Јудита Шалго

Јудита Шалго
Јудита Шалго
Лични подаци
Пуно име	Јудита Шалго
Датум рођења	1941.
Место рођења	Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти	1996.
Место смрти	СР Југославија
Књижевни рад
Најважнија дела	Збирке песама: Обалом, 67 минута наглас, Живот на столу Романи: Траг кочења, Пут у Биробиџан, Крај пута Збирка прича: Да ли постоји живот

Јудита Шалго (1941 — 1996) била је југословенска књижевница. Писала је и есеје и преводила са енглеског и мађарског језика.

Биографија

Рођена је у Новом Саду, као Јудита Манхајм, од родитеља Јевреја – чињеница која ће умногоме утицати на њен живот и њену књижевност. Почетком Другог светског рата, њен отац бива одведен у логор у Мађарској (убијен је 1942.г), а 1944. и мајку одводе у логор у Немачкој. Мајка је, како би је заштитила, оставља у Малом Иђошу код „тетка Анушке“, Мађарице, која ју је чувала до повратка мајке и коју је ова звала мамом („Ако је мати замењива, онда је све на свету замењиво, па и ја сама и све што чини мој идентитет“). Након рата и повратка у Нови Сад, мајка се преудаје а Јудита добија презиме Шалго. Матерњи језик био јој је мађарски, па тек поласком у школу учи српски (отуда писање књижевности као „трајне потребе да се осваја језик као што се осваја тврђава“). Студије завршава у Београду, на Општој книжевности, 1966. Враћа се у Нови Сад и удаје за Зорана Мирковића 1967. Била је уредница Трибине младих (једног од центара тадашње експерименталне уметничке сцене), а касније уредница Матице српске. Са обе позиције смењена је, највероватније из политичких разлога. Умрла је од рака, 1996. у Новом Саду.
2014. једна улица у Ветернику поред Новог Сада добила је име по Јудити Шалго.

Награде

• Награда „Милош Црњански”, за роман Траг кочења, 1987.
• Награда „Карољ Сирмаи”, за збирку прича Да ли постоји живот, 1997.
• Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 1998.

Дела

Пут у Биробиџан

Јудита Шалго писала је поезију, приче и романе. Почетак њеног уметничког стваралаштва везан је за талас војвођанске неоавангарде (називане још и другом линијом или новом уметничком праксом), која се јавила шездесетих и седамдесетих година двадесетог века, као алтернатива доминантном дискурсу умереног модернизма у Југославији. Утицај неоавангарде огледа се у жанровској отворености и језичком експериментисању у пре свега (али не само) у Јудитиној поезији. Касније се окреће прози, и у романима је доминантан уплив постмодернистичке поетике, за коју је најбољи пример роман Пут у Биробиџан, Јудитино најпознатије и, по многима, најбоље дело. Бавила се и феминистичким питањима и темама, мада се никада јавно није изјашњавала као феминисткиња.

Осим ових дела, објављене су и појединачне приче, песме и есеји, највише у часописима Поља и Летопис Матице српске.

Поезија

• Обалом, 1962. збирка песама
• 67 минута наглас, 1980. збирка песама
• Живот на столу, 1986. збирка песама

Проза

• Траг кочења, 1987. роман
• Да ли постоји живот, 1995. збирка прича
• Пут у Биробиџан, 1997. недовршени роман (приредио Васа Павковић)
• Крај пута, 2004. недовршени роман (други део Пута у Биробиџан, приредио Васа Павковић)
  

Гроб Јудите Шалго на Јеврејском гробљу у Новом Саду

Литература

• Силвиа Дражић, Стварни и имагинарни светови Јудите Шалго, Нови Сад, 2013.