Јога

С Википедије, слободне енциклопедије
Статуа јогина у Делхију.
Падмасана - полозај лотоса

Јога (санскрит: योग yóга - јединство) је древна метода саморазвоја пореклом из Индије , која подразумева употребу техника: физичких положаја (Асана), вежби управљања праном (енергијом) путем дисања (Пранајама), релаксационо-медитативних вежби (Пратјахара), концентрације (Дхарана), медитације (Дхјана) и самореализације (Самадхи). Јога предлаже усвајање вредносног система (Јама, Нијама) који креира животну филозофију из које произилази нови развојни животни стил. Њен настанак се везује за сусрет Аријаца и Дравида у Индији. Знања о јога методу, која се налазе у Ведама, Упанишадама и другим изворним списима уобличио је и систематизовао Патанђали у легендарном спису Јога сутре.

Јога представља један од шест индијских филозофских система (Дарсхана). За разлику од многих филозофских система, који се баве углавном мисаоним истраживањем човека, живота и света, систем јоге ставља нагласак на практичне телесне и психичке вежбе, у циљу развоја свих потенцијала појединца. Због делотворности јоге као дисциплине налази је у употреби многих религијских култова.[1][2] Међутим, до данас јога као дисциплина саморазвоја успева да сачува своју аутентичност у значајној мери захваљујући Патанђалијевом труду. Данас су јога технике важне у здравственој превентиви, као и рехабилитацији. Присутне су у психотерапеутским методама, као вид релаксационих вежби, као независни терапеутски метод. Користе се и као средство за постизање врхунских резултата у спорту и уметности. Значај практиковања јоге све више се огледа и у резултатима који се постижу у раду са децом са посебним потребама и особама трећег доба. Јога подстиче физичко здравље, нормализује активност физиолошких система, помаже у успостављању емоционалне равнотеже, подстиче креативно изражавање, јача стварање ослонца у себи усмеравајући појединца ка откривању унутрашњих потенцијала који га повезују са смислом.

Иако се у Патанђалијевим јога сутрама, које чине темеље класичне јоге, јога дефинише једном реченицом - „јога представља стање обустављености [замућујућих партикуларних] обрта у свести“, због своје комплексности и великог броја различитих јога школа и приступа, постоји веома много различитих, често супростављених, погледа на саму јогу и њену сврху.[3][4][5] Свака школа јоге садржи све димензије (аштанге-степенице) које препоручује Патањђали (јама, нијама, асане, пранајама, пратјахара, дхарана, дхјана и самадхи), иако неке јога школе стављају нагласак на физичке положаје (асане) и на њихов здравствени учинак, неке јога школе на ефекат који се остварује у врхунском спорту и уметности, неке јога школе на медитацији и спиритуалности. Не треба заборавити да изворно јога води ка достизању виших стања свесности, па су сви наведени ефекти само добробит на путу саморазвоја, али не и циљ. Све озбиљне школе јоге ослобођене су сваке примесе религиозног.

Изван Индије, јога је најпознатија у облику хатха јоге - физичких положаја тела (асана), често комбинованих са вежбама дисања (пранаyама), и техникама јога медитације (дхyана).

Данас се јога изучава и научно. Међународно друштво за научна интердисциплинарна истраживања у области јоге окупља највеће научне ауторитете који истражују ефекте практиковања јоге а резултате њеног истраживања публикују у међународно признатим научним часописима. Међународни научни часопис о јоги: Смисао у научном и редакцијском одбору окупља професоре и научнике из свих земаља света с циљем да се јоги приступи из различитих научних дисциплина и расветли феномен благотворног дејства практиковања јоге на развој свесности и интелигенције, стога и на здравље, успех и креативност.

Све је више академских установа који у свој наставни програм увршћују знања и праксу јоге. Међународна јога академија промовише јогу као својеврсни вид интелигенције анимирајући академску јавност на значај увођења јоге у наставне програме средњошколских и високошколских установа. Школујући сертификоване инструкторе, јога учитеље, јога терапеуте и јога психотерапеуте Међунаордна јога академија јавности приближава могућност да се на прави начин упознају са могућностима које практиковање јоге пружа. Јога се афирмише као животна филозофија из које произилази животни стил, као културолошки феномен, метод саморазвоја, помоћна здравствена метода, као пракса која појединцу помаже да доводе у склад своје жеље и могућности.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Јога је реч на језику pāḷi и санскриту, која значи „веза“ и етимолошки је сродна нашој речи „јарам“.[6] Сам корен речи yога - yuj (сједињење, спрезање, састављање, повезивање) указује на њен крајњи циљ, јединство индивидуалности (атмана) са универзалном димензијом постојања (брахманом).

Историја[уреди | уреди извор]

Услед недостатка материјалних доказа у виду сачуваних текстова, веома је тешко утврдити тачнан настанаки рани развој јоге, посебно што индијска традиција није придавала значаја хронолошком аспекту настанка њених учења.[7] Треба имати у виду да су се знања преносила усмено. Ипак, могу се разликовати четири главна историјска периода развоја јоге:

Архаични (цц 3000—1500. п. н. е.)

Претпоставља се, на основу археолошких истраживања раних цивилизација долине Инда (Харапа и Мохенђо-Даро) и пронађених фигура, које приказују лик прото-Шиве, да почеци јоге сежу у 3. миленијум п. н. е. У писаном облику, неки елементи јоге, се налазе описани већ у најстаријим ведама, датираним у исти период.

Пред-класични (цц 1500. п. н. е.- 200 п. н. е.)

У овом периоду, учење јоге се, у све развијенијем облику, налази у езотеричним учењима раних Упанишада, Махабхарати и Рамајани, индијским националним еповима, као и учењима будизма и ђжаинизма.

Класични (цц 200. п. н. е. – 200 н. е.)

Учења заснована на Патанђалијевим Јогасутрама и бројним коментарима на њих, насталих у каснијем периоду.

Пост-класични (након 200 н. е.)

Јогијска учења инспирисана старијим учењима, чија је заједничка карактеристика недуални поглед на стварност, а која су разрађена након Патанђалијевих јогасутри

Модерна јога XX века[уреди | уреди извор]

У модерној јоги, посебно на Западу, тежиште се ставља на праксу, која може бити више телесно, или медитативно усмерена, а мање на саму филозофију. Гуруима и доктринама, за разлику од традиционалне јоге, се придаје мањи значај. Упућујући на позитивни утицај вежбања, јога се посматра као допринос личном развоју, у великој мери независно од религиозних, или идеолошких погледа практиканта. Захтева у погледу понашања има мање и схваћени су више као препоруке, него као обавезујући услови. Методе прочишћавања се процењују по њиховом деловању на психосоматско здравље.

Стилови јоге[уреди | уреди извор]

Сви стилови јоге представљају један целовит систем који углавном укључује све поменуте технике. Техника којој се определи највећи значај у саморазвоју, опредељује стил јоге. Набројаћемо само неке:

  • Раџа јога је пут којим се стиче способност управљања умним процесима на путу достизања виших нивоа свесности.
  • Хата јога је пут где се у упрегнућу ка вишим нивоима свесности доминантно практикују јога асане, пранајаме али и све остале методе које описује Патањђали.[8]
  • Нада јога је пут где се виши нивои свесности достижу коришћењем звукова.
  • Свара јога је пут где се виши нивои свесности достижу свесношћу, разумевањем и управљањем суптилним енергетским кретњама које се одвијају у енергетским каналима (надијима).
  • Бхакти јога - пут поштовања, захвалности и преданости.
  • Карма јога је пут активног деловања из осећаја јединства чији је плод добро дело.
  • Џнана јога је пут достизања виших нивоа свесности стицањем мудрости, тј. усвајањем (поунутрењем) суштинских знања.

Јога филозофија[уреди | уреди извор]

Не постоји јединствена јога филозофија, већ се у зависности од историјског периода, врсте јоге и приступа неке јога школе, мора говорити о јога филозофијама. Ипак, постоје нека заједничка обележја свих јога филозофија:

  • Анализа човекове животне ситуације и његових условљености – најчешће изражене појмом кармана, законом опште узрочности, који чини да је човек део космоса и приморава га да, под разним условима, наставља своју егзистенцију.
  • Постулирање постојања космичке илузије (један од појмова за њу је маја), подржаване од стране човекове свести, тако дуго док је човек заслепљен незнањем (avidya).
  • Постулирање постојања апсолутне стварности „смештене“ негде изван космичке илузије и изван људског искуства одредјеног карманом – означене терминима: пуруса, чисто Биће, Апсолут, Сопство (атман), Брахман, нирвана, трансцендентално, неусловљено, неуништиво...
  • I на крају, средства да се достигне то Биће, одговарајуће технике којима се постиже ослобођење (мокса, мукти, нирвикалпа самадхи...) од условљености.

Јога је истовремено и циљ (самадхи- крајња усресређеност, просветљење) и пут до тог циља. Познати индијски јоги Схри Ауробиндо је рекао „Читав живот је јога“.

Јога и религије[уреди | уреди извор]

Иако корени јоге леже у хиндуизму, њу практикују данас људи различитих религиозних припадности и погледа на свет. Процењује се да, само у Немачкој, око 3 милиона људи практикује неки облик јоге. Иако изворна мотивација за настанак јоге потиче од тежње ка просветљењу и достизању духовних циљева, данас се то може тврдити само за мањи број практичара.

Јога се у свом теоријском делу у великој мери ослања на филозофију Самкје, најстарије индијске филозофије, која постулира постојање два примарна чинитеља стварности – материју (prakriti) и дух (purusha). Иако се у старијим Самкхyа текстовима спомиње бог Исвара, његова улога се не може поредити са улогом Бога код јевреја, хришћана, муслимана, а у неким текстовима се чак заузима анти-теистички став.

Религиозност класичне јоге се огледа у само две сутре/стиха (од 195). У једној од њих се више суво технички, наводи могућност достизања просветљења, кроз преданост Исвари („У преданости Узвишеном [налази се] такође [један од начина да се достигне самадхи“), док се у другој описује његова природа („[Тај] „Узвишени“ [идеал] (Исвара) представља ону изузетну „све-трансцендирајућу – индивидуалност (пурусха), која је изнад [свега што се јавља као] запреченост [реализацији истине], изнад чинова и њихових [непосредних и посредних] плодова, изнад [свих] „детерминирајућих остатака ранијих искустава““).

Етичка правила јоге, јама и нијама показују извесне паралеле са заповестима јудаизма, хришћанства и ислама.

Научно изучавање јоге у Србији[уреди | уреди извор]

Јога се организовано практикује у Србији (у форми друштава и центара) још од 60-тих година 20. века. Јога је окупљала трагаоце који су практиковањем увиђали предности које она нуди. Београд су посећивали представници скоро свих јога школа из различитих земаља. I данас су у Србији присутни представници различитих школа јоге, различити приступи јоги као и различити начини живота. Јога Савез Србије негује став поштовања различитости. Присутни су: хатха, бхакти, раџа, тантра и сви други интегрални приступи јоги. На Интернационалној конференцији јоге (Рим, 2009) пружена је подршка од стране свих релевантних јога друштава из света за покретање Међународне интердисциплинарне научне конференције о јоги, за покретање Међународног фестивала јоге и покретање Међународне јога академије са седиштем у Београду, Међународног друштва за научна интердисциплинарна истраживања у области јоге и Међународног научног часописа о јоги Смисао.

Реализација поменутих иницијатива омогућила је на највишем академском нивоу верификацију доприноса практиковања јоге, помогла је популаризацији јоге као дисциплине која оплемењује животну свакодневицу и све сфере живота. Поред утицаја на лични развој, помогла је и у проналажењу препознатљивог и прихватљивог места за јога инструкторе у друштвеном окружењу стварајући предуслове за имплементацију професије јога инструктора у регистар занимања.

Прва научна Међународна научна интердисциплинарна конференција о јоги у организацији Јога Савеза Србије окупила је истраживаче из различитих земаља и различитих научних области: медицине, филозофије, економије, менаџмента, психологије, социологије, психологије рада, менаџмента људских ресурса, психотерапије, физиотерапије итд. Први пут се на највишем међународном нивоу представљају радови научника из различитих научних области са јога тематиком.[9]

Као гости проф. др Предрага Никића Србију у 2012. години посећују представници четири најпрестижнија Универзитета јоге: Вивекананда, Патањђали, Каијаваљадама и Сагар. Повод је било учествовање у раду треће међународне научне конференције о јоги одржаној у конгресном центру Сава у Београду. Разматрани су и детаљи примене споразума о научно-образовној сарадњи потписаних у 2011. години.

Јога у превазилажењу стреса[уреди | уреди извор]

Стрес је стање или осећање у којем се налази особа када сматра да захтеви њене свакодневице превазилазе њену спремност и способност да на њих адекватно одговори. Истраживање је потврдило да практиковање техника јоге, укључујући телесне вежбе јоге, технике дисања, медитацију и релаксацију, доприносе бољем сналажењу у стресним ситуацијама које.

Практиковањем техника јоге постиже се већа емотивна уравнотеженост, одсуство доживљаја ускраћености и деструкције, задовољство собом, осећање смисла живота, познавање сопственог начина реаговања – кроз усредсређивање пажње на дешавања у свом телу, успоравање и продубљивање дисања, склад дисања и покрета, телесну и менталну релаксацију. На тај начин се подстиче и окренутост садашњости, утемељност у реалности и перспективно посматрање будућности.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Денисе Ларднер Цармодy, Јохн Цармодy, Серене Цомпассион. Оxфорд Университy Пресс УС. (1996). стр. 68.
  2. ^ Стуарт Раy Сарбацкер, Самадхи: Тхе Нуминоус анд Цессативе ин Индо-Тибетан Yога. СУНY Пресс, 2005, пагес 1-2.
  3. ^ Денисе Ларднер Цармодy, Јохн Цармодy (1996), Серене Цомпассион. Оxфорд Университy Пресс УС. стр. 68.
  4. ^ Стуарт Раy Сарбацкер, Самāдхи: Тхе Нуминоус анд Цессативе ин Индо-Тибетан Yога. СУНY Пресс. стр. 1.–2.
  5. ^ Таттвартхасутра [6.1], сее Ману Досхи (2007) Транслатион оф Таттвартхасутра, Ахмедабад: Схрут Ратнакар пп. 102.
  6. ^ Будизам од А до Ж
  7. ^ Карел Wернер (1977), Yога анд тхе Ṛг Веда: Ан Интерпретатион оф тхе Кеśин Хyмн (РВ 10, 136), Религиоус Студиес, Вол. 13, Но. 3. стр. 289–302
  8. ^ Кимберлy Лау , Неw Аге Цапиталисм. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс.2000. ISBN 978-0812217292. стр. 100.
  9. ^ Никић, П. (2010): Уводно предавање: Јога – светлост микроуниверзума. У: П.Никић, ур. Зборник радова "Јога - светлост микроуниверзума" са Међународне интердисциплинарне научне конференције "Јога у науци - будућност и перспективе", 23-24 септембар 2010, Београд, Србија. Београд: Јога Савез Србије. стр. 7-9
  10. ^ Јањушевић, Б. (2010): Утицај практиковања јога техника на превазилажење стреса. У: П.Никић, ур. Зборник радова "Јога-светлост микроуниверзума" са Међународне интердисциплинарне научне конференције "Јога у науци - будућност и перспективе", 23-24 септембар 2010, Београд, Србија. Београд: Јога Савез Србије. стр. 38-50

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Традиционална комплементрана и алтернативна медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине АпитерапијаАроматерапијаБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХербалистикаЛечење звуком Лечење веромНатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапије Лечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиТаи чи чуанЋи гонгСу Ђок