сунце и не треба је често заливати. Подноси скоро сваки тип земљишта. Биљка може да поднесе и сушу, а отпорна је и на ниске температуре. Пошто јој не сметају ни дим, ни прашина, идеална је за живу ограду поред прометних улица.
Орезивање[уреди | уреди извор]
Орезивање јако добро подноси и лако је можете обликовати по жељи. Орезивање подстиче цветање дуње. Орезивање се обавља редовно и то после сваког цветања. Гране се обично орезују на два до три пута, а оне прегусте се проређују уз обликовање грма, да би се видели дуњини цветови.
Прихрањивање[уреди | уреди извор]
Јапанску дуњу треба прихранити сваког пролећа најбоље спороотапајућим ђубривима пре него што крене буђање биљке.
Садња[уреди | уреди извор]
Може бити у групама, или појединачно.
Припремљене резнице јапаснке дуње треба најпре умочити у прах за поспешивање укорењивања, који данас можете набавити у свим боље снабдевеним продавницама са материјалом за негу украсног биља. Као супстрат користите мешавину тресета и речног песка или пак готов супстрат за укорењивање (стецкмедиум).
Пикирање се врши у цветне лонце, сандучиће и сличне посуде довољне дубине. Резнице до половине утисните у супстрат, залијте, а посуду прекријте прозирном ПВЦ врећицом, пластичном боцом или стакленком и сместите на сеновито место. Идеална температура укорењивања је 23-27°Ц, а влажност ваздуха око 80%. Даља нега се састоји у редовном орошавању и повременом проветравању. Како напредује укорењивање, што ћете приметити по појави младих листића, покров потпуно уклоните како би биљчице привикли на спољашње услове. Након што се биљке добро укорене, пресађујете их у појединачне посуде. Током зиме, младе биљчице заштитити од хладноће. Неке ће се врсте укоренити за неколико недеља, док је некима потребно и неколико месеци. Код оваквог размножавања, припремите нешто већи број резница него што су ваше потребе.
Проблеми[уреди | уреди извор]
Јапанска дуња рано цвета, али се може десити да рани пролећни мразеви униште пупољке и тако долази до изостанка цветања. Ако додје до опадања листова, а услови гајења су испоштовани, могуће је да је у питању напад гљивица, па је тада неопходно третирање фунгицидом.
Савет[уреди | уреди извор]
Ако и током зимских дана хоћемо да уживамо у цвату јапанске дуње, одрежите неколико гранчица са пупова, унесите у топлу собу и ставите у посуду са водом. Гранчица ће брзо почети да цвета.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ D'Цруз, Марк. „Ма-Ке Бонсаи Царе Гуиде фор Цхаеномелес јапоница”. Ма-Ке Бонсаи. Архивирано из оригинала 09. 11. 2010. г. Приступљено 08. 07. 2011.
