Јужноафричка развојна заједница

С Википедије, слободне енциклопедије

Јужноафричка развојна заједница

Списак
  • франц. Communauté de développement d'Afrique australe
  • порт. Comunidade para o Desenvolvimento da África Austral
  • афр. Suider-Afrikaanse Ontwikkelingsgemeenskap
  • свах. Jumuiya ya Maendeleo ya Nchi za Kusini mwa Afrika
Логотип оф Списак франц. Communauté de développement d'Afrique australe порт. Comunidade para o Desenvolvimento da África Austral афр. Suider-Afrikaanse Ontwikkelingsgemeenskap свах. Jumuiya ya Maendeleo ya Nchi za Kusini mwa Afrika
Логотип
Мото: „Ка заједничкој будућности”
Химна: „САДЦ химна”
Мапа Африке која означава чланове САДЦ (светло зелена) и САДЦ + САЦУ (тамно зелено).
Мапа Африке која означава чланове САДЦ (светло зелена) и САДЦ + САЦУ (тамно зелено).
СедиштеГабороне, Боцвана
Радни језици
ТyпеМеђувладина
Чланство
Лидери
• Председавајући самита
Мозамбик Филипе Њуси
• Председавајући савета
Мозамбик Вероника Макамо
• Председавајући САДЦ ПФ
Маурицијус Абдоол Амин
• Трибунални
председник
Маурицијус Ариранга Пилај
• Извршни секретар
Танзанија Стергомена Такс
ЗаконодавствоСАДЦ парламентарни форум
Успостављање
• ас САДЦЦ
1. април 1980
• као САДЦ
17. авугуст 1992
Површина
• Укупно
9.882.959 км2 (3.815.832 сq ми)
Популација
• Процена
345 милиона [1]
ГДП (номинално)2018 процена
• Тотал
УС $721,3 милијарди [1]
Временска зонаУТЦ+1 то +4
Вебсајт
www.sadc.int

Јужноафричка развојна заједница (енгл. Southern African Development Community, SADC) интервладина је организација са седиштем у Габорону, Боцвана. Њен циљ је унапређење социјално-економске сарадње и интеграције, као и политичке и безбедносне сарадње између 16 јужноафричких земаља.[2]

Земље чланице[уреди | уреди извор]

САДЦ има 16 земаља чланица:[3]

Површина и становништво држава чланица[4]
Земља Површина

(км²)

Популацијан Напомене о чланству
 Ангола 1.246.700 25.646.166
 Боцвана 582.000 2.024.904
 Комори[5][6] 2.235 575.660 од 20. августа 2017
 ДР Конго 2.344.858 78.736.153 од 8. септембра 1997
 Свазиленд 17.363 844.223
 Лесото 30.355 1.741.406
 Мадагаскар 587.295 12.238.914 чланство обновљено 30. јануара 2014[7] након наметнуте суспензије из 2009
 Малави 118.484 13.077.160
 Маурицијус 1.969 1.237.000 од 28. августа 1995
 Мозамбик 801.590 20.252.223
 Намибија 824.268 2.104.900 од 21. марта 1990 (од независности)
 Сејшели 456 90.945 такође раније члан САДЦ од 8. септембра 1997. до 1. јула 2004, а затим се поново 2008. године.
 Јужна Африка 1.221.037 56.000.000 од 30. августа 1994
 Танзанија 947.303 44.928.923
 Замбија 752.612 13.046.508
 Зимбабве 390.757 12.973.808

Унија Комора примљена је у САДЦ на 37. самиту шефова држава и влада САДЦ-а одржаном у Преторији, Јужна Африка 2017. године, чиме је укупан број држава чланица постао 16.[8] Поред тога, Бурунди је затражио да се придружи.[9]

Историја[уреди | уреди извор]

САДЦ води порекло из шездесетих и седамдесетих година 20. века, када су лидери већински-владајућих земаља и покрети националног ослобођења координирали своје политичке, дипломатске и војне борбе за окончање колонијалне владавине и владавине белих мањина у Јужној Африци. Непосредна претходница политичке и безбедносне кооперације данашњег САДЦ-а била је неформална групација Фронталних држава (ФЛС). Она је формирана 1980.

Јужноафричка конференција о координацији развоја (САДЦЦ) била је претеча друштвено-економске сарадње данашњег САДЦ-а. Усвајањем декларације из Лусаке од стране већином-руковођених држава Јужне Африке 1. априла 1980. отворен је пут формалном успостављању САДЦЦ-а у априлу 1980.

Чланство у ФЛС и САДЦЦ понекад се разликовало. САДЦЦ је трансформисан у САДЦ 17. августа 1992. године, усвајањем од стране оснивачких чланова САДЦЦ-а и новонезависне Намибије Виндхукове декларације и уговора о успостављању САДЦ-а. САДЦ из 1992. године омогућио социјално-економску, политичку и безбедносну сарадњу. У стварности, ФЛС је распуштен тек 1994. године, након првих демократских избора у Јужној Африци. Накнадни напори да се политичка и безбедносна сарадња поставе на чврсте институционалне основе под окриљем САДЦ-а нису успели.

Дана 14. августа 2001. године измењен је уговор о САДЦ-у из 1992. године. Амандман је најавио ревизију структура, политика и процедура САДЦ-а, што је процеса који је у току. Једна од промена је да је политичка и безбедносна сарадња институционализована у Органу за политику, одбрану и безбедност (ОПДС). Као једно од главних тела САДЦ-а, он подлеже надзору врховног тела организације, Самита, који чине шефови држава или влада.

Организација одржава сопствени мултиспортски догађај у облику САДЦ игара, које су први пут одржане 2004. године у Мапуту. Првобитно планиране за ранији датум у Малавију и Лесоту, организациона питања довела су до напуштања плана и САДЦ је изрекао новчану казну од 100.000 америчких долара против Малавија.[10] Прво такмичење 2004. године у Мапуту резултирало је да је преко 1000 младих до 20 година из 10 земаља учествује у спортском програму који је обухватао атлетику, фудбал, нетбол, бокс и кошарку.[11]

У августу 2019. САДЦ је усвојио свахили као свој четврти радни језик, уз енглески, француски и португалски.[12] Кисвахили - лингва франка у региону афричких Великих језера, другим деловима Источне Африке и, у мањој мери, деловима Јужне Африке - службени је језик Танзаније, Кеније, Руанде и Афричке уније.[13]

Протоколи[уреди | уреди извор]

САДЦ има 27 правно обавезујућих протокола који се баве питањима попут одбране, развоја, илегалне трговине дрогом, слободне трговине и кретања људи.[14]

  • Протокол о енергији (1996)[15] - намењен је промоцији складног развоја националних енергетских политика. Ове развојне стратегије постављају опипљиве циљеве за САДЦ и његове државе чланице за развој инфраструктуре у енергетици и њеним подсекторима: дрвно гориво, нафта и природни гаса, електрична енергија, угаљ, обновљива енергија, и енергетска ефикасност и очување.[16]
  • Протокол о роду и развоју - од држава чланица се тражи да убрзају напоре на имплементацији ради остваривања конкретних и трансформативних промена у животу жена и девојчица у региону. Председник Мутарика такође је изразио забринутост због ескалирајућих инцидената родно заснованог насиља у региону, посебно оних који су почињени над женама и девојкама, и искористио је ову прилику да потпише обавезу окончавања праксе дечјих бракова, као дела АУ кампање за окончање дечјих бракова у Африци.[17]
  • Протокол о политици, одбрамбеној и безбедносној сарадњи (2001) - намењен је јачању регионалне безбедносне и одбрамбене сарадње, промоцији мира, политичке стабилности и управљања сукобима. Протокол је такође покренуо институционалну реформу САДЦ-овог Органа за политику, одбрану и безбедност (ОПДС).[18]

САДЦ ФТА[уреди | уреди извор]

Подручје слободне трговине САДЦ-а основано је у августу 2008. године, након што је примена САДЦ протокола о трговини 2000. године поставила темеље за његово формирање.[19][20] Његови првобитни чланови били су Боцвана, Лесото, Мадагаскар, Маурицијус, Мозамбик, Намибија, Јужна Африка, Есватини, Танзанија, Замбија и Зимбабве,[21] а касније су се придружили Малави и Сејшели. Од 15 држава чланица САДЦ-а, само Ангола и Демократска Република Конго још не учествују, међутим, министар трговине Анголе Јофре Ван-Дунен млађи изјавио је у Луанди да његово министарство ради на стварању услова за приступање Анголе Подручју слободне трговине САДЦ-а 2019.[22][23] САДЦ царинска унија, која је требало да буде успостављена до 2010. године према САДЦ-овом Регионалном индикативном стратешком развојном плану (РИСДП), вероватно неће постати стварност у блиској будућности. То је зато што су споразуми о економском партнерству Европске уније (ЕПА) са њиховим традиционалним ванрегионалним слободнотрговинским режимима пружили за неколико чланица САДЦ-а више користи од дубље интеграције регионалног тржишта у оквиру САДЦ царинске уније. Будући да су ове државе САДЦ-а формирале четири различите групе за преговарање и спровођење различитих споразума о економском партнерству са Европском унијом, пропушта се шанса за успостављање заједничке спољне царине за САДЦ као предуслова за регионалну царинску унију.[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „САДЦ Фацтс & Фигурес”. Соутхерн Африцан Девелопмент Цоммунитy. Приступљено 2019-12-12. 
  2. ^ Сцхенони, Луис L. „Тхе Соутхерн Африцан униполаритy”. Јоурнал оф Цонтемпорарy Африцан Студиес. Приступљено 2017-09-30. 
  3. ^ „Мембер Статес”. Соутхерн Африцан Девелопмент Цоммунитy. Приступљено 2017-07-31. 
  4. ^ „Популатион бy сеx, аннуал рате оф популатион инцреасе, сурфаце ареа анд денситy” (ПДФ). Унитед Натионс Статистицс Дивисион: 1—2. Приступљено 27. 1. 2017. 
  5. ^ „Цоммуниqуé оф тхе 37тх Суммит САДЦ оф Хеадс оф Стате анд Говернмент ор Тамбо Буилдинг, Департмент оф Интернатионал Релатионс анд Цооператион (ДИРЦО) Преториа, Соутх Африца” (ПДФ). Соутхерн Африцан Девелопмент Цоммунитy. 2017-08-20. Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 11. 2018. г. Приступљено 2017-07-31. 
  6. ^ „Тхе Унион оф Цоморос бецомес тхе 16тх САДЦ Мембер Стате”. Соутхерн Африцан Девелопмент Цоммунитy. 2017-08-20. Архивирано из оригинала 14. 05. 2019. г. Приступљено 2017-07-31. 
  7. ^ „САДЦ Лифтс Мадагасцар Суспенсион”. САДЦ. Приступљено 30. 1. 2014. 
  8. ^ Торе, Озгур. „Цоморос јоинс Соутхерн Африцан Девелопмент Цоммунитy – САДЦ”. фтннеwс.цом. ФТН Неwс. Приступљено 31. 1. 2018. 
  9. ^ Накале, Албертина (2017-08-22). „Соутхерн Африца: Цоморос Адмиттед Инто САДЦ”. Приступљено 2017-08-31. 
  10. ^ Органисатион оф САДЦ Гамес то цост а миллион долларс. Панапресс (2003-05-11). Ретриевед он 2014-09-15.
  11. ^ Валy, Баyано (Јуне 2004). Тхе фирст Ундер-20 Зоне Сиx САДЦ Гамес Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2005). САДЦ Тодаy, Вол.7 Но.2 Јуне 2004. Ретриевед он 2014-09-15.
  12. ^ „САДЦ адоптс Кисwахили ас 4тх wоркинг лангуаге”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 01. 11. 2020. 
  13. ^ Мазруи, Али Ал'Амин. (1995). Сwахили стате анд социетy : тхе политицал ецономy оф ан Африцан лангуаге. Еаст Африцан Едуцатионал Публисхерс. ИСБН 0-85255-729-9. ОЦЛЦ 441402890. 
  14. ^ Соутхерн Африцан Девелопмент Цоммунитy :: САДЦ Протоцолс Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2018). Sadc.int. Retrieved on 2013-08-09.
  15. ^ Protocol on Energy (1996)
  16. ^ „South African Development Community”. www.sadc.int. Приступљено 3. 11. 2014. 
  17. ^ „Southern African Development Community”. www.sadc.int. Приступљено 3. 11. 2014. 
  18. ^ Johannes, Muntschick (9. 10. 2017). The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU) : Regionalism and External Influence. Cham, Switzerland. стр. 187—228. ISBN 9783319453309. OCLC 1005921955. 
  19. ^ „Free Trade Area”. Southern African Development Community. Приступљено 14. 3. 2014. 
  20. ^ „Southern African Development Community Protocol on Trade” (PDF). Southern African Development Community. 1996. Приступљено 14. 3. 2015. 
  21. ^ Mbola, Bathandwa (18. 8. 2008). „SADC launches free trade area”. Southafrica.info - Brand South Africa portal website. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 14. 3. 2015. 
  22. ^ „Angola joins SADC free trade zone from August 2019”. macuhub. Архивирано из оригинала 30. 12. 2022. г. Приступљено 9. 2. 2019. 
  23. ^ „Free Trade Area”. Southern African Development Community. Приступљено 16. 10. 2017. 
  24. ^ Johannes, Muntschick (9. 10. 2017). The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU) : Regionalism and External Influence. Cham, Switzerland. стр. 153—186. ISBN 9783319453309. OCLC 1005921955. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Gabriël Oosthuizen, The Southern African Development Community: The organisation, its history, policies and prospects. Institute for Global Dialogue: Midrand, South Africa, 2006.
  • John McCormick, The European Union: Politics and Policies. Westview Press: Boulder, Colorado, 2004.
  • Muntschick, Johannes, The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU). Regionalism and External Influence. Palgrave Macmillan: Cham. 2017. ISBN 978-3-319-45330-9.
  • Рамсамy, Прега 2003 Глобал партнерсхип фор Африца. Пресентатион ат тхе хуман ригхтс цонференце он глобал партнерсхипс фор Африца'с девелопмент, Габороне: САДЦ

Спољашње везе[уреди | уреди извор]