Јулијус Фучик

С Википедије, слободне енциклопедије
Јулијус Фучик
Датум рођења23. фебруар 1903.
Место рођењаСмихов
Датум смрти8. септембар 1943.
Место смртиБерлин
СупружникГуста Фучíковá
РодитељиКарел Фучíк

Јулијус Фучик (*23. фебруара 1903. у Прагу- †8. септембра 1943. Берлин) је био чехословачки политички активиста, литерарни и позоришни критичар, преводилац, новинар и писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Поштанска марка 1962.

Фучик је рођен у радничкој породици 23. фебруара 1903. у Прагу али се са породицом преселио у Плзен када је имао 10 година. Као основац је почео да показује интересовање за литературу и политику. Са 12 година је дошао на идеју да оснује лист “Слован”. Био је и глумац у аматерском позоришту у Плзену. Студије у Прагу почео је 1920. године. Исте године се придружује Чехословачкој социјалдемократској радничкој партији. Сврстава се у њену леву струју која 1921. године оснива Комунистичку партију Чехословачке. У то време Фучик пише културне прилоге за локални лист КП Чехословачке у Плзену, граду одакле долази.

Након што је завршио студије Фучик постаје уредник у литералном часопису “Кмен” док у партији бива задужен за рад везан за културна питања. Запошљава се у литералном часопису “Творбал” 1929. године а истовремено ради и као аутор у новинама “Руде Право”, званичном органу КП Чехословачке. Сарађује у још неколико часописа. У то време га хапси чешка тајна полиција и за длаку је избегао да буде послат на робију 1934. године. Имао је прилику да посети Совјетски Савез 1930. године где је боравио четири месеца. Инспирисан развојем социјалистичког друштва у СССР написао је књигу “У земљи где је сутра већ јуче” 1932. У јулу 1934. године боравио је у Немачкој и живот под нацистичком диктатуром описао је у књизи “Пут за Минхен”. Те године поново одлази у СССР где остаје две године пишући репортаже о првој земљи социјализма.

По повратку у Чехословачку у круговима прогресивних писаца брани дело четвртог класика научног социјализма Јосифа Стаљина од напада ревизионистичких провокатора. Две године касније се жени са Аугустом Коденчовом, касније познатој као Густа Фучикова. Након нацистичке инвазије на Чехословачку Фучик почиње да ради у илегалној мрежи Комунистичке партије која организује отпор против окупатора. Почетком 1941. бива изабран у Централни комитет партије и добија задатак да уређује илегално издање листа “Руде Право”. Гестапо га хапси са још шест другова 24. априла 1942. године у Прагу. У затвору га немачки нацисти жестоко муче али он се храбро и стоички држи не издавши ниједну партијску везу. Прво је држан у прашком затвору Панкрац где га је Гестапо, и поред зверског мучења, неуспешно испитивао. У то време је успео да напише своју књигу “Репортажа испод вешала”. Текст је писао на цигарете-папиру који је успео да преко затворских чувара-симпатизера прошверцује и достави партијским друговима. На папиру је био описан затворски живот и Фучикова вера у победу над фашизмом и вера у комунистичку будућност. У мају 1943. године нацисти га пребацују у затвор у Немачкој где му се и суди у Берлину “за издају” (нацистичка Немачка је “Трећем Рајху” припојила територију Чехословачке и цинично је судила Фучику као “свом грађанину”). Бива осуђен на смрт и погубљен је вешањем 8. септембра 1943. године.

Уз помоћ његове супруге која је током рата била интернирана у концентрациони логор, књига “Репортажа испод вешала” је објављена 1947. године. Преведена је на више од 90 језика, била је редовна лектира генерацијама чехословачких ђака и идеолошки симбол пркоса, храбрости, херојства, мучеништва, доследности и верности комунистичким идејама.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стефан Зwицкер: „Натионале Мäртyрер“. Алберт Лео Сцхлагетер унд Јулијус Фучíк. Хелденкулт, Пропаганда унд Ериннерунгскултур. Сцхöнингх, Падерборн у. а. 2006. ISBN 978-3-506-72936-1.
  • Stefan Zwicker: Der antifaschistische Märtyrer der Tschechoslowakei. In: Silke Satjukow, Rainer Gries (Hrsg.): Sozialistische Helden. Eine Kulturgeschichte von Propagandafiguren in Osteuropa und der DDR. Links. . Berlin. 2002. pp. 244-255. ISBN 978-3-86153-271-2. 
  • Зденěк Хоřени: Верлеумдунген унд Фактен. Зу Јулијус Фучик, ин: Јахрбуцх фüр Форсцхунген зур Гесцхицхте дер Арбеитербеwегунг, Хефт II, 2003, ИССН 1610-093X.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]