Калијум ацесулфам

С Википедије, слободне енциклопедије
Калијум ацесулфам
Ацесулфаме потассиум
Балл-анд-стицк модел оф ацесулфаме потассиум
Називи
IUPAC назив
kalijum 6-metil-2,2-diokso-2H-1,2λ6,3-oksatiazin-4-olat
Други називи
Ацесулфам К, Аце К
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.054.269
EC број 259-715-3
Е-бројеви Е950 (глазинг агентс, ...)
УНИИ
  • [K+].C\C1=C\C(=O)NS(=O)(=O)O1
Својства
C4H4KNO4S
Моларна маса 201,242
Агрегатно стање бели кристални прах
Густина 1,81 g/cm3
Тачка топљења 225 °C (437 °F; 498 K)
270 g/L на 20 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Калијум ацесулфам је безкалоријски вештачки заслађивач. Такође је познат као ацесулфам К или Аце К (K означава хемијски елемент за калијум). У продаји је под именима Sunett и Sweet One. У Европској уније, он се води под Е бројем (кодом адитива) E950.[3]

Ово једињење је случајно открио 1967. немачки хемичар Карл Клаус у компанији Hoechst AG (сад Нутринова).[4] Хемијска структура, калијум ацесулфама је калцијумова со 6-метил-1,2,3-оксатиазин-4(3Х)-он 2,2-диоксида. Он је бео кристални прах са молекулском формулом C4H4KNO4S и молекулском тежином од 201,24 g/mol.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ „Натурал Продуцтс Еxпо/СупплyЕxпо Ингредиент Стандардс & Гуиделинес”. Пентон Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 9. 9. 2009. г. Приступљено 23. 2. 2010. 
  4. ^ Цлаусс К.; Јенсен Х. (1973). „Оxатхиазиноне Диоxидес - А Неw Гроуп оф Сwеетенинг Агентс”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 12 (11): 869—876. дои:10.1002/ание.197308691. 
  5. ^ Давид Ј. Агер; Давид П. Панталеоне; Сцотт А. Хендерсон; Алан Р. Катритзкy; Индра Пракасх; D. Ериц Wалтерс (1998). „Цоммерциал, Сyнтхетиц Ноннутритиве Сwеетенерс” (ПДФ). Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 37 (13-24): 1802—1817. дои:10.1002/(СИЦИ)1521-3773(19980803)37:13/14<1802::АИД-АНИЕ1802>3.0.ЦО;2-9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 9. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]