Калифорнијски технолошки институт

С Википедије, слободне енциклопедије

Калифорнијски технолошки институт
Цалифорниа Институте оф Тецхнологy
Грб Калифорнијског технолошког института[1]
МотоThe truth shall make you free[2]
Мото (на српском)Истина ће вас ослободити[3]
ТипПриватни универзитет
Оснивање1891.
ЕндаументУСД $2,93 милијарди (2018)[4][5]
ПредседникТомас Ф. Росенбаум
Наставно особље294 професора
1207 другог особља[6]
Број студената2240[7]
Преддипломци979[7]
Постдипломци1261[7]
ЛокацијаПасадена, Калифорнија,  САД
КампусПриградски, 50 ха
БојеНараџаста и бела   [8]
МаскотаОранге беавер
(Наранџасти дабар)
АфилијацијеУРА,
ААУ,
АИТУ,
АПРУ
Веб-сајтцалтецх.еду

Калифорнијски технолошки институт (енгл. California Institute of Technology, Caltech)[9] је приватни истраживачки универзитет са седиштем у Пасадени у Калифорнији. Познат по својој снази у природним наукама и инжењерству, Калтех је често рангиран као један од десет најбољих светских универзитета.[10][11][12][13][14]

Мада је основан као припремна и стручна школа од стране Трупа 1891, колеџ је током раног 20. века привукао утицајне научнике као што су Џорџ Илери Хејл, Артур Амос Ноиес и Роберт Миликен. Стручне и припремне школе су распуштене 1910, а колеџ је попримио свој данашњи назив 1921. Калтех је сврстан у Удружење америчких универзитета 1934. године. Претходници Лабораторије за млазни погон (НАСА), коју Калтех и даље одржава, су успостављени током периода од 1936. до 1943. под руководством Теодора ван Кармана.[15][16] Универзитет је један из мале групе института технологије у Сједињеним Државама, која је првенствено посвећена настави чистих и примењених наука.

Калтех има шест академских јединица које се првенствено баве науком и инжењерством, које су биле спонзорисаном са 332 милиона долара у 2011. години за обављање истраживања.[17] Његов главни кампус површине 50 ха се налази око 18 км североисточно од центра Лос Анђелеса. Студенти прве године су обавезни да живе у кампусу, а 95% студената остаје у Калтешком систему смештаја на кампусу. Иако Калтех има јаку традицију практичних шала и подвала,[18] студентски живот је регулисан кодексом части који омогућава факултету да задаје комплексне испите који се делом полажу ван формалних учионица. Калтех даброви се такмиче у 13 универзитетских спортова у НЦАА Дивизији III у Јужно калифорнијској међуколешкој атлетској конференцији.

Према подацима из 2018. године, на Калтеху је до сада радило 73 нобеловаца (при чему је хемичар Лајнус Полинг једина особа у историји која је награђена са две потпуне награде), 4 Филдових медаљиста, и 6 добитника Тјурингове награде. Осим тога, постоје 53 неемеритусна члана факултета (као и знатан број емератусних чланова факултета) који су изабрани за једну од Националних академија Сједињених Држава, 4 главна научника америчког ваздухопловства и 71 добитник Националних медаља за науку или технологију Сједињених Држава.[6] Бројни чланови факултета повезани су са Медицинским институтом Хауард Хјуз као и са агенцијом НАСА.[6] Према једној студији Помона колеџа из 2015. године, Калтех је рангиран као број један у САД по постотку својих дипломираних студената који настављају студије с циљем стицања доктората.[19] Институт је рангиран је као шести на свету по Шангајској листи универзитета. Према Тајмсовој листи, Калтех је рангиран као најбољи универзитет на свету.

Историја[уреди | уреди извор]

Трупов колеџ[уреди | уреди извор]

Трупов политехнички институт на свом оригиналном кампусу у центру Пасадене

Калтецх је започео као стручна школа коју је у Пасадени 23. септембра 1891. основао локални бизнисмен и политичар Амос Г. Труп. Школа је била сукцесивно позната под називом Трупов универзитет, Трупов политехнички институт (и Школа за мануелни тренинг)[20] и Трупов колеџ технологије, пре него што је стекла садашњи назив 1920. године.[17][21] Стручна школа је разформирана, а припремни програм одвојен, да би се 1907. године формирала независна Политехничка школа.

У време док су научна истраживања у Сједињеним Државама била тек у повојима, Џорџ Елери Хејл, соларни астроном са Универзитета у Чикагу, основао је Опсерваторију Маунт Вилсон 1904. Он се придружио Труповом управном одбору 1907. године, и убрзо почео да га развија, као и целу Пасадену у значајно научно и културно одредиште. Он је осмислио именовање Џејмса А. Б. Шерера, књижевног научника који није имао обуку у природним наукама, али је био способан администратор и сакупљач средстава, за председника Трупа 1908. Шерер је наговорио пензионисаног бизнисмена и повереника Чарлса V. Гејтса да донира 25.000 долара почетног капитала за изградњу Гејтсове лабораторије, прве зграде за научне студије на кампусу.[22]

Светски ратови[уреди | уреди извор]

Трупова дворана, 1912
Изградња Норман Бриџове лабораторије за физику 1921
Поглед из ваздуха на Калтех 1922

Године 1910, Труп се преселио на своје данашње место. Артур Флеминг је донирао земљу за стално место кампуса. Теодор Рузвелт је дао говор на Труп институту 21. марта 1911. године и изјавио је:

Желим да видим да институције попут Трупа претворе деведесет и девет од сваких стотину ученика у људе који ће да обављају дате индустријске радове боље него што то било ко други може чинити; Желим да видим како ти људи изводе радове попут оних који се сада врше на Панамском каналу и на великим пројектима наводњавања у унутрашњости ове земље - а стотог човека желим да видим са врстом културне научне обуке која ће учинити њега и његове колеге матрицом из које се повремено може развити човек попут вашег великог астронома, Џорџа Елери Хејла. [23]

Исте године у законодавном телу Калифорније представљен је предлог закона којим се тражило успостављање јавно финансираног „Калифорнијског технолошког института“, са почетним буџетом од милион долара, десет пута већим од буџета Трупа у то време. Одбор поверилаца понудио је да Труп преда држави, али су председници Универзитета Станфорд и Универзитета у Калифорнији успешно лобирали против тог предлога закона, тако да је Трупу омогућено да се развије једино као образовни институт оријентисан на научна истраживања у јужној Калифорнији, јавно или приватно, све док почетак Другог светског рата није изискивао шири развој научног образовања заснованог на истраживању.[24] Трупово обећање привукло је физичког хемичара Артура Амоса Нојеса са МИТ да даље развије ову институцију и помогне у њеном успостављању као центру за науку и технологију.

Са почетком Првог светског рата, Хејл је организовао Национални истраживачки савет да координише и подржава научни рад на војним проблемима. Иако је подржао идеју федералних издвајања за науку, он је узео изузетак од савезног закона којим би се финансирала инжењерска истраживања на колеџима за доделу земљишта, и уместо тога је покушао да прикупи 1 милион долара националног истраживачког фонда у потпуности из приватних извора. У ту сврху, како је Хејл написао у Њујорк тајмсу:

Трупов технолошки колеџ у Пасадени, Калифорнија, недавно је пружио упечатљиву илустрацију једног начина на који Истраживачки савет може да обезбеди сарадњу и унапреди научна истраживања. Ова институција, са својим способним истраживачима и одличним истраживачким лабораторијама, могла би бити од велике помоћи у било којој широкој шеми сарадње. Председник Шерер, чувши за формирање савета, одмах се понудио да учествује у његовом раду, и са тим циљем је у року од три дана обезбедио додатну истраживачку задужбину од сто хиљада долара.[25]

Преко Националног истраживачког савета, Хејл је истовремено лобирао да наука има већу улогу у националним пословима, а да Труп игра националну улогу у науци. Нова средства су била намењена за истраживања физике и на крају су довела до оснивања лабораторије Норман Бриџ, која је привукла експерименталног физичара Роберта Ендруза Миликана са Универзитета у Чикагу 1917. године.[26] Током рата, Хејл, Нојес и Миликан су заједно радили у Вашингтону на НРЦ-у. Након тога, наставили су своје партнерство у развоју Калтеха.[25]

Улаз у Калтех са 1200 Е Цалифорниа Блвд. Са леве стране је Лабораторија за физику Ист Норман Бриџ, а са десне стране је Линдеова зграда математике и физике.
Ричард К. Толман и Алберт Ајнштајн на Калтеху, 1932

Под вођством Хејла, Нојеса и Миликана (потпомогнутог економијом јужне Калифорније у процвату), Калтех је постао национални истакнут током 1920-их и концентрисао се на развој Рузвелтовог „Стотог човека“. Повереници су 29. новембра 1921. године прогласили изричитом политиком института да се баве научним истраживањима од највећег значаја и истовремено „да настави да води темељне курсеве из технике и чисте науке, заснивајући рад ових курсева на изузетно јаком подучавању у фундаменталним наукама математике, физике и хемије; проширењу и обогаћивању наставног плана и програма либералном количином наставе из предмета као што су енглески, историја и економија; и оживљавању целокупног рада Института инфузијом у изобилној мери истраживачког духа“.[27][23] Миликан је 1923. године добио Нобелову награду за физику. Године 1925, школа је основала одељење за геологију и ангажовала Вилијама Бенета Манроа, тадашњег председника одељења за историју, владу и економију на Универзитету Харвард, да створи одељење за хуманистичке и друштвене науке на Калтеху. Године 1928, основан је одсек за биологију под вођством Томаса Ханта Моргана, најистакнутијег биолога у Сједињеним Државама у то време, и откривача улоге гена и хромозома у наслеђивању. Године 1930, Керкофова поморска лабораторија је основана у Корона дел Мару под старатељством професора Џорџа Макгинитија. Године 1926, створена је дипломска школа аеронаутике, која је на крају привукла Теодора фон Кармана. Карман је касније помогао у стварању Лабораторије за млазни погон и одиграо је интегралну улогу у успостављању Калтеха као једног од светских центара за ракетну науку. Године 1928, почела је изградња Паломар опсерваторије.

Миликан је од 1921. до 1945. служио као „председавајући Извршног већа“ (ефективно председник Калтеха) и његов утицај је био толики да је институт повремено називан „Миликановом школом“. Миликан је покренуо програм гостујућих научника убрзо након што се придружио Калтеху. Значајни научници који су прихватили његов позив су Пол Дирак, Ервин Шредингер, Вернер Хајзенберг, Хендрик Лоренц и Нилс Бор.[28] Алберт Ајнштајн је први пут стигао у кампус Калтеха 1931. године како би усавршио своју Теорију опште релативности, а касније се вратио на Калтек као гостујући професор 1932. и 1933. године.[29]

Током Другог светског рата, Калтех је био један од 131 колеџа и универзитета на националном нивоу који су учествовали у програму обуке V-12 Морнаричког колеџа који је студентима нудио пут до Морнаричке комисије.[30] Морнарица Сједињених Држава је такође одржавала школу за поморску обуку за ваздухопловни инжењеринг, резидентне инспекторе ординације и поморског материјала, и официра за везу Националног комитета за истраживање одбране у кампусу.[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ТХЕ ЦАЛТЕЦХ СЕАЛ”. Цалифорниа Институте оф Тецхнологy. Архивирано из оригинала 8. 4. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2015. 
  2. ^ „Цалтецх: Дид yоу кноw?”. Цалифорниа Институте оф Тецхнологy. Архивирано из оригинала 17. 4. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2013. 
  3. ^ Тхе мотто ис ларгелy унусед синце 1990, wхен тхе лого дисплаyинг ит wас реплацед бy тхе Центенниал лого.
  4. ^ „Инвестмент Поол Портфолио Репорт фор тхе 2018 Фисцал Yеар” (ПДФ). Цалтецх Инвестмент Оффице. 2018. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 05. 2019. г. Приступљено 05. 07. 2019. 
  5. ^ As of FY 2011. „У.С. анд Цанадиан Институтионс Листед бy Фисцал Yеар 2011 Ендоwмент Маркет Валуе анд Перцентаге Цханге ин Ендоwмент Маркет Валуе фром ФY 2010 то ФY 2011” (ПДФ). 2011 НАЦУБО-Цоммонфунд Студy оф Ендоwментс. Натионал Ассоциатион оф Цоллеге анд Университy Бусинесс Оффицерс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2013. г. Приступљено 25. 2. 2012. 
  6. ^ а б в „Цалтецх: Ат а Гланце”. Цалифорниа Институте оф Тецхнологy. Архивирано из оригинала 26. 6. 2013. г. Приступљено 9. 2. 2011. 
  7. ^ а б в „Цалтецх Оффице оф тхе Регистрар Енроллмент Статистицс”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 15. 12. 2010. 
  8. ^ „Цолорс”. Цалтецх Идентитy Тоолкит. Архивирано из оригинала 19. 01. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2018. 
  9. ^ The university itself only spells its short form as "Caltech"; other spellings such as "Cal Tech" and "CalTech" are incorrect Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2012). The Institute is also occasionally referred to as "CIT", most notably in its alma mater, but this is uncommon.
  10. ^ „California Institute of Technology”. AWRU. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. 
  11. ^ „World University Rankings 2015-2016: results announced”. Times Higher Education Rankings. 
  12. ^ „World Reputation Rankings”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 5. 6. 2017. Приступљено 23. 4. 2018. 
  13. ^ „QS World University Rankings 2018”. Top Universities (на језику: енглески). 5. 6. 2017. Приступљено 23. 4. 2018. 
  14. ^ „Best Global Universities”. U.S News. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. 
  15. ^ „Member Institutions”. American Association of Universities. Приступљено 29. 5. 2010. 
  16. ^ „Early History”. NASA Jet Propulsion Laboratory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2010. 
  17. ^ а б „Caltech Overview 2010–2011” (PDF). Caltech Office of Marketing and Communications. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 7. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  18. ^ Fitzpatrick, Laura (8. 9. 2008). „The Biggest Pranks in Geek History”. Time. Архивирано из оригинала 07. 06. 2010. г. Приступљено 05. 07. 2019. 
  19. ^ „Baccalaureate Origins of Earned Doctoral Degrees (2003-2012)” (PDF). 1. 7. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  20. ^ Thomas, Grace Powers (1898). Where to educate, 1898–1899. A guide to the best private schools, higher institutions of learning, etc., in the United States. Boston: Brown and Company. стр. 15. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  21. ^ „Articles of Incorporation”. Board of Trustees, California Institute of Technology. Архивирано из оригинала 7. 3. 2010. г. Приступљено 29. 5. 2010. 
  22. ^ Goodstein, Judith R. (1991). „Preamble to a Technical School”. Millikan's School: A History of the California Institute of Technology. New York, NY: W. W. Norton & Company. стр. 51–63. ISBN 0-393-03017-2. 
  23. ^ а б „Caltech Catalog” (PDF). Caltech. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 4. 2011. г. Приступљено 28. 5. 2011. 
  24. ^ Starr, Kevin (1997). „Unto the Stars Themselves, Astronomy and the Pasadena Perspective”. The Dream Endures: California Enters the 1940sНеопходна слободна регистрација. Oxford: Oxford University Press. стр. 74–77. ISBN 0-19-515797-4. Архивирано из оригинала 3. 12. 2019. г. Приступљено 17. 11. 2019. 
  25. ^ а б Goodstein, Judith R. (1991). „The Birth of Caltech”. Millikan's School: A History of the California Institute of Technology. New York, NY: W. W. Norton & Company. стр. 64–75. ISBN 0-393-03017-2. 
  26. ^ Goodstein, Judith R. (1991). „The Birth of Caltech”. Millikan's School: A History of the California Institute of Technology. New York: W. W. Norton & Company. стр. 71–75. ISBN 0-393-03017-2. 
  27. ^ „Guide to the California Institute of Technology Historical Files, 1891-”. oac.cdlib.org. Приступљено 13. 10. 2023. 
  28. ^ „History of Caltech”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 4. 8. 2010. г. Приступљено 18. 6. 2010. 
  29. ^ „Fast Facts about Caltech History”. The Caltech Archives. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  30. ^ „Oral History – Allen J. Acosta” (PDF). Pasadena, California: California Institute of Technology. 1994. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 6. 2010. г. Приступљено 29. 9. 2011. 
  31. ^ „U.S. Naval Activities World War II by State”. Patrick Clancey. Архивирано из оригинала 7. 9. 2011. г. Приступљено 19. 3. 2012. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kalifornijski_tehnološki_institut&oldid=27420195”