Кадилук
Кадикук (тур. kadılık, од kadı — „судија” према арап. qaḍā’ — „суђење”), у Османском царству било је подручје судијске власти једног кадије (судије). Како су кадије, уз судијску власт, били надлежне и за војну и грађанско-управну власт, и контролу спровођења законитости свих правних аката, кадилук је био стварна управна јединица у Османском царству.
Кадилук се састојао од више нахија, а више кадилука образовало је санџак, најчешћу и скоро редовну управнуа јединицу која се налазила између основних редовних управних јединица, санџака и нахије.[1]
Порекло речи
[уреди | уреди извор]Кадилук је по пореклу арапска реч од речи кади — „кадија”, „судија” и турског наставка — лик, и има исто значење, за судијску област и за само кадијско звање.[1]
Значење речи
[уреди | уреди извор]Реч кадилук је служила за означавање управног термин у систему турске управне поделе на подручје на којем се протезала стварна и територијална надлежност једног кадије. Како су кадије у турском државном уређењу биле првенствено представници правосуђа, по томе је и кадилук била јединица судског уређења.[2]
Међутим како су кадије у Турској имале врло широке чисто управне надлежности, то је кадилук као територија на коју се протезала надлежност једног кадије била праве управна јединица у свим областима у којима је било муслимана.
Сваки кадилук обухватао је већи или мањи број нахија. А према томе да ли је бројчана снага муслиманског становништва у извесном подручју била мања или већа и кадлуци су обухватали различите величине територије.
Ако је у једном санџаку муслиманско становништво било малобројно, онда се територија кадилука могла да поклапа са територијом читавог санџака. У судској пракси је било и читавих санџака у којима је постојао само један кадилук.[3][4]
Такође територија једног кадилука, односно надлежност кадија једног кадилука није се морала поклапати ни са границама дотичног санџака, него је могла да прелази преко тих граница и да обухвата нахије другог санџака. Ако се у једној области број муслиманског становништва повећавао-исламизацијом или колонизацијом онда се, паралелно са тим процесом, увечавао и број кадилука.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Kadiluk UČ Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History. стр. 50. ISBN 978-0-330-41244-5.. Мацмиллан.
- ^ Malcolm, Noel (1998). Kosovo: A Short History. Macmillan. стр. 98-99. ISBN 978-0-330-41224-7.
- ^ Ginio, Eyal. „Neither Muslims nor Zimmis: The Gypsies (Roma) in the Ottoman State” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2010. "Тхесе рецордс миррор тхе диверситy оф тхе кади'с респонсибилитиес ин тхе Оттоман цитy"
- ^ Hickok, Michael Robert:. Ottoman military administration in eighteenth-century Bosnia. Brill.. .
Литература
[уреди | уреди извор]- Фелиx M. Пареја, Исламологиа, Рома, Орбис Цатхолицус, 1950.
- РоyалАрк- Оттоман Туркеy, су 4дw.нет.
- Калидук, ин CD-РОМ в. 1.0, 1999.
- Леwис, Бернард, Тхе Политицал Лангуаге оф Ислам, . University of Chicago Press. 1991. ISBN 978-0-226-47693-3.., п.
- Wиттек, Паул; & Хеywоод, Цолин, транслатор, Тхе Рисе оф тхе Оттоман Емпире, . Curzon Press. 2002. ISBN 978-0-7007-1500-8..
- Холт, Петер M., ед., Тхе Цамбридге Хисторy оф Ислам: Волуме 1, Тхе Централ Исламиц Ландс, . Cambridge University Press. 1970. ISBN 978-0-521-07567-1..
- Робинсон, Цхасе, Исламиц Хисториограпхy, . Cambridge University Press. 2002. ISBN 978-0-521-62936-2..
- Іналджик Г. Османська імперія. Класична доба 1300—1600. К., 1998;
- Бушаков В. Кадилики і каймаканства в Кримському ханстві (XVIII ст.). «Східний світ», 1998, № 1—2;
- Крисаченко В.С. Історія Криму: Кримське ханство. К., 2000.
