Калај(II) бромид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
калај дибромид, стано бромид
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.030.067 |
| Својства | |
| SnBr2 | |
| Моларна маса | 278,518 g/mol |
| Агрегатно стање | Жути прах |
| Густина | 5,12 g/cm³, čvrsto stanje |
| Тачка топљења | 215 °C |
| Тачка кључања | 639 °C |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | Сродна са PbCl2 |
| Опасности | |
ЕУ класификација (ДСД)
|
Није на листи |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Калај(II) бромид је хемијско једињење калаја и брома са хемијском формулом SnBr2. Калај је у оксидационом стању +2. Стабилност једињења калаја у овом оксидационом стању се приписује ефекту инертног пара.[1]
Структуре и везивање[уреди | уреди извор]
У гасној фази SnBr2 има повијену конфигурацију сличну SnCl2 у гасној фази. Br-Sn-Br угао је 95° и дужина Sn-Br везе је 255pm.[2] Постоје докази за се он јавља као димер у гасној фази.[3] Његова структура у чврстом стању је сродна са SnCl2 и PbCl2. Атоми калаја имају пет атома брома у приближно тригонално бипирамидалној конфигурацији.[4]
Припрема[уреди | уреди извор]
Калај(II) бромид се може припремити реакцијом металног калаја и ХБр. H2O/HBr се одвајају дестилацијом.[5]:
- Sn + 2HBr→ SnBr2 + H2
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- ^ J.L Wardell "Tin:Inorganic Chemistry" Encyclopedia of Inorganic Chemistry Ed: R Bruce King John Wiley & Sons (1994) ISBN 0-471-93620-0
- ^ K. Hilpert; M. Miller; F. Ramondo (1991). „Thermochemistry of tetrabromoditin and bromoiodotin gaseous”. J. Phys. Chem. 95 (19): 7261—7266. doi:10.1021/j100172a031.
- ^ Abrahams I.; Demetriou D.Z. (2000). „Inert Pair Effects in Tin and Lead Dihalides: Crystal Structure of Tin(II) Bromide”. Journal of Solid State Chemistry. 149 (1): 28—32. doi:10.1006/jssc.1999.8489.
- ^ Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.
